ЛИЧКО КРВАВО ПРОЛЕЋЕ И ЛЕТО 1941: Жртве логора смрти Госпић – Јадовно – Паг сачувати од заборава
У реакцијама на Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену, донету у Скупштини Црне Горе, која се претворила у јавном простору региона у рат против Срба и српског руководства, прикључио се и хрватски повјесничар Хрвоје Класић.
Он је неизоставно закључио "Зашто Резолуција о геноциду у Јасеновцу? У Јасеновцу је убијен најмањи број Срба. Зашто не резолуција о геноциду у Независној држави Хрватској (НДХ)?
Јер, по овом, испада да су само Срби који су поубијани у Јасеновцу жртве геноцида" И овај, доскора, разуман глас историчара, прикључио се доминантном ставу у јавности Хрватске, о умањењу броја јасеновачких мученика и заташкавању и неумесном оправдавању злочина.
Изгубио је из вида загребачки повјесничар када кажемо „Јасеновац“, значи, не мислимо само на место индустрије смрти у име хрватске државе и вере. Мислимо на неописиви Велики злочин. „Јасеновац“ за Србе сеже од Јадовна и Пага на западу до Земуна и Сајмишта на истоку, а на југу до Пребиловаца - како би то рекао Драган Хамовић.
„Јасеновац су и толике крашке јаме од Лике до Херцеговине. Није било места унутар прекомерно нарасле Ендехазије да није попрскано мученичком крвљу, по градовима и селима, равнима и планинама, међу којима је Козара друго име за Јасеновац. Деца Козаре остала су најстрашнији пример злочињења. Не само ангелско јато манијачки побијено и помрло од глади, него и дечица остала у животу постајући и остајући католици и Хрвати, јер нису упамтила ни страдале родитеље нити родну планину.“
Због тога овај „Историјски додатак“ посвећујемо систематској ликвидацији православних Срба у Концентрационом логору Госпић, који је обухватао и логоре Јадовно на Велебиту, Слано и Метајна на отоку Пагу.
Препоручујемо
ПОКРЕТАЧ НАУЧНИХ РАСПРАВА И ДИЈАЛОГА: Стручна надмоћ професора Бранка Петрановића
30. 06. 2024. у 07:00
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)