КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ ГРОБНИЦЕ НАШЕГ НАРОДА: Посебне награде и одликовања за починиоце злочина над Србима

ПРОГАЊАНИ су, па и убијани у Босни и Херцеговини и Срби који су били позвани у војску.

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

Многи, како наводи и Владимир Ћоровић, били су убијени одмах по приспећу у мобилизационе центре. Неповерење према мобилисаним Србима било је опште, што потврђује и случај са Србима у 4. босанској регименти. Они су одмах одвојени од осталих војника, одузето им је оружје и затим су упућени у Беч, на рад. Касније, кад су се због великих губитака имале попунити осетне празнине у аустроугрској војсци, враћени су натраг и послати на фронт, али увек тако - "да би уз једног православног била два иноверца".

У настојању да Србе у Монархији "што јаче стегне" послужила је аустријској државној политици ванредно добро, сатанском уметношћу вођена, акција на раздраживању Хрвата против Срба. То је за њу било од неоцењиве вредности не само у политичком погледу, него и за вођење рата, јер су готово у свима пуковима, где их има, Срби војници помешани са Хрватима, па ови, раздражени противсрпском харангом, могли добро да послуже као контрола над Србима...

Мада су злочини над Србима у Босни и Херцеговини били тако бројни да се нису могли никако заташкати, највише власти у Аустроугарској чиниле су све да их минимизирају и, чак, оправдају. Стефан гроф Буријан (Фон Рајец), министар спољних послова (пре тога дугогодишњи министар финансија и, према томе, надлежан за Босну и Херцеговину у Двојној монархији), у одбору аустријских делегација, на седници одржаној 6. децембра 1917. године, овако је образлагао мере предузете против Срба, укључујући и убиства, па и спаљивања живих људи, често читавих породица: "Кривци су морали бити кажњени, а заведени са успехом одузети од агитаторских утицаја, којима су били подлегли. Не треба улепшавати, да је притом у појединим случајевима долазило до опорих мера, али то не сме да зачуђава с обзиром на огорчење које је силно избијало ради издајничког деловања извесних елемената и ради очевидне опасности, у коју су ти исти гурнули земљу."

ОВА И ОВАКВА ИЗЈАВА једног од најодговорнијих људи у читавој Аустроугарској, првог царског министра, у ствари, нимало не изненађује, с обзиром на чињеницу да су починиоци злочина над Србима по правилу били не само материјално награђивани, већ и - одликовани.

Као, на пример, извесни Маријо Миних, полицијски чиновник из Ријеке, који је, према властитом исказу, својом руком лишио живота 303 Србина.

Најгрозније злочине над Србима у Босни и Херцеговини починили су пак, "шуцкори", припадници специјалних јединица, које су биле састављене искључиво од муслимана и Хрвата, "од неодговорних елемената", како се обично каже у босанскохерцеговачкој историографији после Другог светског рата.

Владимир Ј. Поповић, окружни протојереј и парох требињски је оставио потресно сведочанство, препуно доказа, у својим записима под насловом "Патње и жртве Срба среза требињскога 1914-1918" о зверствима "шуцкора". Готово да нема злочина над Србима у требињском крају и уопште Босни и Херцеговини, у који нису непосредно или посредно укључени шуцкори. На кућним праговима 14. августа (по старом календару) 1914. године у селу Зубаци убијено је 29 мештана. Поубијао их је шуцкор Махмуд Ћериманић, подловац Шесте ловачке чете, родом из Корјенића. Шуцкор Ахмед Чевро, према записима проте Поповића, 29. новембра 1915. године, током једног суђења у Требињу, признао да је убио 17 сељака Срба, који су хтели побећи у Црну Гору, и претерати своју стоку.

* * * * * * * * * * * * *

На сваком мосту у Босни била су везана два таоца

У ЛИСТУ "СРПСКА ЗОРА", број 66 из 1919. године, изнесено је више примера злочина које су починили шуцкори над Србима. Неђи Боровини из Вјетерника, они су живом главу огулили... Шуцкор Алија Добрача из Враголова, такође према документацији листа "Српска зора" (број 85) одсекао је нос, а затим извадио очи Данилу Перовићу из Поткома... Шуцкори Мурат Муслић и Зајко Хаџић из Устиколине, опет, живог су одерали Николу Пејовића из Лигата...

Уз шуцкоре, многе злочине над Србима у Босни и Херцеговини починили су и мађарски војници и жандарми.

Злочинци у служби Аустроугарске жарили су и палили свуда тамо где је било Срба. Често су читава села предавали пламену, као село Подравање код Сребрнице. У Фочи су, само о једном дану, 14. августа 1914. године стрељали и обесили 126 Срба, међу којима је било 18 непунолетних младића и неколико стараца преко 80 година...

Припадници мађарске војске и жандармерије истакли су се својом крволочношћу нарочито у пограничним крајевима према Србији. Они су изгледа први почели да набадају ситну децу на бајонете својих пушака...

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

ИЗ АУСТРИЈСКИХ докумената, у првом реду војних, видљиво је да се са репресивним мерама према Србима у Босни и Херцеговини почело још пре избијања рата, непосредно по упућивању ултиматума Влади Србије. Прво се почело са такозваним узимањем талаца из редова Срба, по правилу најугледнијих грађана у појединим местима. Ти људи имали су својим животом да јамче за сваку штету која би била нанесена војсци и војним објектима, транспортима, саобраћајницама, а посебно железници. Ако би где дошло до какве штете, таоци су одмах и на лицу места били стрељани. Да би их непрестано имали при руци, војне власти су у свим возовима, у посебном вагону, транспортовали по неколико талаца, окованих у ланце...

О таоцима, и шта се све с њима радило, има података и у језуитском листу који је излазио у Сарајеву на немачком језику - Die stimmen aus Bosnien. У броју 12, свеска за октобар 1914, у белешци од 30. јула 1914. године, стоји одштампано:

"Већ пре неколико дана затворено је више српских угледника, то јест главних хушкача, да би били употребљени као таоци. У сваком возу има их по неколико, а за сваки мост су по један или двојица привезани ланцима. Ако ма шта Срби учине, на пример ако се неко баци каменом на воз, онда један од ових талаца плаћа то својим животом."

У истом броју овог листа, у белешци која носи датум - 8. август 1914, записано је: "Један млади војни свештеник прича да је на путу од Загреба до Сарајева на сваком мосту видео по два окована шизматичка попа и по два Србина у цивилу. То су таоци. На један воз опаљен је један метак; надлежни официр је на то стрељао једног Србина који је као талац чуван у возу..."

ШУЦКОРИ СПРОВОДЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ организована је и посебна војска за потпуни грађански рат у земљи. То су били такозвани шуцкори, "заштитне чете", регрутоване обично из најгорег олоша муслиманског и католичког пролетаријата, створене да тобоже држе ред у залеђу војске и да паралишу евентуално деловање српских комитских чета, а спремане у ствари тако, да служе као оруђе једне потпуне страховладе према Србима. И Владимир Ћоровић у свом познатом делу "Црна књига" доноси сведочанства о ужасним злочима шуцкора. Све злочине подстрекавала је и штампа у Монархији, па су тако многе новине из Загреба и Беча у својим текстовима о Босни хвале шуцкоре! И то је био доказ да су шуцкори институционално формирани као део званичне ратно злочиначке аустријске политике према Србији, српском народу и православљу. Амерички историчар Џон Р. Лампе, професор на Универзитету Мериленд је злочине над Србима који су чинили шуцкори назвао етничким чишћењем.

* * * * * * * * * * * * *

У логору Маутхаузен хиљаде људи живи закопани

СЛАЊЕ У ИНТЕРНАЦИЈУ, а то ће рећи упућивање у концентрационе логоре, представља посебно поглавље у збиру геноцидних мера аустроугарских власти према српском становништву у Босни и Херцеговини 1914-1918. године.

Са интернирањем се почело већ 10. августа, одмах по избијању рата.

Први логор чије су страхоте упознали Срби из Босне и Херцеговине изван свог завичаја - била је тврђава у Араду. Више од 5.500 затвореника, мушкараца, жена и деце, било је смештено у загушљиве и мемљиве, никад сунцем огрејане тунеле. Храна им је дељена само једном на дан. Услед свега тога долазило је до масовних умирања. А највише су притом страдала деца. Од 400 деце, у марту 1915. године, кад је извршен попис у логору, било је на животу још само њих тридесеторо.

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

Велико губилиште био је и логор у Добоју, у који је из Босне и Херцеговине било допремљено 16.673 мушкарца и 16.996 жена. Као и у Араду, и у Добоју је страдало много деце. Само током једног месеца, од 2. априла до 1. маја 1916, у логору је умрло 643 деце!

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

Од логора у Аустрији и Мађарској (Талерсдорфу код Граца, Туроњу, Шопроњеку, Нежидеру

- Нојсиделсе) највише жртава однео је логор у Маутхаузену у Горњој Аустрији - познати злогласни логор и у Другом светском рату. У њему је изгубило животе на хиљаде становника Босне и Херцеговине, али исто тако и на хиљаде Срба из Србије, затим српских ратних заробљеника. У једном аустријском извештају, од 15. децембра 1915. године, речено је, да је до тог дана, у том логору "помрло осам хиљада људи" од којих је две трећине било "живо закопано...".

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

УПРКОС ОВОМ страшном билансу страдања Срба из Босне и Херцеговине у аустријско-мађарским логорима, председник мађарске владе, гроф Тиса, негде пре завршетка рата, усудио се да дође у Сарајево и покуша да Босну и Херцеговину осигура за Аустроугарску, односно за круну Светог Стефана. Том приликом, 20. септембра 1918. године, предао му је Србин др Данило Димовић у Сарајеву један меморандум чију је окосницу чинило страдање Срба из Босне и Херцеговине... "Релативна већина наших суграђана, тј. сви Срби православни били су извржени најстрашнијим прогонима", речено је између осталог у меморандуму. "Мноштво је наших Срба убијено, запаљено и обешено без истраге суда, и то не само мушкарци, него и жене и деца. То су већином чиниле уз редовиту војску оне чете што их је уз плаћу свакаквих елемената основао генерал Поћорек. Од тих елемената, који су организовани и командовани били, претрпио је наш народ најужасније патње."

(Димовић, Данило, адвокат, оснивач Српске народне странке, под утицајем Хрватско-српске коалиције у Загребу, чији је орган био лист "Истина", покренут 12. 11. 1913)

* * * * * * * * * * * * *

Укидање ћирилице и суђења средњошколцима

У ДИМОВИЋЕВОМ МЕМОРАНДУМУ, као главни кривац за сву трагедију Срба у Босни и Херцеговини означен је земаљски поглавар Оскар Поћорек. Али то не одговара у свему историјским чињеницама. Јер, Поћорек је био смењен са своје дужности већ у децембру 1914. године, и он би могао бити окривљен само за догађаје који су се са Србима у Босни и Херцеговини дотле збили. За сва остала зла која су се сручила на Србе после тог времена кривица пада на једног другог човека - Хрвата Стјепана Саркотића, Поћорековог наследника на положају "управитеља Босне". Непријатељ Срба најгоре врсте, како је окарактерисан, Саркотић се од часа када се нашао на челу власти у Босни и Херцеговини определио за најоштрији курс према њима. У једном свом приватном писму од 8. априла 1915. године, он је заузео став, да се "принцип равноправног поступка према припадницима све три главне конфесије у Босни и Херцеговини" не може примењивати "према српском елементу", који је - "по раси и вери" - стао у први ред непријатеља Монархије и који се због тога "мора изоловати".

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

У АНАЛЕ САРКОТИЋЕВЕ управе у Босни и Херцеговини улазе и бројни судски процеси - 1915. и 1916. године. На пример, четири суђења средњошколцима: у Бањалуци (27 оптужених), Сарајеву (10 оптужених), Бихаћу (40 оптужених) и Травнику (65 оптужених). Затим процес у Бањалуци, с почетка 1916. године, када се на оптуженичкој клупи нашло 156 Срба, углавном истакнутих јавних, културних и политичких радника из целе Босне и Херцеговине. Сви оптужени су проглашени кривим и 16 их је било осуђено на смрт, а остали на казне робије од три до 20 година...

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

Са својом страховладом (за време ње је и употреба ћириличног писма била забрањена) Стјепан Саркотић је "терао" до "последњег" часа - до 1. новембра 1918. године. А тада се морао помирити с тим да власт преда управо једном Србину, Атанасију Шоли, једном од оних Срба који су били осуђени у Бањалуци (на 12 година робије) и који је директно из затвора у Травнику допутовао у Сарајево, да би од Саркотића преузео власт.

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

СИСТЕМСКА ПОЛИТИКА ИСТРЕБЉЕЊА

ТЕРОР И ГЕНОЦИД спровођени су у Аустроугарској у свим областима које су Срби насељавали. Др Јозеф Редлих, тих година професор јавног права на Универзитету у Бечу, у свом дневнику, у забелешци од 22. новембра 1914. године, написао је и следеће: "У Хрватској спроводи Франкова партија режим ужаса. У Срему је убијено 10 хиљада Срба... Колики је број убијених Срба у Босни и Херцеговини, то не зна нико... И тамо се спроводи систематска политика истребљења православних..."

У забелешци од 8. октобра 1914. године, Редлих је пак навео, да у Срему и јужној Угарској "ишпани" и комесари воде расни рат против Срба. Стотине и стотине су ухапшене без икакве кривице.

Злочини над Србима у Хрватској и Босни и Херцеговини, а посебно у Босни, с обзиром на непосредне починиоце, и околности под којима су извршени били су у ствари, само почетак оне велике драме која ће у Другом светском рату, у време постојања хрватско-муслиманске државе, достићи свој врхунац и по много чему надмашити и онај страшни масакр Турака над Јерменима у Првом светском рату.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПРОФЕСОР КОЈИ НИЈЕ ПРИХВАТАО ТАБУЕ: Тридесет година од растанка са академиком Бранком Петрановићем

18. 06. 2024. у 11:52

Друштво

0 2

СРБОФОБИЈА АНТИСЕМИТИЗАМ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

13. 06. 2024. у 13:00

Друштво

0 5

ВЕКОВНИ СТРАХ ОД СРПСКОГ ВИРУСА: Корени стереотипа о нашем народу као противнику европског реда

13. 06. 2024. у 07:00

Друштво

0 3

МАЛИ РЕЧНИК СРБОФОБИЈЕ: Глобални изливи антисрпства: ниска мржње дужа од једног века

12. 06. 2024. у 10:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације