КАКО СЕ СЛАВИ УСКРС У РУСИЈИ: Један обичај се поштује и код нас, али њихова прослава има много својих специфичности

УСКРС је у Русији један од најважнијих и један од највећих празника у години, а за неке има чак и већи значај од Божића.

Фото: D. Milovanović

Прослава Ускрса практиковала се чак и у совјетско време, а током 11 векова хришћанства у Русији, он је био и остао породични празник. Скоро цела земља припрема се за Васкрс још од Великог четвртка, пеку се куличи, спемају се сирне пасхе, јаја се фарбају на разне начине, а за сам Ускрс припрема се богата трпеза. Храна која се нађе на столу за Ускрс није се спремала обичним данима, а тај обичај је остао чак и у скромним породицама, које би за овај празник спремале прасеће или телеће печење.

Руска православна црква слави Ускрс по православном календару, а као и многе земље, има своје специфичне обичаје. На пример, уобичајено је да многи Руси темељно очисте своју кућу пре ускршњих празника, док је сам Ускрс дан одмора и породичног окупљања.

Литургија у храму

У руским православним храмовима пасхално богослужење почиње ноћ уочи Васкрса. Многи Руси окупљају се тада у храмовима пред поноћ, а када сат откуца 12 часова, свештеник се обраћа присутнима речима „Христос воскресе“. Након тога се пале свеће, служи се литургија, а затим људи једни другима честитају празник.

После церемонијалног дела један део људи одлази својим домовима да спава, док најпобожнији остају у храму целу ноћ до јутра.

Одлазак на гробље

На сам дан Васкрса, у преподневним часовима, Руси одају почаст покојницима одлазећи на гробље. Многи Руси тада односе храну на гробове својих покојника.

Ова руска традиција није православна пракса, па јој се црква противи и истиче да су за њу предвиђени други дани. Према неким информацијама, ова традиција развила се у совјетском периоду.

У време комунизма, у Русији је обележавање црквених празника било забрањено, али се народ досетио других начина како би обележио Ускрс. Тако су Руси развили обичај да за Ускрс посећују гробља и на тај начин дискретно обележе овај празник.

Обилна трпеза

Многи Руси се током Великог поста, који траје 40 дана, уздржавају од мрсне хране, па им васкршњи ручак дође као награда за истрајност, због чега се за Васкрс припрема богата гозба.

Нека од обавезних јела су сирна пасха (слатки пудинг у облику пирамиде), маковник (колач од мака) и кулич (слатки хлеб са белом глазуром, украшен мрвицама). Ту је и мрсна храна од које се верници уздржавају током поста, на пример шунка, сир или млеко. Већина ових јела прави се у суботу, дан пре Ускрса, док пост још траје, па им треба одолети до наредног дана.

Сирна пасха или ускршњи хлеб је слаткиш који је направљен од младог сира, павлаке, јаја, шец́ера и доста ситно насецканог сувог воћа. Смеса која се добије мешањем свих састојака ставља се у калуп облика пирамиде.

На столу су обавезна и кувана јаја, која се најчешће фарбају у црвено (у луковини), боју која симболизује Христову крв.

Шта је кулич?

Овај ускршњи колач се прави од брашна, са додатком квасца и воде или млека. Могу му се додати ванила, кардамон, мускатни орашчић, затим мало шећера и доста ситно насецканог сувог воћа и сувог грожђа.

Кулич се најчешће прави у облику цилиндра, али је раније у појединим деловима Русије био прављен у различитим облицима. Неки су га богато украшавали, а други наменски правили да изгледа скромно.

Породични празник

Ускрс се обележава у кругу најближих, али је обичај и да се током ускршњих празника посец́ују рођаци који далеко живе. На овај начин, негује се добри односи како у ужој, тако и у широј породици.

У куц́ама се пале све свеће, лампе и остали извори светлости, а у храмовима се током литургије пале све уљане лампе изнад икона и мноштво свећа.

На Ускрс, приликом одласка код рођака и комшија како би се честито празник, обавезно се носе обојена јаја. Верници се поздрављају речима „Христос воскресе — Воистину воскресе“, уз љубљење у образ три пута. Овај обичај ношења јаја, љубљења три пута и специфичног начина поздрављања сматра се карактеристичним за словенске православне народе.

Јаје као централни елемент празника

Традиција руског ускршњег јајета датира из периода пре хришћанства, када су људи јаја видели као симбол плодности и својеврсну заштиту. Јаја су била симбол обнове или новог живота.

Када су Руси постали православци, јаја су преузела хришћанску симболику. Један пример тога је да црвено јаје симболизују Христову крв, а сама црвена боја има јаку симболику у руској култури. Иако се све више за фарбање јаја користи комерцијална боја, већина верника јаја боји на традиционалан начин, кувањем у луковини.У већини руских градова организује се својеврсни васкршњи вашар са различитим породичним садржајима. На пример, у оквиру московског Фестивала васкршњих поклона у целом граду су организоване интерактивне представе и дегустација хране. У многим градовима се организује културно-уметнички програм са народном и православном музиком.

БОНУС ВИДЕО: „ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ“ - Са Куле Београд упућена прелепа честитка поводом Ускрса

(24седам)

Препоручујемо

Друштво

0 1

УСКРС ИЛИ ВАСКРС, ШТА ЈЕ ПРАВИЛНО? Шта каже свештенство, а како то тумаче лингвисти

04. 05. 2024. у 20:24

Друштво

0 1

ПОГЛЕДАЈТЕ - СРПСКИ ОКЛОП И ДРОНОВИ У НАПАДУ: Трећа бригада КоВ на маневрима (ВИДЕО/ФОТО)

04. 03. 2026. у 20:02

Фељтон

0 0

ОДЛУКА ДА ПОСТАНЕ СЛИКАР, А НЕ УДAВАЧА: Надежда Петровић је по одласку у иностранство изградила чврст став о животном и професионалном путу

04. 03. 2026. у 18:00

Друштво

0 0

СНАГА ЗНАЊА: Знање као снага, подршка као ослонац, будућност као заједнички циљ

04. 03. 2026. у 17:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације