"Тринаест година лажи" Вучић о годишњици Бриселског споразума: Не желе да оснују ЗСО (ВИДЕО)

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је, поводом 13. годишњице Бриселског споразума, да 19. април 2013. године није био лак, већ дан пун компромиса у готово немогућим условима, али да је тај документ био најмање лоше што се у том тренутку могло добити.

Фото: Принтсцреен/Косово онлајн

У интервјуу за Косово онлајн, 13 година касније, истиче да је и тада, као што је и данас, био загледан у будућност, желео добре односе са Албанцима и веровао да њихов једини циљ није само да протерају Србе, већ да желе мир и стабилност, али се, каже, преварио, јер то нису желели ни они, а још мање они који су Београд приморавали на све.

Напомиње да га је срамота што шест од десет тачака споразума које се односе на оснивање Заједнице српских општина, није испуњено, иако срамота није његова, већ оних који су то гарантовали - Европску унију, уз констатацију да је прошло 13 година лажи.

Председник Србије је уверен да Приштина неће основати Заједницу српских општина, истичући да очекује да га сада неки „полупријатељи“ позивају на заједничке састанке са предлогом да то не буде ЗСО, већ нешто слично, и поново у косовском систему.

„То им је следећа идеја. Суштина је у томе да су они исцрпели свој бунар и резервоар лажи и то не пролази више нигде. Једино како могу сада да разговарају је – 'морате то да урадите, ако не, санкције ће бити такве'“, рекао је Вучић.

Поручио је да без обзира на притиске, Србија неће прихватити и признати косовску независност и да нема те владе која то може да учини у будућности.

У недељу је 13. годишњица потписивања Бриселског споразума. Говорили сте да се Србија држи „као пијан плота“ тог споразума. Остајете ли данас при истом ставу о значају тог споразума за Србе и за очување мира?

Тај 19. април 2013. године није био лак дан за нас. Био је дан препун компромиса у готово немогућим условима. Лако је после битке бити генерал, али дошли смо до нечега што је гарантовало елементарна права нашем народу на Косову и Метохији, опстанак на Косову и Метохији, а није признавало независност или државност Косова. Притисци су били огромни са свих страна и неко може да каже - притисцима увек можете да одолите. Ако је неко одолевао притисцима, онда су то биле делегације у чијем сам раду учествовао и ја и трудио се да штитимо наше интересе на најснажнији и најјачи начин.

Али, тада је морало да се размишља и о економском опоравку Србије, не заборавите, о томе да Србија не буде изолована, санкционисана од свих. Србија која је остављена без 500.000 радних места, Србија гладна, Србија без фабрика, без путева, школа, болница, без ичега. И у свему томе постигли смо један споразум у којем су они очекивали још две тачке. Једна се тицала у будућности не само „де факто“, већ и „де јуре“ признања и једна се тицала наметања, односно октроисања регионалног команданта полиције за север, што је касније Аљбин Курти злоупотребио и урадио, што је довело до распуштања полиције, до свих немира на северу и до свега другог.

Када сам све ово испричао, желео сам да дам један историјски контекст, али много важније од свега тога - Бриселски споразум смо ми испуњавали у доброј вери, а лагали су нас и слагали све. И Албанци са Косова и Метохије и њихова руководства и још више трећи потписник, Европска унија.

Нисам лично потписао тај споразум, али сам знао да је то најмање лоше што смо у том тренутку могли да добијемо. И када кажете да се тога држимо као пијан плота, таман као што се држимо и Дејтонског мировног споразума, а који су многи од нас критиковали својевремено када је донет. Зашто? Зато што Европљани, када би доносили таква правила, па и Американци, али сада чак пре Европљани него Американци, они би их доносили да би нас увели у машину, у центрифугу да почнемо да прихватамо све, а да они наравно не поштују ништа. Мене је срамота да кажем да шест од десет тачака Бриселског основног споразума, које су прихваћене и потписане – није испуњено, а свака се тиче формирања Заједнице српских општина. Али, не треба мене да буде срамота, већ оне који то нису испунили, а који су то гарантовали, а то је Европска унија. Тринаест година лажи. Одржали смо, нећете веровати, 245 састанака у процесу дијалога, 38 на највишем нивоу, Бог зна колико укупно дана и ноћи, Бог зна колико мултилатералних састанака на маргинама Европске политичке заједнице и многих других организација и институција. И увек је постојала само једна жеља – како и на који начин Србе утерати у то да прихвате независност Косова.

Да будем потпуно прецизан, све су игре и игрице. Само је циљ да Србија, иако ће они рећи не и „де јуре“, а на крају би дошло и до тога - призна „де факто“ независност Косова.

Зашто им је то потребно? Једно да покрије њихово криминално деловање 1999, 2000. и 2008. године. Никада вам не велике, чак ни мале силе, неће признати да су погрешиле. Никада неће рећи да није требало да изврше агресију на Србију, милион пута ће тражити и проналазити оправдање за тешке злочине које су у овој земљи починили. Правдаће их тиме што су неке друге штитили од тобоже наших злочина, макар то не било засновано на међународном праву, на било чему.

Под два, они морају да добију конвалидацију свега и решење за тај проблем, јер цела прича и око Украјине и око Гренланда, на крају крајева и око Ирана, око свега другог им звучи глупо, уколико им неко каже – па то сте ви урадили Србији. А, то може да им каже било ко. И под три, они се данас позивају на принципе, на Повељу УН, на резолуције, акта, међународно јавно-правна документа. Сва јавно-правна документа у сфери међународног права и политике су по питању Србије брутално погазили и прекршили. И они то одлично знају. И зато је увек најбоље сводити све на политику. То су три разлога због чега то морају да ураде. И зато је најлакше – нећемо Вучића, нећемо овога или онога, хоћемо да нађемо некога ко ће да одобри све што смо учинили, ко ће да гледа тобоже у будућност, да буде загледан у будућност, а не у прошлост.

Фото: Принтсцреен/Косово онлајн

И пре 13 година и данас, као председник Републике и тада као први потпредседник Владе Србије, био сам загледан у будућност, желео добре односе са Албанцима, веровао да њихов једини циљ није само да протерају Србе, већ да желе некакав мир и стабилност. Преварио сам се. Нити су они то желели, а много мање од њих су то желели они који су нас приморавали на све то и говорили нам – само се загледајте у будућност, прихватите реалност и то је то. Замислите како би изгледало да им неко каже – прихватите реалност у Украјини и како бисте били оцењени, осуђени и окарактерисани од свих. То све говори о њиховом лицемерју.

Шта они данас раде, и то кажем да би знала јавност у Србији да нисмо кретени. Ви морате да прихватате увек дијалог, јер кад нисте за столом онда сте на менију. Морате да разговарате. Ако ме питате да ли ми се иде на састанак Европске политичке заједнице у Јеревану – не иде ми се. Али, неко ће морати да оде, или премијер или ја, да не бисмо баш били сасвим на менију. Увек морамо да разговарамо, јер је и најлошији и најтежи разговор увек бољи од било каквог сукоба.

Али, неколико примера. Никада ме нико није питао шта је са дечацима Стојановић од 11 и 19 година који су били упуцани и да ли је кажњен припадник тзв. Косовских служби безбедности који је пуцао на њих само зато што су носили Бадњак на Бадње вече. Милисте ли да су ме икада питали или тражили од било кога ко је тај који је пуцао иза леђа у Драгишу Гаљка или у многе друге Србе. Мислите ли да их занима ко је тај ко је скинуо таблу српске амбуланте која је лечила људе у селу Бање у општини Србица. Никада их ништа од тога није интересовало. Интересује их је само да због смрти једног полицајца који је несрећним случајем настрадао одговара колико год хоћете људи за Бањску, јер једино што их занима данас је да тихо и испод жита, а све тобож несаглашавајући се са тим сасвим, али ћутећи и допуштајући то интегришу здавство и просвету у приштински систем. И ми то видимо и знамо. И то раде директно супротно споразуму, и речима и духу споразума који смо потписали. И ништа их не интересује. Па су доносили чак друге споразуме у међувремену које нисмо ни потписивали, желећи да кажу да су то „лекс специјалиси“ у односу на претходни који је био „леге генерали“, па то треба једино да важи.

Хоћу да кажем грађанима Србије да им све трикове знамо, али знамо и распоред моћи и снага. И знамо шта је то што морамо да чинимо да чувамо своју отаџбину и свој народ на Косову и Метохији, са једне стране, а шта је то друго што морамо да радимо на јачању економије у Србији. Нису они паметнији од нас, само су много јачи од нас. А, и том који је много јачи супротстављамо се колико год можемо, у поштовању нашег Устава, територијалног интергитета и чувању наше земље.

