Права истина о кладионицама у Србији - много се прича о броју завнисника, овде су конкретне и тачне информације
ЧИТАЈУЋИ домаће медије, како чланке, тако и гостовања различитих експерата, са и без наводника, може се стећи утисак да у Србији кладионице ничу као печурке после кише и да је, као последица тога, број зависника од игара на срећу код нас у стању готово геометријске прогресије.
Foto: Pixabay
Оквирне приче и спекулације су једно, чињенице нешто сасвим друго.
Када би бројке које неретко срећемо у домаћим медијима неким чудом и биле узете као кредибилне, опет не би биле могуће, јер би то значило да је у Србији више зависника него самих играча уопште.
Срећна је околност, међутим, што су се овом проблематиком позабавили надлежни стручњака, те располажемо тачним бројем људи који су пријављени на програме стручног медицинског вођења и терапије против зависности од игара на срећу.
Тај број износи тачно 1.030.
Када се ови подаци ставе у европску и ЕУ перспективу, Србија је значајно испод европског просека по овим статистичким параметрима.
Foto: Pixabay
Наравно, све док је број зависника од игара на срећу 1, ово је тема која се мора веома озбиљно схватити, али то није разлог за благонаклони став према непрестаним манипулацијама.
Званичне бројке, поткрепљене надлежним, стручним лицима
Тачне цифре горе изнете нису ничија спекулација, већ званична бројка надлежних здравствених установа, у којима се годишње са проблемима зависности од игара на срећу у нашој земљи јави између 150 до 200 особа.
У Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој, укупан број лечених или тренутно на лечењу је као што смо навели 1.030, а што је знатно мање од европског просека од око 1.5% становништва (у случају Србије проценат је тек 0.02%).
Зашто је онда, упркос свим овим чињеницама, јавност непрекидно засута нетачним подацима?
Погрешна слика најчешће долази од некомпетентних људи, вођених разноврсним мотивима – од сензационализма, скривене продаје различитих „експертско – консултантских услуга“ па до чисте политичке злоупотребе.
Каква је ситуација са онлине клађењем?
Имајући у виду чињеницу да законом прописани и успостављени систем регистрације и верификације играча на онлајн играма на срећу и теоретски и практично онемогућавају малолетницима да се укључе у овај вид игара на срећу, можемо са сигурношћу потврдити да су законска регулатива и одговорност легалних приређивача на врло високом нивоу.
Foto: Pixabay
Петнаест година највиших стандарда превенције и заштите малолетника
Удружење приређивача игара на срећу (УПИС) и његове чланице већ више од 15 година активно раде на превенцији зависности и заштити малолетника. УПИС-ов пројекат превенције "Могуће је прекинути" не само да је пример најбоље праксе у овој области, већ је постао и законска обавеза за све приређиваче, што је допринело подизању свести о ризицима од болести зависности од игара на срећу.
Додајмо томе и вишедеценијску праксу компанија чланица о нултој толеранцији за икакав контакт и улаз малолтених лица у објекте у којима се приређују игре на срећу, као и информативно – едукативни материјали који се у истим налазе.
Пројекат „И један је много"
УПИС и Специјална болница за болести зависности у наредном периоду покрећу унапређени пројекат превенције под називом "И један је много".
Планирају се предавања у школама широм Србије и емитовање спотова усмерених на одвраћање младих од игара на срећу и усмеравање ка спортским активностима, кроз серију предавања и информативних видео клипова прилагођених деци и младима. Имајући у виду позитивне резултате дугогодишње сарадње са Специјалном болницом, нови пројекат биће још успешнији у сузбијању болести зависности у њеном самом настајању.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)