"НОН-СТОП НАПАДАЈУ, АЛИ НЕЋЕ ЈОШ ДУГО" Вучић постхумно одликовао Споменка Гостића златном Медаљом за храброст
СПОМЕНКО Гостић је одликован постхумно златном Медаљом за храброст „Милош Обилић“ од стране председника Србије Александра Вучића.
Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио.
Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране муслиманске војске.
Као незбринути тинејџер, своју једину прилику проналази у редовима Војске Републике Српске где је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући поверене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повређен. Након тог рањавања, Гостић је још једном био лакше рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.
По начину на који је причао видело се да се труди да буде храбар, колико је то могуће када бесне ратни сукоби.
- Не плашим се. Некад имам мало страх, али савлада се и то. Увек имам оружје. Нон-стоп нападају, али неће дуго - рекао је он.
За људе који нису отишли на ратиште већ време проводе по кафићима, Споменко је рекао да су све то кукавице.
- То су издајице свог народа. Ја сам се добровољно јавио да помогнем свом народу да се ослободимо од непријатеља - причао је он.
После рата је желео да наставио да ради са својим кочијама и да помаже другим људима.
Колико је скупа слобода, то није једина лекција коју су многи научили од Споменка. Имао је само 15 година, али је о родољубљу и храбрости научио и много старије од себе.
- Јесте да има много случајева где је тешко али то се опет некако издржи. Имао сам случајева да сам нагазио на мину. Била је мина паштетица, наишао сам и одбило је први точак. Ово ми је друга, ранило је баш мене детонација, и ту ме је гелер овако окрзнуо. Али опет се све то савлада. Тукли су ме мецима 84-ком, морао сам пузити кроз канал али и то сам издржао. И кажем да ми је добро и фино, сарађујем са војском, храним се с војском, спавам. Немам оца, немам мајке. Остао сам са бабом и баба ми је погинула баш код ове куће ту - говорио је Споменко.
ЂОКОВИЋ ОТКРИО: Отровали су ме у Аустралији, имао сам висок ниво тешких метала у крви
НАЈБОЉИ српски тенисер Новак Ђоковић открио је да је пре три године када је депортован из Аустралије отрован храном у имиграционом хотелу, где је био смештен.
09. 01. 2025. у 21:40
АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)
РУСИЈА наставља да продире дубље у Украјину и враћа сопствену територију у Курској области, показују најновије мапе са украјинског ратиша које је објавио Институт за проучавање рата (ISW).
09. 01. 2025. у 20:45
ТИТОВ СИН СЕ ТУЖИ СА ХРВАТСКОМ: ОЗНА га натерала да потпише да се одриче наследства
ИМАЊЕ Јосипа Броза Тита у Самобору у Хрватској, удаљено само километар од центра града, некада је била једна од његових приватних резиденција.
12. 01. 2025. у 20:00
Коментари (48)