Ми сваке године повећавамо давања за наш народ на Косову и Метохији. Имате ужински додатак од 5.000 динара сваког месеца, за свако дете, од јаслица, вртића, школе, као и по 20.000 динара сваког месеца за 10.000 незапослених који друга примања немају, на мој предлог. За сваког ко је ухапшен, оптужен, осуђен издвајамо огроман новац и за адвокатску помоћ и за помоћ породицама. О народним кухињама и свему другом да не говорим, као и о чувеном косовском додатку и зашто сељак у Лешку или Лепосавићу ипак живи неупоредиво боље него сељак у Рашки и зашто има већа примања учитељ у Лешку него учитељ у суседној Рашки. То је оно што ми можемо да радимо.

Нажалост, та неправда и злочин који су починили над српским народом, и 1999. и 2008. године и све време у континуитету је нешто што нити можемо нити хоћемо да заборавимо и увек су се надали да ће пронаћи неке који ће то да посматрају на другачији начин. Немогуће је то, јер не можете да нам објасните зашто сте погазили Повељу УН и Резолуцију 1244. Она је и даље на снази, а они је и даље руше и крше сваког дана. Нама су ставили као посебно поглавље (у преговорима са ЕУ) – поглавље 35. Да не подсећам да су рекли – ухапсите Милошевића и ви сте спасени. Као најгори бедници ухапсили смо свог председника и предали га неком другом на Видовдан, као највећа срамота у историји било које власти у Србији. Хапсили смо људе као у џаковима, као кило меса их предавали и сваки пут је било – само још ово и сва су вам врата отворена. Толимира пребацивали преко Дрине на силу, у џаковима, у гепеку. Хапсили Радована Караџића и Ратка Младића, то су биле велике објаве, честитао цео свет - сад сте у Европи… А, знате шта ће сада да ураде? Да кажу Молдавија отвара све кластере јер су антируски оријентисани, а ви Срби не можете да отворите зато што сте имали измишљени звучни топ. А, они знају да лажу за звучни топ, али ће да наставе. Навео сам само један пример.

И без обзира на то, и даље сматрам да је то пут којим Србија треба да иде због важних и добрих закона, због тога што припада Европи, али мора да буде потпуно јасно и да разговетно, себи пре свега, кажемо шта је то што су нам учинили по питању Косова и Метохије и да ће те ствари бити само теже по нас. Као и то што су створили војни савез Приштине, Тиране и Загреба, који је веома претећи и угрожавајући за нас и нашу земљу. Али, довољно смо снажни и јаки да нам то помаже и служи као одвраћајући фактор за све оне који мисле да могу да сломе Србију.

Ни 13 година касније тај споразум није испуњен, недостаје Заједница српских општина. Да ли постоји неки план Б, ако се не оснује ЗСО, шта Србија може још да учини по том питању?

Открићу вам ја. Неће они то да оснују. Радиће нешто друго. Сада ће да нађу неке који су нам полупријатељи да ме позивају на заједничке састанке и кажу - ајде да решимо то, да то не буде ЗСО, али да буде нешто слично, и да буде поново у косовском систему итд. То им је следећа идеја. Суштина је у томе да су они исцрпели свој бунар и свој резервоар лажи и то не пролази више нигде. Једино како могу сада да разговарају је „морате то да урадите, ако не, санкције ће бити такве“. Тако да то очекујем. Текст који је пустила Марта Кос преко свог пи-ар стручњака је томе служио. Пустио је прљав текст против Србије. Разумели смо поруку. Само да покажемо да знамо тачно ко стоји иза тог текста, који није никакав новинарски, истраживачки текст, већ текст који је диркетно диктирао пи-ар шефице одељења за проширење.

Косовски премијер Аљбин Курти је током недавне посете Лондону поново инсистирао на предусловима за наставак дијалога - изручење Милана Радоичића, повлачење писма бивше премијерке Ане Брнабић (резерве које се односе на обавезе из споразума о путу ка нормализацији односа) и потписивање Охридског споразума. Шта мислите о тим ултиматумима и да ли је у тим околностима наставак дијалога могућ?

Ми немамо никакве услове за дијалог. Увек смо желели дијалог. Он никада није учествовао у дијалогу суштински. А, то може да потрвди Борељ и свако ко је с њим разговарао. Све су то безвезе приче. Испуните прво оно што је потписано 2013. године. Немојте да причате о ономе што није потписано. Испуните што је потписано 2013. и нема проблема. После тога ћемо испунити све своје обавезе.

Последњих дана наставља се притисак на Србе на Косову, овај пут затварањем и преузимањем амбуланти у српским срединама, сталним хапшењем Срба због наводних ратних злочина. Београд је са тим, преко својих амбасада и мисија, упознао међународну заједницу, и тражио хитну и јасну реакцију. Има ли реакције, пре свега, Запада и како Србија може да заштити свој народ на Косову од таквих учесталих једностраних потеза Приштине?

Нећете веровати, они који су једини реаговали по питању одређених инспекција у Грачаници, безобразлука и безобзирности приштинских власти су били Американци. Ја сам им веома захвалан на томе. Наставићемо да радимо снажније са Американцима и по том и свим другим пшитањима. Што се Европљана тиче, по питању Косова и Метохије, да ли мислите да би они поставили нама све Хрвате да одлучују о нашој судбини, а Приштини све Естонце. Мислите ли да је то случајно? Верује ли неко да је то случајно? Били бисмо идиоти ако бисмо поверовали да је то случајност.

Суђење вођама ОВК у Хагу је у завршној фази. Истовремено, Приштина чини све да сачува имиџ такозване „ослободилачке борбе Косова“, кроз резолуцију „о заштити истине о рату ОВК“, али и кроз приказивање Албанаца као јединих жртава сукоба. Шта, по Вама, стоји иза тога? Како ће пресуда у Хагу утицати на односе у региону?

Нећу да се мешам у то. Не би било чак ни часно. Зна се шта ми мислимо о злочинима који су почињени над нашим народом. Имали смо, нажалост, српске судије које су данас велике блокадерске звезде, који су пуштали силоватеље, убице деце, убице мајки, српских мајки, српске деце, силловатеље српских жена, које су пуштали на слободу, попут Гњиланске групе, као што је учинио један од врховних блокадера Мајић. Тако да мислим да је довољно да видите у региону шта се дешава - само су Срби криви, оптужени и осуђени за све. Када погледате случај Атифа Дудаковића, раније Насера Орића, Анте Готовине и свих других, мора да нам буде јасно да само Србин сме, може и мора да буде осуђен, а сви други не морају. То је та правда, то је оно о чему сам говорио. Није важно шта је истина, важно је ко је јачи, ко има више такозваних либералних медија, ко има више снаге, силе, пара. Тај који кроји истину, прошлост и садашњост, а мисли да ће да кроји и будућност. А истина, она им није важна, може и на сметлиште историје, осим ако је неки народ тврдоглав и жели да је чува и брани, баш као што то ми Срби радимо.

У више наврата сте упозорили да највећу претњу Србији представља војни савез Загреба, Тиране и Приштине. Да ли је ико из међународне заједнице реаговао на то, да ли сте добили одговор на питање против кога је тај савез, барем у директном разговору са Вама?

Никада. Причали су ми свашта. Говорили су ми да је Тадић потписао 2006. споразум са Загребом, споразум о војно-техничкој сарадњи. Не разумем баш, али није ни важно. Поштујем јер држава је држава, морате да служите и ономе што је неко пре вас урадио. Не почиње држава од вас, не завршава се са вама. Али, то није војни савез. Ово је војни савез. Сада би хтели да и оно што су ставили у име тог војног савеза демантују. Зато Анушић говори - „ово је сарадња“ и слично, али то је војни савез. Питао сам Нато, ЕУ, све сам их питао због чега. Само ми реците због чега. Нисам добио одговор. Наравно да они нису забринути, јер је њихова идеја да држе Сбрију опкољеном и окруженом, да те снаге служе као контролне снаге за Србију, да тобож, „малим Русима“, као да ми нисмо Срби, већ „мали Руси“. И све такве лажи и измишљотине пуштају свуда, да нам не би пало напамет да ми негде некога нападнемо.

У ствари они се спремају да у неком тренутку, када избије већи светски сукоб, наставе са даљим распрачавањем територије Србије. Само немојте да ми кажете да таквих примера нисмо имали у историји. Само се вратите 80 година уназад и видећете колико их је било. Немојте 80 година, можете и мало мање година да се вратите уназад и видећете да сам у праву, ма како вам то данас деловало невероватно. Не заборавите они су нама одузимали 14 одсто наше терторије. Никада нису рекли извините, него је то подразумевајуће, нормално и да ми нисмо нормални зато што то не прихватамо. Немојте да вас подсећам на приче о томе - вас је само 300.000 тамо, па 200.000, па само 100.000, а тамо где је њих 50.000, тамо би да сачувају и по 60 пута већу територију. Шта да радите. Време лицемерја, лажи, преваре, у којем смо живели и свакако ћемо још неко време живети, али надам се и верујем не задуго.

Имајући у виду да Курти стално оптужује Србију да је „прокси“ Русије и Приштина се наоружава, треба ли да се бринемо за мир и стабилности на овим просторима?

Он је увек чезнуо да добије оно што није имао, ратну улогу. Наравно оно што је најлакше долазило до западних ушију било је „ви сте руски прокси“. Има више текстова у Русији написаних против мене него против њега, али кога то брига. Зато што неки Руси подразумевају да морамо увек да будемо у свакој одлуци уз њих и да не смемо да имамо понекада другачији став. Ја сам поносан на српску самосталност. Мене би било срамота да се понашам као што се понекад понаша њихова председница или премијер. Шта да радите, различити смо људи. Али наравно да је опасност не само он, већ цео тај савез. Видели сте и одговоре и албанске и хрватске на питање шта би било када би било. Нама је то све јасно. Зато снажимо своју земљу економски, војно, на сваки начин, да будемо увек у стању да сачувамо животе наших грађана.

Након промене власти у Мађарској очекујете ли да би званична Будимпешта могла да промени став према Косову и у међународним организацијама? Мађарска је признала Косово, али за време Виктора Орбана је у међународним организацијама подржавала позицију Србије.

Стварно не могу да нагађам. Сасвим је извесно да ћу разговарати са премијером Петером Мађаром када за то дође време. Верујем да ћемо наћи заједнички језик. Имамо безброј заједничких пројеката, безброј заједничких интереса, верујем и заједничку будућност. Тако да не мислим да је лако срушити нешто веома добро и пријатељство које је грађено годинама.

Која би била Ваша порука српском народу на Косову?

Прошло је не само 13 година, прошло је 18 година од најтежих одлука. Прошло је 27 година од Кумановског споразума, тешког живота за наш народ на Косову и Метохији. Колико год будемо могли, а увек ћемо се трудити да то буде више и више, као држава помагаћемо свом народу. Са друге стране косовску независност, без обзира на притиске, нећемо прихватити и признати. Нема те владе у Србији која то може да учини у будућности. И треће за мене веома важно, неко ће рећи изгубили смо толико људи који су напустили Косово и Метохију, али веровали или не, мањом брзином него што смо их губили од 60-до 90 године прошлог века. И пропроционално чак мање.

Али, има нешто што смо подигли. То је дух косовског завета. То је слободарски дух целе Србије. Није Косово само свако село, сваки град, није Косово само Ново Брдо, Пасјане, Партеш, Клокот, ни Велика Хоча, Осојане, Бање код Србице, ни Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Лешак, Звечан, Штрпце, Грацаница, Лапље село, нити Доња и Горња Гуштерица, Косово је у души и срцу сваког нашег човека. Косово и Метохија показују наш однос према нашим јунацима, нашој прошлости, али нам и дају поглед у будућност како треба да изгледа Србија. Да буде независна у доношењу одлука, да буде самостална, да буде верна себи, својој традицији, да се модернизује, али да се не одриче истине зарад тога и да не гази по својим мртвима, својим јунацима, који су животе дали на олтар отаџбине. У сваком случају биће много тешко, али заједно ћемо то све успети да пребродимо и верујем да ћемо за две или три године имати повољнију ситуацију у свету. Посебно са највећим силама света САД и Кином много повољнију него што смо имали до јуче. Са Кином смо увек имали, са Американцима не. Верујем да у наредне две године то итекако можемо да променимо.

Препоручујемо

Политика

0 46

Вучић се састао са Додиком: У недељу ћемо заједно присуствовати обележавњу пробоја Јасеновачког логора

17. 04. 2026. у 16:20

Политика

0 28

Скандал! Блокадерска менторка из Европског парламента напала Вучића, а смета јој и истрага о смрти студенткиње (ВИДЕО)

17. 04. 2026. у 12:21

Политика

0 1

"Да није смешно, било би трагично" Вучевић: Неприхватљиво да идете по другим државама и пљујете сопствени народ

17. 04. 2026. у 09:40

Политика

0 26

Паника око дебате Вучића и Гоција и даље траје: Гоци побегао уз свесрдну помоћ Н1 - све ће дати да се не догоди

17. 04. 2026. у 09:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације