ВУК РАДОВИЋ: Миленијум тим очистио 37 милиона квадратних метара површине од неексплодираних убојних средстава у Србији
У БЕОГРАДУ се наредна три дана одржава Европски семинар о експлозивним убојним средствима у организацији Центра за разминирање и "Intelligence - Sec" британске компаније специјализоване за организовање конференција из безбедносне индустрије, а један од спонзора је Millennium Team (Миленијум тим), који је до сада очистио 37 милиона квадратних метара површине од неексплодираних убојних средстава.
Директор сектора за разминирање Миленијум тима, Вук Радовић представио је на конференцији два важна пројекта која ради Миленијум тим - пројекат деминирања простора фабрике "Слобода" из Чачка и вађење потопљене ратне флоте из Дунава код Прахова.
Како је рекао, 2021. године, десиле су се две велике експлозије у складишту миниције у фабрици "Слобода" Чачак и то је био знак да овај простор мора да се очисти.
- На више од 600.000 квадратних метара, ми смо пронашли више од 30.000 експолозивних направа које смо морали да детонирамо на самом месту где смо их и пронашли. Још увек није готов рад на овом подручју, имамо још пројеката - рекао је Радовић.
Што се тиче пројекта који се односи на потопљене бродове код Дунава, Радовић је истакао да је то веома изазован пројекат.
Он је нагласио да треба поред деминирања експлозивних направа, водити рачуна пре свега о безбедности људи који раде на пројекту, али и о животној средини.
- У чему је суштина, да се направи једно пуно истраживање уз помоћ ронилаца, да видимо какве потенцијале имамо у речном кориту, јер је реч о међународним пловним водама. Много тога је и урађено већ - додао је Радовић.
Радовић је рекао да је највећа дубина на којој се налази један од бродова 18 метара и да тежи део уклањања тек предстоји, а да је у плану да се извади 21 брод.
Инвеститор је, како је рекао, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, уз помоћ Европске инвестиционе банке.
- Радови су почели јула прошле године, план је да се заврши до 2028. године - додао је он.
Истакао је да се проблем јавља када се смањи ниво воде и на површини се виде делови потопљене морнарице која угрожава пловни пут.
Радовић је додао да постоји и одређено годишње доба када се може радити на вађењу бродова и да то додатно отежава радове.
- Имамо три методологије вађења. Једна је да се извади читав брод, друга да се брод сече и трећа да се ископа сегмент и испод брода и да се извади и онда разминирање се ради на копну - објашњава он.
Радовић је рекао, да су овакви семинари јако важни, јер се људи из области деминирања умрежавају и деле искуства у коришћењу опреме, у пројектима, затим се разговара о ситуацијама у којима се ко налазио.
Нагласио је да су на овом семинару дошли експерти из свих области у деминирању, као и представници различитих врста опрема које се може купити за деминирање.
Радовић је након конференције одговарао и на питања новинара о значајним пројектима ове компаније и истакао да је један од главних пројеката такозвано вађење потопљених бродова из Дунава код Прахова.
- Тај пројекат је почео прошле године и ми смо до сада урадили већ поприличан посао. Ми смо комплетну хидрографију снимили, послали рониоце доле и припремили смо документацију за вађење потопљених бродова. Нажалост, вађење пловила из Дунава под Прахова је изазов и због брзине воде, због саме видљивости унутар воде, због неексплодираних убојних средстава која се ту налазе и морамо да чекамо идеалне услове да бисмо кренули са вађењем - објашњава Радовић.
Он се осврнуо још једном на пројекат који се односи на фабрику "Слобода" из Чачка.
- Тај пројекат је јако важан. 2021. године је експлодирало више магацин и муниција није била само унутар фабрике, него и ван фабрике. То је било потребно очистити да не би случајно страдао неко од цивила који живе у, и ван круга фабрике. До сада је нађено више од 30.000 неексплодираних убојних средстава, а имамо још до краја године да очистимо - додао је он.
Он је нагласио да смо ми земља која је јако загађена неексплодираним убојним средствима.
- Имали смо Први светски рат, Балканске ратове, Други светски рат, бомбардовање 1999. године, имате минска поља и имате одбачени НУС који су сви заборавили. Људе који су бежали, који су долазили код нас у Србију, нису знали шта да раде са тим оружјем, ручним бомбама, тако да су их само бацали. На пример, имате простор Националног стадиона, где смо ми завршили елиминисање НУС-а. Првог дана деминирања смо нашли три ручне бомбе са зарђалим осигурачима. Уколико би неко померио те осигураче, то би експлодирало - рекао је он.
Пројекти су у току, наглашава Радовић и додаје да они прате развој и рад на инфраструктури у земљи и прате безбедност свих радова.
Истиче да постоје увек непредвиђене околности, као на пример када су радили на чишћењу простора аеродрома Ниш.
- Трећи дан чишћења аеродрома Ниш нашли смо бомбу од 250 килограма са ручним детектором из Другог светског рата, нетакнуту са осигурачима. Веома реална опасност, коју смо морали да уклонимо - навео је он.
Шеф операције сектора за разминирање у компанији Миленијум тим Ђорђе Крунић је рекао да је рад на терену је врло специфичан и динамичан и да је пре почетка свих радова најбитније да се провери безбедност запослених.
- Безбедност је на првом месту. Прво изађемо на терен, обележимо површину на којој треба да се ради, и онда почнемо радове на разминирању. Радове радимо по пројекту Центра за разминирање Републике Србије, који уједно прате радове и раде контролу квалитета. И на крају издају уверење да је површина очишћена и безбедна за грађане - објашњава Крунић.
Истакао је да постоји више изазова са којима се сусрећу на терену и да се овај тим чека низ пројеката.
- Један од најизазовнијих пројеката које смо до сада радили јесте чишћење простора око фабрике 'Слобода' Чачак. Нисмо завршили у потпуности чишћење, али смо до сада више од 30.000 разних мина са више места уклонили. Тако да је то један велики пројекат, кроз који има доста да се научи - рекао је он.
На конференцији учествују експети из земља региона и европских земаља, а семинар ће трајати сутра и прекосутра.
Директор Центра за разминирање Бојан Гламочлија говорио је о раду Центра и рекао да је овај семинар прилика да се покаже шта Центар ради, како се суочава са проблемима и како их решава, како проналази донаторе и који су наредни кораци.
Истакао је да је Центар основала Влада Републике Србије 2002. године, а да су први радови почели 2003. године и сваке године од тада Центар доставља податке једном годишње о свом раду.
Истакао је да је општи проблем мина и експлозивних остакака у Србији после рата, а да је највећи у две општине тренутно - Бујановац и Ужице, и нагласио да је доста тога и очишћено до сада.
- Групе мина у остале у Бујановцу, то су групе мина, нису класичне мине, него су их терористи постављали и тешко је утврдити где су. Ове године ћемо утврди опште стање у Бујановцу - додао је он.
Потпољења ратна немачка флота из Другог светског рата је пројекат на коме радимо и на коме ћемо радити у 2024 .години.
Истакао је да је пројекат потопљене ратне флоте такође радио Центар и да је на целој површини више од 200 бродова потпољено, а да је циљ да се уклони 21 брод , како би се омогућио пловни саобраћај у том делу реке Дунав, јер због немогућности пловидне Србија годишње губи шест милиона евра.
Како је рекао, од 2003. до 2024. године израђено је више од 300 пројеката, очишћено је 62 милиона квадтатих метара од мина и бомби, 49.000 мина је уништено.
Истакао је да је од 2003. године до 2023. године је више од 16 милиона долара издвојено за орпемање Центра.
Он је додао да је потребно очисити аеродром Поникве у Ужицу, како би се што пре аеродром ставио у цивилну употребу.
Директор Центра је додао да постоји низ пројеката на којима се ради, јер је експанзија грађевинских радова - изградња путева, фабрика, мостова и то захтева да терени буду очишћени и безбедни.
Додао је да је прошле године отворен и иновационо - едукативни парк у Великој Моштаници, који се простире на три хектара и има 16 објеката.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)