РОДНИ ЈЕЗИК ГУРАЈУ ИДЕОЛОШКИ ОБОЈЕНИ И ДОБРО ПЛАЋЕНИ: Владин савет за српски поднео захтев да се избришу чланови које струка оспорава

Савет за српски језик предао је јуче Влади Србије захтев да се из Закона о родној равноправности избришу сви чланови који се односе на родно осетљив језик.

архива

Ово нам је потрдио председник Савета професор др Александар Милановић уз напомену да ово тело не тражи повлачење Закона нити за то има мандат, већ само брисање чланова којима се у употребу уводи родно сензитиван језик.

У захтеву који је предат Министарству културе, чланови Савета позвали су се на мишљење свих релевантних институција које су се о родно осетљивом језику огласиле, укључујући Одбор за српски језик, Матицу српску, Српску књижевну задругу, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Вукову задужбина, србистичке катедре на универзитетима у Србији... Све оне изјасниле су се раније против увођења родно осетљивог језика уз оцену да је реч о језичком инжењерингу, увођењу идеологије у језичка питања, уништавању српског језика, али и удару на наш идентитет који почива на језику и култури. Такође, затражиле су да овај пропис буде повучен.

- Узимајући у обзир све то што су релевантне институције рекле, узимајући у обзир расправу коју смо водили на састанцима Савета за српски језик и већинско мишљење исказано у јавним дебатама, ми нисмо имали могућност за било какво друго решење, осим да Влади Србије, која је наше тело и формирала, упутимо препоруку - истиче Милановић.

А да ли очекује да ће надлежен власти имати разумевања за овај захтев?

- Да. Очекујем да чланови који се односе на родно осетљив језик буду избирисани, уверен сам да ће овај ресор и његов челни човек, министар културе Никола Селаковић, имати разумевања за захтеве лингвистичке струке - каже Милановић.- Лично видим као позитиван Владин чин то што је одлучено да се пре више од годину дана формира наш Савет за српски језик у којем се налазе и представници релевантних лингвистичких, односно србистичких институција, али и представници Владе. Ми смо били потпуно јединствени у ставу да ове одредбе треба одбацити.

Овај професор је, иначе, уверен да родно осетљив језик не може заживети, јер, како каже и они који су га заговарали и стварали - сада се колебају.

- Сведоци смо да највећи заговорници родно осетљивог језика сада сматрају да он и не мора да се користи, као на пример у медијима, јер су медији слободни. А онда кажу да је обавезан у образовању, па како је то могуће. Очигледно губе компас - истиче проф. Милановић.

Фото П. Митић

Такође, он сматра да је врло важно да до јавности допре оно што мисли лингвистичка струка, као и то да се родно осетљив језик "гурају" идеолошки обојени и добро плаћени људи који инсистирају на нечему што не може да прође.

Проф. Милановић тврди да ће српски језик све ове појаве одбацити као стране, неприродне и неорганске, а да ће говорници српског језика, у апсолутној већини, на њих реаговати као и до сада. Такође, сматра да сваком појединцу треба оставити слободу да себе именује као књижевника или књижевницу, као директора или директорку, али проблем је када неко покушава да нареди да се тако говори.

- То је онда нека врста диктатуре, увођења цензуре и идеолошког насиља не само над језиком него и над мишљењем и свим људским слободама - каже овај професор.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације