ПРОФЕСОР КОЈИ НИЈЕ ПРИХВАТАО ТАБУЕ: Тридесет година од растанка са академиком Бранком Петрановићем

В. Н.

18. 06. 2024. у 11:52

ПРОФЕСОР др Бранко Петрановић (1927–1994) објавио је 32 књиге (посебна издања) у 38 томова, 16 брошура (посебна издања), 314 научних радова у зборницима радова и научним часописима, 261 прилог у новинама и 259 приказа у научним часописима.

ПРОФЕСОР КОЈИ НИЈЕ ПРИХВАТАО ТАБУЕ: Тридесет година од растанка са академиком Бранком Петрановићем

Бранко Петрановић је предвидео расплет распада заједничке држве , Фото Архив породице Петрановић

Уредио је 23 посебна издања и био аутор две документарне телевизијске серије о историји Југославије. Историчар је чијем су делу, за живота, страни и домаћи историчари посветили 296 прилога. Из његове рукописне заоставштине до данас је објављено још шест књига (једна је штампана у САД ) и десетак научних радова.

* * * * * * * * * *

ПРВИ и једини међу српским и југословенским историчарима, у широким потезима са застајањем на микроплану, профeсор др Бранко Петрановић је проучавао раздобље 20. века – Епоху препуну противуречја, лавирината, заплета, ломова, одсуства континуитета и простор испуњен ирационализмом, нетолеранцијом, провинцијализмом, економским, културним, верским, цивилизацијским неравномерностима. Залагањем за критичко промишљање прошлости супротстављао се њеној фанатизацији, фатализацији, априористичким схватањима, монументалним пројекцијама и табуима, залажући се за разумевање историјских алтернатива. Критика историје као тока за њега је била легитимни начин одбацивања „система вредности” заснованих на заблудама једног времена. Сматрао је да оптерећења историјом могу бити трагична за мале народе и истицао да историјска наука није социјална прогностика.

Фото Архив породице Петрановић

Фото Архив породице Петрановић

Фото Архив породице Петрановић

Фото Архив породице Петрановић

Противио се сваком покушају „да се преко историје води политика”. Метафорично је говорио да једна револуција треба да доживи пораз да би се свеобухватно изучавала и у потпуности сагледала. Указивао је на тешкоће проницања у суштину дубинских процеса који се одигравају у бази друштва (националне идеологије, завршени и незавршени историјски процеси, цивилизацијски проблеми, аграрни, економски, политички и културни феномени). Као ретко ко међу историчарима 20. века настојао је да стално проширује тематске кругове својих интересовања, инсистирао на отварању нових истраживачких питања, нудио одговоре и решења, свестан њихове ограничености почетном фазом развоја савремене историје и властитим границама сазнања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар орешника и сармата може да уништи читав НАТО у Европи

РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар "орешника" и "сармата" може да уништи читав НАТО у Европи

КОМБИНОВАНО лансирање ракетних система „сармат“ и „орешник“ способно је да неутралише целу војну инфраструктуру Северноатлантске алијансе у Европи, рекао је за руске медије Александар Степанов, војни стручњак Института за право и националну безбедност Руске председничке академије за националну економију и јавну управу (РАНХЕГА).

13. 05. 2026. у 12:29

Коментари (0)

БРАТ ЈЕ УМРО СА ДЕВЕТ ГОДИНА: Митар Мирић о великој трагедији која је обележила његов живот - Тешко сам то поднео