СРБИЈА СЕ ЗАГРЕВА И ВИШЕ И БРЖЕ ОД ГЛОБАЛНОГ ПРОСЕКА: Климатске промене постале реалност, морамо се прилагодити временским екстремима

КЛИМАТСКЕ опасности су постале наша реалност. Учестали и интензивни топлотни таласи стварају повољне услове за развој јаких олуја, суперћелијских или кластере вишећелијских, које могу брзо изазвати снажне падавине и велики град. Повратка назад нема, ово није привремена појава, те ћемо морати да се прилагодимо временским екстремима.

Фото АП

Овако за "Новости" говори метеоролог др Ана Вуковић Вимић, професор на Пољопривредном факултету у Београду и додаје да је Влада Србије крајем прошле године усвојила Програм прилагођавања на измењене климатске услове од 2023. до 2030, са акционим планом од 2024. до 2026. године у коме су процене свих климатских опасности, као и рањивости и ризици. Подаци у овом документу су забрињавајући: Србија се загрева више и брже од глобалног просека! Глобални пораст средње температуре је 1,1 степен Целзијуса, а код нас је 1,8, лети чак 2,6. А, минимална процена штете код нас у периоду 2000.-2020. износи вртоглавих 6,8 милијарди евра. Под високим ризиком од екстремних падавина некада је било седам процената територије Србије, а актуелне процене кажу да ће до средине 21. века бити чак 56 одсто.

Фото: С.М.Јовановић

- Клима се убрзано мења и тешко да ћемо успети да стигнемо да урадимо све што треба, а да нас не задеси нека катастрофа у међувремену - наглашава наша саговорница. - Штете ће се дешавати, те је потребно да се обезбеди да брзина опоравка буде што већа. Штета од прошлогодишњих олуја и поплава се исплаћује, али је проблем што се обнавља на исти начин као раније. Потребна је измена стандарда по којима се гради, да све буде јаче и отпорније. Важно је и да се среди инфраструктура, да се повећа инфилтрација воде у земљиште.

Проф. Вуковић Вимић каже да је готово половина нашег становништва у високом ризику од климатских промена:

- Мора се водити рачуна о рањивим групама, да правовремено добију здравствену помоћ. Људи морају да схвате да је данас много опасније остати на улици када се најави олуја, него кад смо били мали. Морамо да се склањамо и бежимо са улица када дође црвени аларм. Опасна је и смена топлотних таласа који достижу границе, у урбаним срединама, ризичне за здравље, чак и здравог организма. То су највећи проблеми наших лета. Важно је да развијамо систем упозорења и најаве, људи морају да буду свесни да су екстреми учесталији и да би требало озбиљно да схвате упозорења РХМЗ и МУП.

Или суше или поплаве, Фото АП

Климатске промене донеле су проблеме и у ратарству, воћарству и виноградарству. Потребно је направити нови план узгајања пољопривредних култура. Према прогнозама стручњака, временски екстреми ће бити изражени до средине 21. века, а после тога ће се можда ублажити њихов пораст, ако се глобално спроведу акције уређене Париским споразумом.

- Нема враћања на старо, свуда у свету је све топлије. Раније су олује биле ређе, јер су екстреми били локални. Имали смо један топлотни талас у десет година, а сада смо у њему током целог лета. Проблем је у дужини трајања екстрема како код нас, тако и у свету. Може се десити да неко лето буде блаже, али то би била аномалија. Мала је вероватноћа да се то догоди. Океани су апсорбовали 99 одсто топлоте, а у атмосфери је један посто. Ми тај један одсто осећамо.

Она додаје да субјективан утисак како "никада није било овако" - тачан. Примера ради, у односу на средину 20. века, удео екстремних у укупним падавинама је више од два пута већи:

- Укупна количина падавина се није много променила, али њихов распоред јесте, те имамо чешће и интензивније суве периоде, које прекидају чешћи и интензивнији периоди јаких падавина. У Програму прилагођавања на измењене климатске услове наводи се да се у урбаним срединама повећава појава бујица, поплава и клизишта због јаких падавина, али и великих водонепропусних површина. Није само проблем у недовољним капацитетима канализације, већ и у асфалту и бетону који не пропуштају воду. Што их је више, већа је и рањивост на поплаве у градским срединама. Насупрот њима, зелене површине су порозне, упијају падавине и смањују рањивост на поплаве.

Фото: Б. Милошевић

У Програму прилагођавања на измењене климатске услове посебно је препознато 25 мера које су одабране због "потреба за ургентно спровођење и могућности реализације на основу расположивих људских и финансијских капацитета". Пре свега, у питању је оснаживање РХМЗ кроз унапређење инфраструктуре раних најава и упозорења (рачунарски системи, унапређење система осматрања, израда посебних база података). Посебна мера је и унапређење информисања, која се односи како на РХМЗ тако и на медије и ширу јавност. Дефинисане су и мере у областима пољопривреде, шумарства, путне инфраструктуре, урбанизма, енергетике, здравља и биодиверзитета. Уколико оне буду спроведене, у наредне три године бисмо имали, између осталог:јавне конкурсе намењене озелењавању и пошумљавању врстама које су отпорне на климатске промене, нови агрометеоролошки систем, базе података и прогнозе намењене пољопривредницима, методологију препознавања "зелених расхода" у републичком буџету, унапређене системе борбе против суша...

Препоручујемо

Друштво

0 11

РХМЗ ЈЕ ОБЈАВИО ПРОГНОЗУ ЗА АВГУСТ И ОНА СЕ НИКОМ НЕЋЕ СВИДЕТИ: Познато је да ли нас чекају олује или несносна врућина, добро се спремите

20. 07. 2024. у 09:30

Друштво

0 39

ГРМЉАВИНА НАД БЕОГРАДОМ, НЕВРЕМЕ САМО ШТО СЕ НИЈЕ СПУСТИЛО: Очекују се пљускови, киша и град (ВИДЕО)

20. 07. 2024. у 07:58

Друштво

0 8

НЕВРЕМЕ САМО ШТО НИЈЕ: У овим деловима Србије могући пљускови, али и још једна опасна временска непогода

19. 07. 2024. у 15:14

Друштво

0 36

У АВГУСТУ НАС ЧЕКАЈУ ДО 24 ТРОПСКА ДАНА: Дугорочна прогноза директора РХМЗ-а

18. 07. 2024. у 09:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације