ХАПШЕЊА, ПЉАЧКЕ И УБИСТВА СРБА У ВОЈВОДИНИ И ХРВАТСКОЈ: Распеће нашег народа у Аустроугарској током Великог рата

ТОКОМ целог Првог светског рата, а почев од часа када је у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, многим патњама били су изложени и Срби у Хрватској и Војводини.

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

У Хрватској, у свим иступима против Срба, први перјаници аустроугарских власти били су франковци, присталице Чисте странке права. Они су дан обрачуна са Србима једва дочекали. Још на сам дан атентата у Сарајеву изишли су на улице Загреба, повукавши за собом велики део грађанства.

Франковци-демонстранти искупили су се, прво, у Маргаретској улици у Загребу, а одатле су се упутили према Илици носећи велике хрватске заставе обавијене црним флором. Из свих грла непрестано је одјекивало једно те исто: "Доље Срби!", "На вјешала велеиздајници", "Доље Југославија"...

Пред спомеником бана Јелачића, где се у међувремену окупила огромна маса "пургера" свих узраста и оба пола, одржао је говор др Ивица Франк, син Јосипа Франка и првак Чисте странке права. Према листу "Хрватска" (број 794) он је тада, између осталог, рекао: "Срби, тобожња наша браћа, који дрзовито тврде, да су једно с нама, Срби, који под кринком пријатељства и љубави раде о глави хрватском народу и хабсбуршкој монархији, ти Срби данас погодише хрватски народ у срце. Срби убише наду Хрватске. Срби уморише заштитника Хрватства и Славенства у нашој монархији... "

Како је "Хрватска " подвукла у свом извештају са лица места, "из хиљада и хиљада грла" одјекнули су поклици: "Освета, освета!"

Демонстрације против Срба у Заребу понављале су се три дана узастопце. За време њих нападане су српске куће, радње сриских трговаца, редакције српских листова...

УОЧИ ОБЈАВЕ РАТА Аустроугарске Србији, 25. и 26. јула 1914. године, руља је поново испунила загребачке улице, манифестујући за тај рат. Франковци су опет били на челу. Они су марширали испред војне музике, узвикујући до изнемоглости - "Доље Србија!", "Живела Аустрија", "Доље краљ Петар!"

Следеће што се збило у Загребу и у Хрватској уопште, а и у Славонији, било је масовно хапшење Срба и њихово интернирање. Само из Славоније депортовано је око 20 хиљада душа "грчко-источног житељства ", како је писало у листу "Хрватска ".

С даном мобилизације, затворене су све српске школе у Хрватској и Славонији (као и у Босни и Херцеговини, уосталом). Непосредно пре тога забрањено је поседовање српске заставе.

Посебном наредбом од 26. јула 1914. године Србима је забрањено и да светкују своју крсну славу!

Истом наредбом било је забрањено и ношење "србијанске" шубаре!

Ове и друге мере, пратило је хапшење, интернирање, извођење на суд и убијање Срба. Све ово вршено је углавном на основу денунцијација, а због наводних поклика Србији и српском краљу, због истицања српских застава, због "довикивања војницима на поласку у рат против Србије штокавских увредљивих жеља и недоличних изјава "

На имања побијених или депортованих Срба у Хрватској одмах се почело са насељавањем, припадника других народа, углавном Мађара, чиме се нису сложиле Франкова странка права и Радићева сељачка странка. Прваци ових странака покренули су иницијативу за насељавање Хрвата на имањима Срба или пак насељавање "таквим елементом који се хрватскому лако асимилира".

* * * * * * * * * * *

Мучења, стрељања и вешања виђенијих домаћина

О ТОМЕ ШТА СЕ СВЕ радило са Србима у Хрватској, шта се све предузимало против њих, посебно о антисрпским иступима припадника Франкове чисте странке права уочи и по избијању рата, говорио је - 1917.године, кад је већ било више него јасно да се ближи неумитни крај Аустроугарске, Душан Пелеш, посланик Хрватско-српске коалиције, у Хрватском сабору. На седници од 10. августа, говорећи о франковцима, он је, између осталог, рекао:

"Већ прије рата, а и код самог почетка рата дуље времена је `Хрватска`, орган Странке права, писала тако харангирајућим начином, да је то нечувено, да је она нарочито писала тако, да харангира и изазове немире у Бановини. Само да споменем, високи Саборе, да је тако неистинито и измишљено донијела биљешку, да су у Маји Срби навалили на католичку цркву и ову обешчастили, да је сам орган Старчевићеве странке права благопокојни 'Хрват' морао устати против те харанге, јер је видио да то води до народнога зла и до братоубилачког рата".

УКАЗУЈУЋИ НА последице франковачке харанге против Срба, Пелеш је изнео и следеће: "Ја сам био свједоком, што се догађало у граду Петрињи. Ту је био отворен - рекло се тако - 'вентил народног огорчења' и страдали су многи српски домови, али не само да се кривило нас живе, него су се окривљавали и наши покојници. Ни српско-православно гробље петрињско није остало поштеђено од тог 'народног огорчења', пак је међу осталим обешчашћен и разлупан надгробни споменик мужа, одлична по срцу и души, многогодишњег потпредсједника српско-православне црквене опћине петрињске, благопокојног Адама Бороевића, оца славног војсковође, бранича наше сочанске фронте, Господина генерал-пуковника Светозара Бороевића. Туда је водила та харанга..." (Светозар Боројевић, од Бојне, фелдмаршал аустро-угарске војске, барон, почасни доктор Универзитета у Загребу. Командовао 3. а затим Изонцо-армијом на аустријско-италијанском фронту у Првом светском рату. Сматра се за најуспешнијег команданта аустроугарске војске у рату 1914-1918. Један од ретких високих официра царско-краљевске војске који није прешао из православне у католичку веру. Био изложен многим интригама у генералштабу. После 1918. био је спреман да пређе у новоформирану југословенску војску, али то није прихваћено у Београду.)

ХАПШЕЊА, ПЉАЧКЕ, убиства нису мимоишла ни Србе у Далмацији. И на њих се, после атентата у Сарајеву и избијања рата, сручио бес руље... Њихови домови постали су предмет безобзирне отимачине, из њихових радњи извлачена је роба и уништавана, а ни српске православне цркве нису поштеђене. Како Јосип Берош каже, "након атентата у Сарајеву пале су маске свима: и војничкој и цивилној власти, и свим конфидентима, доушницима и шпекулантима. Искористили су атентат да ударе у Дубровнику и Шибенику на Србе и њихову имовину. И тек кад је све било опљачкано и разнесено, појавила се оружана снага..."

Према наводима Срђана Будисављевића, стрељању и вешању виђенијих Срба, из градова и села, приступило се одмах - чим је Аустроугарска објавила рат Србији. У првом таласу изгубило је живот око 50 Срба, већином житеља Херцег Новог, Будве, Паштровића... Међу њима налазила су се и два надалеко позната капетана дуге пловидбе, Срзентић и Хаџија. О стрељањима и вешањима Срба у Далмацији оставио је веродостојне податке и др Лујо Бакотић.

* * * * * * * * * * *

Нечовечна, бездушна и садистичка крвопролића у Срему

ТАКО КАКО ЈЕ БИЛО у Хрватској и Далмацији, и свуда у Аустроугарској где су живели Срби, било је и у Војводини. За разлику од друтх крајева, у којима су главни починиоци злочина били муслимани и Хрвати, у Војводини су извршиоци зверстава над Србима били Мађари.

Кад су, после атентата у Сарајеву, власти организовале демонстрације, дошло је у Војводини не само до малтретирања Срба од стране демонстраната, него и до линчовања.

Као и у другим крајевима и у Војводини су одмах извршена масовна хапшења Срба - у циљу обезбеђења довољног броја талаца. Многи Срби су пак протерани са својих имања и затим стрељани. У Петроварадину, на пример, по наређењу заповедника тврђаве, стрељан је сваки десети депортовани Србин из јужног Срема.

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

Према изјави Марка Милеуснића у Хрватском сабору, у Срему је многи Србин изгубио живот од руку Хрвата, својих суседа. Као што су то у Босни масовно чинили и муслимани и Хрвати, тако су исто Хрвати у Срему вешали српске домаћине, грабили њихова добра и палили њихове домове.

Кад је реч о Србима у Срему, све говори да је геноцид над њима (а радило се управо о геноциду) био плански припремљен од војних власти. Оне су генерално оптужиле Србе у Срему, да су за време преласка српске војске у овај крај, у септембру 1914. године, пружили српској војсци "безрезервну подршку", између осталог обавештавајући је о јачини и покретима аустроугрских трупа давањем сигнала са црквених звоника, паљењем ватри, употребом голубова, гусака и крава...

СА УБИЈАЊЕМ СРБА почело се још док су трајале борбе са српском војском у Срему. А кад су борбе завршене, убиства су постала још бројнија. Приступило се тада и масовном интернирању. Већ у првом таласу треба да је интернирано 6 хиљада Срба, а затим - првих дана новембра 1914 - још 27 хиљада.

Сасвим поуздано се не зна колико је Срба из Срема убијено 1914. године. Али се из постојећих спискова јасно види да су убијани становници читавог низа села и насеља - од Бешке, Голубинаца и Јаска па до Јакова, Карловчића, Бечмена, Бољеваца, Пећинаца и Прогара.

Тоша Искруљев из Новог Сада истражио је злочине над Србима у целом Срему и о томе објавио 1936. године документовану књигу под насловом "Распеће српског народа у Срему 1914. и Маџари" . У њој је он рекао, да су угарске власти "над својим поданицима у Срему вршиле такве нечовечности и бездушности, убијања и крвопролића, да човек здравог разума просто није могао да верује да је могуће да се у Средњој Европи један народ на овако зверски начин може кињити, убијати и спаљивати.

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

Редом и верно бележећи злочине мађарске војске и жандармерије, Искруљев је описао и трагедију српског становништва у Грабовцима - 14. септембра 1914. године. Тог дана у ово село упали су мађарски војници и Србе којих су се домогли везали жицом и поставили лицем према једној великој камари сламе. Онда су их с леђа стали пробадати бајонетима...

Кад је, потом, слама запаљена, мађарски војници су већ до смрти избодене Србе бацали у распламсалу ватру...

* * * * * * * * * * *

Иживљавање пред очима хабзбуршког надвојводе

СРБИ У СРЕМУ УБИЈАНИ су чак и пред очима највиших шаржи аустроугарске војске, једног ерцхерцога Јосифа, припадника царске породице, на пример. О једном таквом случају, Искруљеву је дао изјаву Дака Поповић, својевремени бан Дунавске бановине, који је у септембру 1914, као аустроугарски официр, био сведок убиства једног Сремца недалеко од Кленка. "Налазио сам се у непосредној близини надвојводе" , рекао је Поповић Искруљеву, између осталог, "кад неки маџарски војници ухвате једног Србина Сремца, можда је био и из самог Кленка, па га ту пред нама, пред очима самог надвојводе, убију штаповима и кундацима. Невина српска душа бацала је болне погледе на надвојводу и гласно тражила и молила помоћ од њега, али се овај само цинички смејао и најхладнокрвније, читаво са уживањем, посматрао како се бездушно убија један Србин. После убиства рече ерцхерцог Јосиф: 'Тако треба да се поступа са свим рацким нитковима!'"

Како су све према Србима у Срему поступали мађарски војници, с колико садизма су људе усмрћивали, показује и пример из села Брестач, који делује језиво, а Искруљев га је описао до у детаљ. Овде, у овом месту, мађарски војници спалили су два жива мештанина - свештеника Бошка Момировића и бележника Васу Букалова. Увели су их у једну шупу и ту навукли велику гомилу сувих дрва. "На та дрва која су високо била отприлике до колена, подигоше свештеника и бележника. Затим су их јаким конопцем, пајваном, опасали око груди и испод пазуха, везаше их горе за греде од шупе, од котобање, тако да ногама могу стајати на дрвима... Сад запалише она сува дрва, ону ломачу, од доле... Људождери чаракају по дрвима, да ватра живља буде... После овог нечувеног зверства, војници поскидаше капе своје и отпеваше маџарску химну која се почиње речима: 'Боже, благослови Маџаре""

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

У СВОЈОЈ КЊИЗИ ужаса, а тако 6и се она управо могла назвати, Искруљев је нашао места и за опис страдања Срба у селу Борчи у Банату, такође у септембру 1914. године. "Хапсило се на све стране", вели Искруљев, који је тада и сам био мобилисану аустроугарску војску. "На ноге и руке хапшеника стављају се тешка гвожђа. Жандармерија и детективи, као и многи официри, на најгрознији начин извлаче исказе из уста осумњичених. Хватају пушке за цеви и замахнутим кундацима ударају хапшенике по глави, по ребрима, по ногама. Под ноктима сабијају у живо месо игле, чиоде; и крв прска на све стране... На такав начин,уз највеће кињење, испитивала су се деца, жене, матере. И од њих су тражене скривене српске бомбе, револвери, пушке... Ухапшено је било 78 лица. Од ових око 25 беху женске, а остали мушкарци. Многе жене бремените или са дететом на сиси... Сви остали, унакажени и крвави, везани беху двоје и двоје за један дуачак и дебео пајван, и опкољени војском терани су за Панчево."

Фото Извори фотографија у "Историјском додатку" Министарство одбране Србије, Профимедиа, Архив „Новости“ и „Борбе“, Википедија

СЕЈАЧИ МРЖЊЕ

КАД ЈЕ РЕЧ о Хрватима у аустроугарским покрајинама, у Хрватској, Далмацији, Славонији и Војводини, и њиховом крајње нехуманом и суровом односу према српском становништву, али и према српској војсци, нарочито 1914. године, после атентата на Фердинанда у Сарајеву, и објави рата у Србији, не би се никако смела превидети три фактора, који су одлучно утицали на њихово држање: политичке странке, Католичка црква и хрватска штампа. Уз органе власти и официрски кор, та три фактора били су главни сејачи мржње према Србији и главни ратни хушкачи уопште.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПОКРЕТАЧ НАУЧНИХ РАСПРАВА И ДИЈАЛОГА: Стручна надмоћ професора Бранка Петрановића

30. 06. 2024. у 07:00

Друштво

0 3

СТРОГ И ПРАВИЧАН СА ШЕРЕТСКИМ СМИСЛОМ ЗА ХУМОР: Мудро и постепено покретање строго забрањених тема

28. 06. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

НАДМОЋНО ВЛАДАЊЕ ТАЈНАМА ИСТОРИЈЕ: Истраживачки и педагошки рад професора Бранка Петрановића

26. 06. 2024. у 10:59

Друштво

0 5

СА ЛАКОЋОМ ЗАОБИЛАЗИО ИДЕОЛОШКЕ "ПЛИЋАКЕ": "Кобно" одбацивање историјског искуства Југославије и Србије

20. 06. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације