ОД ДЕВЕТ ЗГРАДА СТИПЕНДИЈЕ СРБИМА: "Привредник", једно од најстаријих удружења у Хрватској, чека враћање вредних некретнина

ОСИМ вредних зграда у центру Загреба, које су пре десетак дана одлуком тамошњих власти враћене, односно дониране Српском привредном друштву "Привредник", ово најстарије удружење српског народа у Хрватској потражује још низ некретнина. Око неких се воде судски спорови, док су се друге нашле пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Српско привредно друштво Привредник

У Дарувару, у Улици бана Јелачића 2 и 4, налази се зграда коју су "Привреднику" оставили Исидор и Христина Добровић, на основу "закладног писма" из 1911. Добровић је био трговац, велепоседник, добротвор и први председник "Привредника". Друштву је поклонио и велики број акција Српске банке у Загребу.

У Ријеци су наследили зграду у Улици браће Бранчета 81, коју им је опоруком оставио угледни ријечки трговац и власник првих продавница обуће у граду, Стеван Георгијевић, 1927. Некретнине је оставио за "подизање српског подмлатка".

У Славонском Броду, такође тестаментом, "Привредник" је стекао власништво на две зграде. Трговац Јоцо Лацковић им је оставио једну на Тргу победе 29, а Симо Лазаревић другу, у Улици др Влатка Мачека 17. Некретнине су наследили и у Пакрацу, на Тргу бана Јелачића 18, где им је трговац Ђуро Јагњић 1933. оставио кућу.

У Осијеку, Крстова 48, кућу је 1928. оставила Јелисавета Гавриловић, у Винковцима им је некретнину опоруком даривала Катица Ивошевић, а у Госпићу, у Улици Анте Старчевића 70, Јелена Кангрга.

У Карловцу, године 1914, кућу им поклања и Јован В. Барак, један од најимућнијих житеља овог града, трговац, полиглота и добротвор, који је оставио значајно богатство и новосадској Матици српској и београдском Дому за сирочад.

Никола ЛунићFoto: Ј. Дробњак

POGLEDAJ GALERIJU

- Враћен нам је тек мали део онога што смо имали пре Другог светског рата - каже председник друштва Никола Лунић. - Друштво је настало 1897. и не само да је најстарије удружење Срба у Хрватској, већ је, после Црвеног крста, и једно од најстаријих активних хрватских удружења уопште. Оснивач је Владимир Матијевић, а настало је с циљем да се помогне у образовању сиромашног српског становништва, посебно с подручја Војне крајине, које се све више исељавало. Богати загребачки Срби финансирали су школовање сиромашне и даровите деце, највише за трговце и занатлије. До Другог светског рата одшколовано је 43.000 ђака и студената. Завештавали су имовину "Привреднику" да би се обезбедио капитал за то школовање.

На почетку Другог светског рата, усташки режим је све те некретнине узурпирао и опљачкао, а после рата нова власт спроводи национализацију. Део зграда потпада под управу локалних власти, а мањи део прелази у власништво Српског културног друштва "Просвјета". "Привредник" је укинут државним декретом 1947. После осамостаљивања Хрватске, делови зграда у некадашњем власништву распродати су као станови.

- Када је донет Закон о денационализацији 1997, поднели смо захтев за повраћај онога чему смо успели да уђемо у траг. Рад "Привредника" обновљен је 1993. Будући да нам није признат континуитет, нисмо могли да добијемо повраћај имовине, него је нађено решење да нам део буде дониран. Тако нам је враћено око 250 квадрата у Бачићевој палати и део комплекса у Прерадовићевој 18. Палату смо пре рата добили на дар од Лазара Бачића, српског добротвора, трговца и власника Циглане у Јасеновцу (на чијем имању је саграђен злогласни логор 3), док смо кућу у Прерадовићевој купили 1907. За обе некретнине имамо уговоре. Остатак палате и комплекса чине станови који су откупљени, а за једну дворишну зграду од 500 квадрата чекамо враћање - каже наш саговорник.

Лунић додаје да је и општи и интерес српске заједнице да имовина буде враћена, како би "Привредник" имао стабилније приходе и могао да финансира школовање још више младих људи.

- Захваљујући донаторима, прошле године смо стипендирали 132 ученика и студента у Хрватској. То пуно значи за нашу децу и омладину на неразвијеним подручјима, посебно са Баније, Кордуна, из Лике и северне Далмације. Улажемо у опстанак нашег народа на овим просторима - закључује Лунић.

БОНУС ВИДЕО - ДР НОВОСТИ: Како бити емоционално интелигентнији?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације