ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МАРИНКОВИЋ: Одлазак познатог генетичара
СРПСКА академија наука и уметности саопштила је да је у Београду, у 90 години, преминуо њен редовни члан Драгослав Маринковић један од од наших најистакнутији биолога и генетичара.
сану
Поље његовог научног рада обухватало је еволуциону биологију, генетику и биоетику. Дипломирао је 1957. године на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. На истом факултету, 1960. године, завршио је магистарске студије из области екологије и биологије понашања, а докторску дисертацију из области популационе генетике одбранио је 1965. године. Боравио је на постдокторском усавршавању на Рокфелеровом универзитету у Њујорку и на Калифорнијском универзитету у Дејвису.
У звање асистента на Природно-математичком факултету у Београду изабран је 1959. године. На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1981. године. Био је шеф Катедре за генетику и еволуцију.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године. Обављао је дужност заменика секретера Одељења хемијских и биолошких наука САНУ (2002‒2006). Био је члан Одбора за биологију САНУ, Академијског одбора „Човек и животна средина", као и Академијског одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла.
Његова богата библиографија броји више од 200 научних радова. Аутор је два универзитетска уџбеника, више приручника за наставу генетике, а коаутор је бројних монографија и 23 средњошколска уџбеника.
Као истакнути научник био је члан више стручних удружења и институција, међу којима су: Друштво генетичара Србије, Антрополошко друштво Србије, Друштво биоетичара Србије и Америчко друштво за унапређење наука. Обављао је дужност председника и потпредседника Српског биолошког друштва. Био је члан Оснивачког савета Европског друштва за еволуцију са седиштем у Цириху и један од оснивача Савеза друштава генетичара Југославије. Такође, био је почасни председник Националног комитета за биоетику Унескове комисије Републике Србије са седиштем у САНУ.
За свој научни и наставни рад примио је бројне награде и признања међу којима се издвајају: Априлска награда студената Београдског универзитета (1964, 1989), Орден рада са златном звездом (1985) и награда „Проф. др Војислав Стојановић" Удружења универзитетских професора и научника Србије.
Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији. Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и за свеукупнo српско друштво.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)