СВУДА ПОЂИ, НА ТМФ ДОЂИ: Вратили се успешни постдипломци после школовања у Европи

ЂОРЂЕ Огризовић и Василије Матијашевић имају по 25 година, обојица су били сјајни студенти Технолошко-металуршког факултета у Београду, обојица су отишли на престижне европске универзитете на мастер студије и обојица одлучили да се врате у своју земљу и на свој факултет.

В.Ц.С.

Василије је основне студије завршио са просеком 9,32, смер инжењерство заштите животне средине. У време када је требало да упише мастер, корона је била у пуном јеку и многи универзитети затварали су конкурсе за стране студенте, а процедуре за упис биле су компликоване. Ипак, успео је да упише последипломске студије на Универзитету за хемију и технологију у Прагу.

- Систем предавања ми се веома допао, план и програм је сличан нашем, па је сам прелазак био безболан. Ипак, разлика је у томе што основне студије тамо трају три године, плус две године мастера, а овде су четири плус један. Доста предмета су ми, срећом, признали, али сам ипак остао две године на универзитету. Посебно ми се свидело то што професори заиста имају однос према нама као према колегама, све може да се реши, за испите се договарају термини који одговарају и нама и предавачима - прича Василије за "Новости".

Страних студената је у његовој групи било четворо, а на сваком предмету 20-30 њих, од којих су неки били на размени, са најбољих универзитета. На предавањима је било много међусобне дискусије и дебате, а било је и предмета са којима се Василије први пут срео, попут "зелене хемије". Студентска размена је, примећује, далеко чешћа у иностранству него код нас, јача је мрежа повезаности између универзитета. Како каже, драгоцено му је било не само стручно знање које је стекао, већ и другачија перспектива, другачији поглед на многа животна питања. У кампусу, у ком је живео, постоји организација која се бави разменом студената и која је организовала културне вечери, где су млади представљали своје земље, културу, кухињу, начин живота. Такође су организовани излети по Чешкој.

Василије је одбранио мастер тему "Мерење емисија и сагоревање дрвног пелета као горива" са чистом десетком и постао носилац "црвене дипломе":

- Да бисте добили црвену диплому, потребан вам је висок просек, мастер рад положен са 10 и десетка на државном испиту који се полаже после сваког степена школовања и садржи 10 предмета. То је стрес, али је уједно и јако корисно, јер ти помогне да повежеш сво претходно знање у целину. На крају сам добио диплому мастер инжењера заштите животне средине.

На питање зашто је одлучио да се врати, каже да је од почетка знао да ће доћи назад и то баш на факултет са ког је потекао. У току мастер студија одржавао је контакте са овдашњим професорима, а по повратку, уписао докторске студије на ТМФ. Изабран је за истраживача-приправника.

Ђорђе Огризовић у КембриџуFoto: В.Ц.С.

POGLEDAJ GALERIJU

- Волео бих да останем на факултету и бавим се загађењем ваздуха - каже Василије и додаје да му је живот и студије у Чешкој олакшала Доситејева стипендија за младе таленте, која му је покрила и трошкове факултета и дома.

Доситејеву стипендију добио је и Ђорђе Огризовић, који је био у истој генерацији са Василијем, дипломирао је на ТМФ са 9,4 и уписао мастер студије на Универзитету Кембриџ - инжењерство за одрживи развој. У Британији је провео годину дана: три семестра, плус лето током ког је писао дисертацију.

Предавања нису држали само професори, већ и експерти из различитих области, каже Ђорђе:

- Осим предмета из инжењерског корпуса, било је и оних који би се овде могли сврстати у друштвене науке. У питању је посматрање одрживог развоја кроз најразличитије аспекте, који подразумевају и комуникацију нпр. са доносиоцима одлука. Било је и предмета у оквиру њихове бизнис школе. Тамо сам чуо и за неке за које овде никад нисам, иако се бавим инжењерством заштите животне средине још од средње школе, кроз Истраживачку станицу Петница и Центар за таленте, а током основних студија ишао сам на иностране семинаре. Све је то била велика предност.

У мастер дисертацији бавио се испитивањем управљања водним ресурсима тако да се вода различитог квалитета употребљава за различите потребе. Рецимо, прикупљена кишница да буде искоришћена за заливање зелених површина. Такође, у фокусу је и постављање таквог система који ће бити отпоран на климатске промене. Учио је и о рециклирању отпадних вода нпр. за производњу вештачког ђубрива.

У његовој групи било је 33 људи, од којих је већина имала тридесетак година, а само је њих троје било у раним двадесетим. Били су подељени у групе и сваки студент имао је шансу само једном да падне испит. Уколико га падне два пута, губи право на мастер студије. Живот на универзитету организован је по систему колеџа, са различитим културним, спортским и сличним активностима. Ђорђе је био активан у оквиру друштва за заштиту животне средине.

Будући да су студије биле веома скупе, осим Доситејеве стипендије, да плати школарину помогле су му и различите фондације и компаније својим донацијама, између осталог Фондација "Студеница", коју је организовала наша дијаспора, као и Дијаспора за матицу.

Мастер рад је одбранио и завршио студије у првој класи. Он је четврти студент из Србије који је завршио те мастер студије у Кембриџу за две деценије, колико постоје. Највише наших студената на Оксфорду и Кембриџу бави се математиком и физиком, а један број и биологијом.

Иако му је требало мало више времена да нострификује диплому, јер је британски систем оцењивања другачији, данас је на ТМФ на докторским студијама и ради као асистент на катедри за заштиту животне средине. Докторат му је тематски усмерен на третман отпадних вода.

- Поборник сам старе пословице "Свуда пођи, али кући дођи" - каже Ђорђе. - Од почетка сам желео да се вратим и постојала је могућност да се ангажујем на факултету. Волео бих да се даље усавршавам и бавим сарадњом са индустријом. Препоручујем одлазак студентима у иностранство на усавршавање бар на годину дана јер је изузетно користан. Мобилност је једна од најдрагоценијих ствари која нам је омогућена, јер стичемо непроцењиво искуство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације