СРБИЈА НЕ ПРИХВАТА ЕУТАНАЗИЈУ: Да ли би "убиство из милосрђа" требало омогућити најтежим болесницима?

У СРБИЈИ пацијент који је тешко оболео може себи да оконча живот само ако одбије прописану терапију и ако ту одлуку донесе у стању урачунљивости.

Фото Shutterstock

То практично значи да је у нашој земљи дозвољена пасивна еутаназија, док она која подразумева давање неког лека који директно узрокује смрт оболелог - није дозвољена.

Србија је једна од европских земаља која не дозвољава еутаназију и судећи по тренутно важећим друштвеним нормама и етичким принципима она у скорије време неће ни бити дозвољена.

Међутим, питање еутаназије и код нас и у свету се поново актуелизовало са аспекта њене етичности због вести да је Холанђанки Зораји тер Бек која је имала свега 29 година, након три године процеса, одобрен захтев за "убиство из милосрђа" због неподношљиве душевне патње услед депресије, чиме је недавно окончала свој живот. Иначе, Холандија је земља у којој је закон о убиству из самилости најлибералнији, о чему сведочи и пример Марка Лангедијка који је након осам година неуспешне борбе са алкохолизмом, у 41. години, одлучио да умре. За многе је запањујућа и чињеница да је у Холандији и Белгији од 2014. дозвољена еутаназија и за пацијенте млађе од 18 година. Малолетници могу сами да затраже да их усмрте од 12. године, иако је сагласност родитеља или старатеља обавезна до навршене 16. године.

Из свега наведеног и стручњаци у Србији су поново разматрали питање еутаназије, јер је чињеница да се она све више од пацијената у терминалном стадијуму болести помера ка хроничним болесницима, од свесних до несвесних пацијената.

- У Кривичном законику Србије "лишење живота из самилости" је кривично дело, док је Закон о правима пацијената легализовао пасивну еутаназију, јер предвиђа право пацијента, или његовог заступника да одбије предложену медицинску меру, чак и у случају када се њом спасава или одржава његов живот, али само под условом да је пацијент способан за расуђивање - каже за "Новости" др Владан Чокић, редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва (СЛД), научни саветник и донедавни председник Етичког одбора Института за медицинска истраживања, Универзитета у Београду.

Преднацртом Грађанског законика у Србији који је написан 2015. године било је предвиђено да се право на еутаназију одобри и код нас.

- Овај предлог до данас у Србији није усвојен и поред продужене јавне расправе - прича Чокић. - СЛД и Лекарска комора су у заједничком саопштењу 2016. навели да је еутаназија неетична и да одредбе о овом питању треба да буду избрисане из Нацрта Грађанског законика, позивајући се на Хипократову заклетву и Кодекс професионалне етике. Истовремено и Српска православна црква је осудила њену примену.

Ипак, када је о позивању на Хипократову заклетву реч, наш саговорник наводи да је многи тумаче и слушају по потреби:

- У Хипократовој заклетви пише: "Никоме нећу, чак и ако ме замоли, преписати смртоносан отров нити ћу му дати савет који може проузроковати његову смрт". Међутим, у Хипократовој заклетви такође пише: "Нити ћу дати жени средство за побачај", а у Србији се годишње изврши две до три хиљаде абортуса који нису спонтани или медицински индиковани по званичним подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

Да разлога за одобрење права на намерни прекид живота има, сведоче подаци да је скоро 60 одсто пацијената који су изабрали еутаназију 2023. године у Белгији и Канади имало рак.

- Од када је уведена у свету, бележи се непрекидно повећање броја еутаназија - прича др Чокић. - У Швајцарској је овај поступак одобрен давне 1942. године. Легална је и у Холандији и Белгији (од 2002), Луксембургу (2009), Шпанији (2021), Португалији (2023), неким државама САД-а, Немачкој (од 2020) и Аустрији (од 2021). У 2023. еутаназија је чинила готово шест одсто укупно преминулих у Холандији, што је један случај на 20 умрлих. У Белгији је током прошле године еутаназирано 3.423 грађана, што је повећање од 15 одсто у односу на 2022. У Канади је број случајева еутаназије порастао са око 1.000 на око 16.000 од 2016. до 2023. године.

Законодавци су гласали против легализације еутаназије у Француској, Енглеској и Шкотској.

- Они су се определили за побољшање услуга палијативног збрињавања и едукацију здравствених професионалаца, што се и у Србији покушава - каже наш саговорник.

Он наводи да су аргументи у прилог еутаназији терминални стадијум болести уз неподношљив бол, да самоубиство није забрањено, дилема између мирне и нешто раније смрти или веома болне и нешто касније смрти, великодушан чин према ближњима... Аргументи против су непредвидљивост терминалног стадијума, нехумана елиминација слабих, старих и различитих, то што је код нас смртна казна забрањена, социјални и црквени однос према самоубиству, питање поверења јавности у медицину и лекаре...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације