ПРОТИВРЕЧНА ТУМАЧЕЊА ВОЈНОТЕХНИЧКОГ СПОРАЗУМА У КУМАНОВУ: Није капитулација већ договор о миру

Пише: Генерал Обрад Стевановић

16. 07. 2024. у 05:00

КУМАНОВСКИ преговори окончани су 9. јуна 1999. године у француској војној бази НАТО код Куманова у Македонији, закључењем Војнотехничког споразума (ВТС), који је данас познатији под називом Кумановски споразум.

ПРОТИВРЕЧНА ТУМАЧЕЊА ВОЈНОТЕХНИЧКОГ СПОРАЗУМА У КУМАНОВУ: Није капитулација већ договор о миру

Шатор француске базе код Куманова у коме се преговарало, Фото ЕПА, Профимедија, Танјуг, РТС print scrin ( видео) , Приватна архива Живадина Јовановића, Документација „Борбе“ и „Новости“, Википедија

Дан касније, 10. јуна, СБ УН је усвојио Резолуцију 1244, чиме је, сагласно одредбама ВТС агресија на СРЈ суспендована, а касније и званично обустављена. [...]

Упркос неспорном значају највишег и најзначајнијег међународноправног акта за решавање свих проблема са којима се Република Србија суочава на КиМ и у вези са КиМ, Резолуција 1244 СБ УН и ВТС се још увек различито оцењују, погрешно и површно тумаче, све се више маргинализују и све мање помињу у решавању тих проблема.

И после 25 година, за разлику од кумановске битке која у историји Србије, у сваком контексту, има позитивно значење, ВТС је и данас предмет различитих па и екстремно противречних оцена, како политичара, аналитичара и новинара, тако и историчара и других научних радника. Њихове оцене крећу се од екстремно негативних - којима се ВТС квалификује као споразум о поразу, капитулацији и прихватању окупације, до екстремно позитивних - којима се ВТС квалификује као споразум о победи. Тако различите оцене и квалификације ВТС, Резолуције 1244 СБ УН и њиховог спровођења, узроковане су, пре свега, различитим политички мотивисаним ставовима, али и различитим приступима њиховој анализи (формалноправни, фактички, теоријски, безбедносни, политички) и коришћењем различитих врста њиховог правног тумачења (језичко, логичко, циљно, аутентично).

У ТОМ КОНТЕКСТУ, за разумевање суштине ВТС, Резолуције 1244 СБ УН и њиховог спровођења, од посебне су важности следеће чињенице:

- ВТС формалноправно није закључен са НАТО (како се често, али погрешно истиче) већ са Међународним безбедносним снагама под окриљем УН (Кфор), упркос томе што су преговарачки тим тих снага чинили генерали и официри НАТО,

- Снаге Кфора, према ВТС, нису ни мировне ни војне снаге НАТО, већ су Међународне безбедносне снаге под окриљем УН, упркос томе што њихов састав и командну структуру претежно чине снаге држава чланица НАТО (али и снаге држава нечланица НАТО) и упркос томе што се фактички понашају као војне и самоодбрамбене снаге НАТО (на униформама и средствима носе симболе НАТО), а не као снаге УН и што периодичне извештај подносе команди НАТО, а не СБ УН, као њиховом оснивачу.

- Тешке последице које су наступиле на КиМ након повлачења безбедносних снага СРЈ и РС са КиМ (убиства, прогони, уништавање српске имовине, спречавање повратка прогнаних), нису последица закључења ВТС и доношења Резолуције 1244 СБ УН - како се често мисли, већ су последица непотпуног и недоследног спровођења тих докумената од стране снага Кфора.

- Према језичком и циљном тумачењу одредаба ВТС ("вратиће се стотине, а не хиљаде"), максимално бројно стање особља СРЈ и РС које треба да се врати на КиМ је 1999, а не 999 припадника, како се обично мисли,

- Агресија НАТО на СРЈ и РС није трајала 78 дана како се обично истиче, већ је трајала 79 календарских дана (од 24. марта до 10. јуна 1999).

* * * * * * * * *

Војска СР Југославије није подигла белу заставу

УПРКОС ТОМЕ што се често тако квалификује, ВТС није акт капитулације већ је споразум о миру (или о примирју), а ВЈ није поражена у рату са НАТО и тзв. ОВК. Квалификација ВТС као акта о капитулацији није у складу ни са појмовним одређењем капитулације у војној теорији и војним енциклопедијама и не може се доказивати ни поређењем са познатим примерима капитулације (Италије или Војске Краљевине Југославије у Другом светском рату, на пример), што се доказује и следећим чињеницама:

- ВТС није закључен после војне окупације или победе снага НАТО нити под ултиматумом НАТО, већ после преговорима постигнутог споразума са Међународним безбедносним снагама под окриљем УН (Кфор),

- Њиме, ни територија ни оружане снаге ни оружје нису формално предати непријатељској држави, војсци или паравојној организацији,

Фото ЕПА, Профимедија, Танјуг, РТС print scrin ( видео) , Приватна архива Живадина Јовановића, Документација „Борбе“ и „Новости“, Википедија

Генерал Мајкл Џексон са пратњом стиже на преговоре

- Њиме, такође, на КиМ није формално успостављена власт непријатељске војске или паравојне организације, већ је у тој покрајини привремено успостављена власт безбедносних и цивилних организација под окриљем УН (Кфор и Унмик),

- Владе СРЈ и РС су прихватиле, а Влада РС и данас прихвата снаге Кфора као сарадничке и пријатељске (а не као окупаторске) снаге у решавању безбедносних проблема на КиМ, упркос томе што оне непотпуно и недоследно спроводе обавезе које су преузеле одредбама ВТС и Резолуцијом 1244 СБ УН, због чега се у некој мери фактички понашају и као окупационе снаге НАТО.

Поред тога, бројни неспорни докази јасно потврђују да ВЈ није поражена у борби против НАТО агресора. Најзначајнији од тих доказа произилазе из следећих чињеница:

- ВЈ ни у једном тренутку није напустила оружану борбу, није престала са том борбом и није се предала непријатељској држави, војсци или паравојној формацији,

- ВЈ, такође, ни у једном случају није подигла белу заставу, није признала пораз и није положила оружје пред непријатељем, што је једно од неопходних својстава капитулације,

- ВЈ се повукла са КиМ у складу са закљученим ВТС о обустави агресије са минималним губицима у људству и војној опреми, при чему ни један војник СРЈ није заробљен нити је стекао статус ратног заробљеника.

ПОРЕД НЕДОСЛЕДНОГ спровођења, погрешног тумачења и маргинализације, један од актуелних проблема ВТС представљају и неке од његових компромисом прихваћених неповољних или неке од његових недостајућих одредаба, од којих су најзначајније:

- Командант снага Кфора је посебном одредбом ВТС одређен као коначни тумач одредаба тог споразума, а његове одлуке као обавезујуће за све стране и лица, што омогућава неки ниво самовоље команданта Кфора,

- Визуелни идентитет снага Кфора који је примерен снагама УН ("плави шлемови" и ознаке УН на униформама и средствима), није дефинисан одредбама ВТС, због чега те снаге користе ознаке и друге елементе визуелног идентитета НАТО,

- Рок у којем ће се одређени број припадника безбедносних снага СРЈ и РС вратити на КиМ није утврђен одредбама ВТС, што је командант Кфора користио као основ да ни после 25 година не одобри њихов повратак на граничне прелазе и у просторе споменика културе на КиМ.

Фото ЕПА, Профимедија, Танјуг, РТС print scrin ( видео) , Приватна архива Живадина Јовановића, Документација „Борбе“ и „Новости“, Википедија

Генерали Мајкл Џексон (лево) и Светозар Марјановић (други слева) пред новинарима 9. јуна 1999.

Упркос томе што се одредбама Резолуције 1244 СБ УН и пратећих докумената недвосмислено, јасно и у потпуности потврђује приврженост свих држава поштовању суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, а тиме и РС и што се том резолуцијом за КиМ предвиђа широка аутономија и суштинска самоуправа, једна њена одредба је посебно проблематична, и односи се на позивање на "споразум из Рамбујеа" у контексту обезбеђивања суштинске самоуправе на КиМ, при чему је опште позната чињеница да тај споразум није закључен и као такав формално не постоји. [...]

Различито оцењивање и тумачење ВТС и Резолуције 1244 СБ УН, и данас се користе за злоупотребе одредаба тих докумената, ради остваривања различитих геополитичких и других циљева. У тој функцији, политички приступ анализи и тумачењу тих докумената доминира над легалистичким приступом, као основним у тумачењу свих правних аката. При томе, за разлику од легалистичког приступа који суштински подразумева подршку стварању и одржавању мира на КиМ, политички приступ суштински подразумева подршку стварању и оснаживању тзв. државе Косово на територији РС као међународно признате државе, чланице УН. Активности те врсте данас су видљивије него икада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДИГНУТИ РУСКИ И КИНЕСКИ БОМБАРДЕРИ, АМЕРИКА ПОСЛАЛА БОРБЕНЕ АВИОНЕ: Реаговала и Канада, Вашингтон бесан - Невиђена провокација (ВИДЕО)

ДИГНУТИ РУСКИ И КИНЕСКИ БОМБАРДЕРИ, АМЕРИКА ПОСЛАЛА БОРБЕНЕ АВИОНЕ: Реаговала и Канада, Вашингтон бесан - "Невиђена провокација" (ВИДЕО)

РУСИЈА и Кина по први су пут извеле лет стратешких бомбардера у заједничкој патроли у близини Аљаске, што упозорава на све шири оквир способности војног партнерства, које изазива све већу забринутост у САД-у и међу њиховим савезницима.

26. 07. 2024. у 07:28

Коментари (0)

ЂОКОВИЋ ПОСЛЕ МЕЧА НАШАО ПРОВОКАТОРА! Ево шта је Новак учинио када се завршио дерби са Надалом на Олимпијским играма!