НАУЧИО НАС ВЕРИ, МОЛИТВИ И ЉУБАВИ Иринеј: Један од светих отаца православне цркве

ЈУСТИН Ћелијски био је вулканска личност, како га је неко назвао, човек пун живота који је више трчао него ходао. У исто време зрачио је унутрашњом лепотом, молитвеношћу, просвећеношћу. Сећам се како је беседио недељом и празницима, често у полупразној цркви, али он је, са истом пажњом и озбиљношћу, говорио као да пред собом има целу академију наука или бар пола универзитета. Био је изузетан теолог и његово богословље један је од највећих православних бисера.

Фото: Инстаграм принтскрин/porfirije_patrijarh

Овако је синоћ говорио епископ бачки Иринеј на свечаној академији поводом 130 година од рођења, 45 од упокојења Јустина Ћелијског којој је присуствовао и патријарх Порфирије. Догађај у београдском Позоришту на Теразијама окупио је многобројне свештенике и друге поштоваоце лика и дела овог великог духовника.

Свечаност је започела народним напевом "Христос воскресе" у извођењу хора Богословије "Свети Сава", под диригентском палицом Бранка Тадића. Атмосфера у позоришту била је свечана и достојанствена, а наступ хора публика је поздравила громким аплаузом.

Уследио је драмски приказ под називом "Преподобни ава Јустин - ризница духа и премудрости". Драмски уметници Андреј Шепетковски у улози Јустина Ћелијског, Ђорђе Крећа као академик Владета Јеротић и Милена Јакшић као монахиња из манастира Ћелије, мајсторски су дочарали живот и духовну дубину овог светитеља. Публика је била дирнута емотивним и снажним порукама које су пренете кроз представу.

У инспиративној беседи, епископ бачки Иринеј подсетио је на значај дела Јустина Поповића, истичући његов допринос не само духовном, већ и културном животу српског народа. Владика Иринеј се присетио времена које је провео са њим као млади студент теологије у манастиру Ћелије. Истакао је да је његов први утисак о Јустину незабораван и да ће бити утиснут у његову душу до краја живота.

Фото: Ј.С.

- Према свима се односио, како је другима саветовао, на голубијим ногама, односно благо, са бескрајним поштовањем према свакој личности. За њега је сваки човек икона божја а човечанство велики божји иконостас. Наравно да је умео да прекине онога ко је дошао да празнослови, а не да чује реч из живота или да учествује у дијалогу о истинском смислу живота. За мене као студента теологије у то време било је посебно занимљиво његово богословље, његов молитвени лик, лик литурга, свештенослужитеља. Те две димензије у његовој личности биле су нераздељиво спојене. И биле су жива илустрација, означене, богословске истине, по којем правило молитве, истинско литургијско правило, Lex orandi, како обично богослов каже, представља извор и надахнуће за правило вере, за Lex credendi.

Рођен као Благоје Поповић, отац Јустин је у манастир Ћелије дошао принудно после Другог светског рата као један од "опасних грађана" по нову власт. Ту је био више од 30 година и написао књиге које су превођене на неколико десетина језика. Та дела обележила су српску теологију и филозофију. За светитеља СПЦ је проглашен 2010. године.

- Његово богословље било је плод његовог живог литургијског сусрета са живим оличењем Христа - наставио је Иринеј. - Он никада, уверен сам, баш никада, није богословствовао само теоретски ништа, већ увек на основу нечега што је научио управо из унутрашњег, дубоког доживљаја. Тако да се за његову теологију може с пуним правом рећи да је била доживљајно и благодатно богословље, које извире из сусрета и богозаједништва или чак и боговиђења. Молитвеник у њему, свештенослужитељ, литург свакодневни, давао му је инспирацију, надахнуће, за живи литургијски однос према свему око себе, пре свега према живим људима.

Како је истакао, Јустин је, с једне стране, био бескрајно веран предању цркве и професионалном богослужбеном уставу цркве, али је, у исто време, кад год је реална духовна потреба тога налагала, умео да одлучује и ствара и сам, на лицу места. Био је стваралац литургијских текстова и песама, и дивних богослужења и молитава, које су одмах спонтано улазиле у богослужбену употребу, како у самом његовом манастиру, тако и много шире.

- У свакој од димензија његове пребогате личности, о догматичару, хришћанском филозофу, пастиру цркве, духовнику, подвижнику, проповеднику, човеку молитве могло би се много говорити. Његов пријатељ из атинских дана називао га је савешћу српске цркве. Он је заиста као теолог један од светих отаца православне цркве.

Ученик Јустина Поповића завршио је своју беседу речима које је о његовом учитељу јуче у Храму Светог Саве изрекао патријарх Порфирије: "Ава Јустин нас је научио вери, научио молитви, научио љубави".

Свечаност је завршена химном Светом Сави коју је, такође, извео хор Богословије. Организацију и реализацију свечане академије подржале су информативна служба СПЦ и телевизијска продукција Епархије бачке. Значајан допринос дали су Богословија Светог Саве у Београду и Манастир Ваведење Пресвете Богородице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације