НЕМА ОБАВЕЗНЕ ПЕТИНЕ "КВАЛИТЕТНОГ ПРОГРАМА": Завршена јавна расправа о 15 правилника Савета Регулаторног тела за електронске медије

ЈАВНА расправа о чак 15 различитих правилника РЕМ-а, која је почела 5. априла, истекла је јуче. Пажњу јавности нарочито је изазвала одредба Правилникa о критеријумима и условима за издавање дозволе за пружање медијске услуге, у чијем нацрту више не стоји да су телевизије обавезне да одвоје петину садржаја за оно што је до сада називано "квалитетним програмом". Реч је о дечјим, културно-уметничким, научно-образовним и документарним емисијама.

Фото Shutterstock

Термин квалитета сада замењује термин разноврсност, али она није изражена и у процентима. Наиме, предложени нацрт каже да су оне ТВ које емитују општи медијски програм, дакле које нису специјализоване - нпр. информативне или спортске, обавезне да негују разноврсност, а приликом додељивања дозволе гледаће се на то које врсте програма планирају у програмској шеми, колику заступљеност и на који начин би тај програм задовољио потребе грађана.

Бојазни јавности да ће РТС остати без дечјег или културног програма су неосноване, потврдио је за "Новости" проф. др Раде Вељановски:

- РТС је регулисан посебним прописом и на њега се ово не односи. Што се тиче осталих телевизија, оне које су на основу претходног правилника РЕМ-а и својих елебората добиле дозволе, наставиће да раде по старом. Дакле, мораће да имају петину "квалитетног" програма, јер нови правилник неће моћи да се примењује ретроактивно, а они су пре две године добили дозволе за емитовање на осам година. За све остале који буду конкурисали, важи нови правилник, ако прође.

Фото: Принтскрин

РЕМ је прошле године променио правилник и увео тих обавезних 20 одсто информативног, културног, дечјег итд. програма. Вељановски каже да се од комерцијалних телевизија може тражити само оно што им је на основу предложених елабората одобрено.

Писац Владимир Кецмановић, уредник културно-уметничког програма РТС, убеђен је да би јавни сервис, све и да нема обавезу да петину програма посвети науци, култури, деци или документарном програму - ипак то урадио.

- Ја бих се за то борио. И сада се у оквиру РТС борим да се повећа присуство културе и да она добије боље термине у програмској шеми - каже Кецмановић.

Фото З. Јовановић

Слободан Кремењак, стручњак за медијско право, објашњава за наш лист да квалитет програма не зависи од жанра и да је, с правне стране гледано, то субјективна категорија.

- Боље је што га је заменио термин разноврсност, јер је тај критеријум лакше постићи и мерљив је. Од самих телевизија, али и од тога колико РЕМ обавља своју регулаторну функцију, зависиће да ли ће разноврсан програм бити и квалитетан. Добро је и што су неке ставке избачене. Нпр. колико микрофона или магнетофона морају да имају емитери. Уместо тога, стављена је одредница да морају да имају онолико колико им је довољно за програм за који конкуришу. Неком су довољна два за студијски програм, а неком ни тридесет - констатује Кремењак.

Саша Мирковић, бивши помоћник министра културе и информисања и један од оснивача АНЕМ-а, каже за "Новости" да је група организација поднела захтев да се расправа продужи јер је 20 дана било мало за толики број правилника, а и многи су прекасно сазнали да је расправа уопште у току.

Да ли ће им РЕМ изаћи у сусрет знаће се до празника. Уколико не, коначан текст свих аката биће објављен 7. маја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације