ДАН ПРЕ "ОЛУЈЕ": ХРВАТСКА СЕ ЗАХУКТАВА НА БРИОНИМА: У Женеви спремљена замка за политичке представнике Срба

ВРХУНАЦ је љета 1995. Сви су у Хрватској опуштени, релаксирани и безбрижни, усредоточени искључиво на свој годишњи одмор и љетовање. Па тако, међу осталима, и чланови хрватске Владе, министри, заступници Хрватскога сабора (који је, наравно, био распуштен још почетком љета )...

Фрањо Туђман са сарадницима у лето 1995. године , Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтсцреен, Википедија

Љети је, наравно, најљепше и највише cool бити на мору па је већину својега годишњег одмора и предсједник РХ Фрањо Туђман проводио у купаћим гаћама, и то, а гдје би другдје, него у својој (а у вријеме Титове Југославије Титовој) љетној резиденцији на Бријунима. А на Бријунима је, заједно с њим и његовом супругом Анкицом, љетовао и његов савјетник за унутарњу политику, један од најмоћнијих и најутјецајнијих политичара у Хрватској у то доба, Ивић Пашалић (рођ. 1960), скупа са својом обитељи.

- Тренутак је био необичан - оцртао ми је, у нашем двоиполсатном разговору што смо га 23. рујна (септембра) 2023. водили у његовој обитељској кући на загребачким Реметама, ту максимално опуштену и релаксирану атмосферу на Бријунима тога љета 1995. Туђманов савјетник Ивић Пашалић - и нитко није имао ни примисао да би се изненада могло догодити нешто такво неочекивано, драматично и шокантно као што је почетак војно-редарствене операције Олуја. Ми - Туђманови савјетници, сурадници, министри у Влади РХ, па тако и сам предсједник Владе Никица Валентић - проводили смо сваке године по тједан дана с Туђманом на Бријунима, уз напомену да се тамо у правилу долазило ритмом субота - субота. Међутим, сада се све то закухало...

Ивићева супруга Ксенија Пашалић препричала ми је једну мини-анегдоту с љетовања на Бријунима 1995, и то управо ону када се у том резиденцијалном државном љетовалишту практички у хипу све преокренуло наглавачке.

- Били смо с дјецом на плажи - рекла ми је Ксенија.

- Одједанпут, Иван Милас, чувар државнога печата РХ (од 1995, оп. аут.), дошао је до нас. И тражио је нешто жестоко за попити. Онда су Ивић и Милас заједно попили чашицу коњака.

Ту, поред нас, на плажи. Одједанпут, зачула се нека граја, вика, сви су се одједном усплахирили и узнемирили. Ја упитам, изненађено: "Што је, што се то догађа?" Онда ми је Ивић, након што му је у тој гужви нетко пренио неку важну информацију, почео нешто показивати руком. Како да вам кажем, била је то једна доиста надреална ситуација, никад прије ми се то није догодило...

"ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА" о којем је ријеч и који се готово тренутачно проширио цијелим љетовалиштем на Бријунима, Туђманов савјетник И. Пашалић објаснио ми је овим ријечима:

- Са својом обитељи дошао сам на Бријуне у суботу 29. српња (јула) 1995. Међутим, нисмо се још такорећи ни распакирали, а предсједник Туђман ме, изненада, позове на разговор и рече ми, онако строго, повјерљивим тоном: "Ивићу, ти прекидаш годишњи одмор и идеш у Женеву!" Укратко ми је објаснио да ће се у Женеви врло скоро, већ за два-три дана, у четвртак 3. коловоза 1995, одржати, и то под покровитељством високог представника међународне заједнице Торвалда Столтенберга (рођ. 1931; Столтенберг је тада био посебни представник главног тајника Уједињених народа за бившу Југославију, а усто и допредсједник Надзорног одбора Међународне конференције о бившој Југославији, оп. аут.), задња рунда политичких преговора између нашега, хрватског изасланства и политичких представника побуњених Срба из Книна, као главнога града самопроглашене Републике Српске Крајине. Притом ме Туђман именовао вођом те наше, хрватске делегације, на тим предстојећим преговорима с книнским Србима, у Женеви. Био сам, најблаже речено, затечен, чак осупнут, кад ми је Туђман то приопћио. Одговорио сам му:

"Ја да идем у Женеву? Али, предсједниче, ја не бих ишао тамо! Па ја то никад нисам радио!

Ја никад нисам преговарао са Србима, осим једном згодом кад је вођа наше делегације био Хрвоје Шаринић...". Али Туђман је, као и увијек, био одлучан и непопустљив, и то што ми је он сада дао као задатак од прворазредне државне важности ја сам морао без иједне ријечи противљења беспријекорно спровести у дјело.

* * * * * * * * *

Дилеме саветника председника Републике

СРЕТНА ЈЕ ОКОЛНОСТ у свему томе била та да је Ивић Пашалић, још кад је пошао на љетовање на Бријуне, понио са собом, уз остале ствари и пртљагу, и свечано одијело. И управо је у том одијелу и отпутовао 3. коловоза 1995. у Женеву (наравно, не изравно с Бријуна него преко Загреба). "Увијек сам носио одијело, јер никад не знаш када ти може затребати", рекао ми је, у нашем разговору почетком јесени 2023, Пашалић.

- "Врло се често догађало да за вријеме годишњег одмора предсједник Туђман, заједно са свима нама као својим најближим сурадницима, иде на неки важан културни догађај, примјерице Дубровачке љетне игре или неку глазбену вечер у Сплиту, и онда си морао имати код себе неко боље и квалитетније одијело и бити спреман за такве ситуације, јер то се никад није могло унапријед испланирати..."

Предсједник РХ Фрањо Туђман је својег савјетника за унутарњу политику Ивића Пашалића детаљно и конкретно припремио за предстојеће хрватско-српске преговоре у Женеви у сриједу 2. коловоза 1995., дан уочи пута у Швицарску. Том је пригодом Пашалића јасно упознао и с тиме да су женевски преговори с крајишким Србима и војно-полицијска операција Олуја, која је тих дана била већ у потпуности припремљена (наравно, у најстрожој тајности, чак и за већи дио Владе РХ), у врло тијесној међусобној вези и да се тај крајње деликатан државни задатак мора одрадити беспријекорно и без грешке. Не смије се догодити никакав пропуст, у супротноме - упозорио је Туђман Пашалића - може доћи у питање и сама операција Олуја.

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтсцреен, Википедија

НА МОЈЕ ПИТАЊЕ је ли тога дана, 2. коловоза 1995, знао да ће операција Олуја почети већ у петак 4. коловоза, у 5.00 ујутро, те да су хрватски војници и њихови заповједници већ на својим почетним положајима, Пашалић ми је одговорио потврдно:

- Наравно да ме Туђман упознао са свим битним појединостима. Знао сам да би Олуја могла кренути врло скоро. Туђман ми је рекао да постоји велика вјеројатност да се то догоди, али да то овиси и о ономе што ће бити у Женеви. И зато сам био врло, врло изненађен цијелим тим развојем догађаја, и било ме, морам признати, прилично страх кад ми је Туђман тако одрјешито рекао: "Ивићу, ти идеш у Женеву!". Јер - покушајте се уживјети у моју ситуацију - што ће људи рећи ако тај толико важан, одговоран и деликатан посао не обавим како спада? Та бит ћу онда обиљежен за цијели живот, као нетко тко је био "шоњо", који је био неуспјешан, који није одрадио оно што му се у овим критичним и пресудним тренуцима повјерило. С друге стране, имате пар стотина тисућа хрватских војника који су већ максимално утренирани и извјежбани (у операцији Олуја било је ангажирано укупно 183 тисућа хрватских војника, оп. аут.) и да сам ја био тај који је то довео у питање, ја, вјерујте ми, не бих с тиме могао живјети!

* * * * * * * * *

Планови за напад су одавно били припремљени

У ДВОИПОЛСАТНОМ разговору 23. рујна 2023. вођеном у његовој обитељској кући Пашалић ми је припремама за војну операцију још додао:

- Наравно да су војни планови за Олују већ давно прије били припремљени. Ослобађање окупираних подручја у РХ било је нешто што се апсолутно већ било раније упланирало. И уопће није било сумње да су сви ти планови постојали на разини војног устроја, МОРХ итд...

Особно сам знао да је за Олују већ све припремљено и да би она могла кренути сваког тренутка. Али, да би ти започео војну операцију таквих размјера, мораш имати легитимни разлог. У овоме конкретном случају, мораш имати формалну одбијеницу побуњених Срба из самопроглашене Републике Српске Крајине. И то је оно што је мени, као вођи хрватскога изасланства на женевским преговорима, предсједник Туђман поставио као главни, примарни задатак: да кнински Срби на све наше постављене захтјеве, односно на нашу понуду, одговоре, кратко и јасно, с "НЕ!". То је једино што је предсједник Туђман од нас тражио. Према томе, наша је преговарачка позиција у Женеви била крајње једноставна.

Она је de facto значила: ви, побуњени Срби у Хрватској, прихватите хрватску државу, тј. вратите се у уставно-правни поредак РХ, и положите оружје. Другим ријечима - предајте се! И то је оно што сам им ја, у име предсједника Туђмана, имао поручити - да се предају.

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтсцреен, Википедија

Тај час, одмах. И да ту више нема никаквих разговора. Нема више Плана Z-4 (тај је пројект међународне заједнице био актуалан на почетку 1995, али су га Срби из Книна, на челу с Миланом Мартићем, категорички одбили - оп. аут.), нема више овога, нема више онога, оно што добивате јест мирно рјешење, нема рата, имате хрватски Устав, имате Уставни закон о правима националних мањина из 1992, и то је то...

ДРУГИ, ОДНОСНО ДРУГА, по хијерархији у хрватској преговарачкој делегацији која је, по Туђмановој наредби, отишла у четвртак 3. коловоза (августа) 1995. у Женеву на преговоре с книнским Србима, била је Весна Шкаре-Ожболт (рођ. 1961), која је у години Олује, 1995, имала двоструку улогу у Уреду предсједника РХ на Пантовчаку. С једне стране, била је замјеница предстојника Уреда предсједника и водитеља хрватскога преговарачког тима за преговоре с побуњеним Србима Хрвоја Шаринића (рођ. 1935), а с друге је, у том истом Уреду, била и савјетница предсједника Туђмана за политичка питања и преговоре.

О својему непосредном шефу Хрвоју Шаринићу и његовим (за ширу јавност не увијек јасним и транспарентним) односима с Туђмановим савјетником за унутарњу политику Ивићем Пашалићем, Весна Шкаре-Ожболт ми је рекла, у нашем разговору у Загребу 17. травња (априла) 2024:

- Као предстојник Уреда предсједника Туђмана, Шаринић је по важности и утјецају био други или трећи човјек у држави. Објективно је био важнији од Пашалића; био је, штовише, доминантна фигура у Хрватској у том времену. За разлику од Пашалића, који се доста везао с ратним министром обране Гојком Шушком те је с њим, као и с многима осталима, сачињавао тзв. херцеговачки лоби, Шаринић је фигурирао прозападно, имао је јако добре контакте, говорио је неколико страних језика, опћенито је био јако уважен од стране међународне заједнице, те је на неки начин предсједнику Туђману био десна рука у цјелокупној тој његовој и нашој комуникацији с вањским свијетом. Чак прије него министар вањских послова РХ Мате Гранић. У Уреду предсједника РХ, Шаринић и ја чинили смо преговарачки тим који је, практички, био продужена рука предсједника Туђмана.

* * * * * * * * *

Хрватска на преговоре шаље "другу лигу"

ТИХ ВРУЋИХ, УЗБИБАНИХ и надасве драматичних и узбудљивих дана на пријелазу из српња (јула) у коловоз (август), односно на самоме почетку коловоза 1995, када је због предстојеће војно-полицијске операције Олуја напрасно прекинут годишњи одмор, укључујући и љетовање на Бријунима, за одређен број водећих политичких дужносника у Хрватској, хрватски је предсједник Фрањо Туђман позвао у свој уред, након Ивића Пашалићу, и Весну Шкаре-Ожболт на строго повјерљиви разговор у четири ока, како би и њу добро припремио за предстојећи преговарачки састанак у Женеви, 3. коловоза (августа). В. Шкаре-Ожболт ми је то овако испричала:

- Туђман је прво позвао њега, а након тога и мене. Мене је позвао посебно. И казао ми је да ћемо Ивић Пашалић и ја заједно ићи на те преговоре. Ти су преговори Туђману требали пред међународном заједницом. Прије свега пред Американцима, али и пред Еуропском заједницом, јер је преговоре у Женеви водила управо ЕЗ. Ти су се, женевски преговори водили под покровитељством Торвалда Столтенберга, с којим смо иначе Шаринић и ја имали добру комуникацију. Ми смо се сваки други дан чули телефоном, а често смо се и виђали. Столтенберг је често долазио код нас у Уред...

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтсцреен, Википедија

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтсцреен, Википедија

На моје питање зашто Туђман није послао у Женеву, на преговоре са Србима, главнога хрватског преговарача Хрвоја Шаринића (који се у том, "предолујном", раздобљу, од 1993. до 1995, чак 13 пута састао са србијанским лидером Слободаном Милошевићем), него је, уз њу, као искусну и прекаљену професионалну преговарачицу, послао својега савјетника за унутарњу политику, који ни по својој формалној дужности у УП а ни по својој укупној вокацији и image није био ни дипломат ни преговарач, Шкаре-Ожболт ми је одговорила:

- ДВА СУ РАЗЛОГА зашто је хрватски предсједник, у овој посебно осјетљивој ситуацији, Шаринићу претпоставио Пашалића. Прво, Шаринић је био прва лига, а ово наше, хрватско изасланство које је 3. коловоза (августа) 1995. ишло у Женеву - у њему су, осим Пашалића и мене, били још и Смиљан Рељић из МУП РХ те генерал Петар Стипетић из ХВ - било је, објективно, друга лига. А и сам је Пашалић, у свим овим комуникацијским причама на међународној разини, био друга лига. Туђман је, дакле, свјесно и намјерно снизио разину те је цијелу ову преговарачку причу свео на технички ниво. Порука коју је тиме упутио книнским Србима гласила је: још једном вас, и то овај пут чисто технички, питамо хоћете ли се вратити у уставно-правни поредак РХ или нећете? Хоћете ли признати хрватску државу или нећете? Кажете ли: "Нећемо!" - у реду, ми идемо даље, али онда знамо како ћемо. Туђман, другим ријечима, није заправо ни ставио нагласак на преговоре као преговоре, него су преговори одрађивани реда ради - како би се на наше, хрватске захтјеве добило српско "НЕ!". А друго, Ивић Пашалић је словио као десничар, "хардлајнер", некаква тзв. тврда херцеговачка опција. Није он био "најгори", али није био ни углађен, ни љубазан, ни преговарач. Порука је Србима била јасна: или прихватите мир или ће ствари ићи другим путем!

Томе ми је Весна Шкаре-Ожболт још додала:

- Тиме што Туђман није послао своју прву фигуру преговарачку, Шаринића, него "другу лигу" у лику Ивића Пашалића, он је тиме показао да у бити и није хтио дати неки посебан значај тим преговорима с книнским Србима, у Женеви. Порука нашега, хрватскога изасланства била је да ми само одрађујемо те преговоре. И да желимо добити одговор, и то брзи одговор. Ништа друго. И зато то није била high level опција. А ја сам, као искусна преговарачица, у том нашем тиму требала бити контролор да то све прође како треба.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПОКРЕТАЧ НАУЧНИХ РАСПРАВА И ДИЈАЛОГА: Стручна надмоћ професора Бранка Петрановића

30. 06. 2024. у 07:00

Друштво

0 3

СТРОГ И ПРАВИЧАН СА ШЕРЕТСКИМ СМИСЛОМ ЗА ХУМОР: Мудро и постепено покретање строго забрањених тема

28. 06. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

НАДМОЋНО ВЛАДАЊЕ ТАЈНАМА ИСТОРИЈЕ: Истраживачки и педагошки рад професора Бранка Петрановића

26. 06. 2024. у 10:59

Друштво

0 5

СА ЛАКОЋОМ ЗАОБИЛАЗИО ИДЕОЛОШКЕ "ПЛИЋАКЕ": "Кобно" одбацивање историјског искуства Југославије и Србије

20. 06. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације