ПРЕДСЕДНИК ХРВАТСКЕ ОДБИЈА ДА ПРИМИ ЧЛАНОВЕ КОНТАКТ-ГРУПЕ: Лукава одлука на Пантовчаку

УЖИ кругови око Туђмана имали су довољно војно-обавјештајних података да српска страна неће прихватити план Контакт-групе.

Туђман и Питер Глабрајт, амерички амбасадор у Загребу, Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтсцреен, Википедија

ПО СВЈЕДОЧЕЊУ Весне Шкаре-Ожболт, хрватски предсједник Фрањо Туђман, очито слутећи о каквом се плану Контакт-групе ради, није хтио примити у своје руке тај документ него је за то овластио Хрвоја Шаринића и његову помоћницу Шкаре-Ожболт, која ми је о томе испричала:

- Рекао нам је: "Примите ове велепосланике из Контактне скупине вас двоје, ја их нећу примити!" И кад смо ми то добили у руке, онда је тај документ требало однијети предсједнику на увид. И онда ми Шаринић лукаво рече: "Весна, дајте ви то однесите предсједнику, да он то види, да не мора дуго чекати, а ја ћу доћи за пет минута, само да обавим телефон!" Ушла сам у предсједников уред, он је сједио за столом и питао ме о чему се ради. Рекла сам: "Предсједниче, ово је страшно, погледајте што нам међународна заједница нуди! Па то је држава у држави!". Туђман је узео тај документ, прелистао га и - бацио. Бацио га је на столу, а онда је тај папир отклизао на под. И ја сам га онда подигла с пода. Уто је у уред ушао и Хрвоје Шаринић. Туђман је био врло љутит, рекао је: "Ови нису нормални, што то изводе!" Рекла сам му: "Предсједниче, ти велепосланици који су то направили, чланови Контактне скупине, желе састанак с вама, да то вама и особно, службено уруче!" Договор је, међутим, био да их предсједник не прими, а да ћемо се ми очитовати око тога. И ми то нисмо ни одбили ни прихватили. Ми смо тактизирали. У то је вријеме требао завршити мандат УНПРОФОР-а, који је био потпуно неефикасан, и ми смо хтјели на сваки начин не замјерати се међународној заједници. И то је био разлог зашто Фрањо Туђман никад није одговорио на План Z-4...

ХРВАТСКЕ СУ ВЛАСТИ, дакле, мудро и лукаво одлучиле да се јавно не изјасне о Плану Z-4, тј. да јавно не изразе своје незадовољство садржајем тога документа, него су то препустиле српским властима - како онима у Книну тако и онима у Београду - да оне то учине умјесто њих. А имале су довољно обавјештајних (и војно-обавјештајних) података да Срби то никако неће прихватити.

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтсцреен, Википедија

До те је спознаје дошао и један од водећих новинара и новинских уредника у Србији, данас главни и одговорни уредник београдскога дневног листа Вечерње новости, а 1990-их генерални директор РТС-а, шеф Посланичког клуба Социјалистичке партије Србије и члан Извршног одбора СПС-а, Милорад Вучелић (рођ. 1948). У сугласности са Слободаном Милошевићем и српским сигурносним службама, он је 1995. разговарао, у Палачи УН-а у Женеви, с високим представником међународне заједнице Гертом-Хајнрихом Аренсом о Плану Z-4 (тај је документ тада био готово у финалном облику), који му је о дотичноме Плану рекао "да има прилично поуздано сазнање да га хрватске власти неће прихватити, али ће вешто пустити да своје одбијање бучно изрекну Срби, што се по ко зна који пут у вишегодишњим Женевским преговорима и догађало".

Овај сам цитат преузео из колумне М.Вучелића Детаљи разговора са Аренсом и мали допринос сазнавању истине, објављене у "Вечерњим новостима" 8. коловоза 2022. (с тиме да сам се и особно састао и поразговарао с Вучелићем, у београдскоме хотелу Хајат, 3. српња - јула 2024).

* * * * * * * * * * * *

Челницима из Книна треба подићи споменик

МИНИ-ЗРАКОПЛОВ Владе РХ, с четверо изасланика предсједника РХ Туђмана, приближавао се, тога јутра 3. коловоза (августа) 1995, Женеви. Вођа делегације Ивић Пашалић био је од свих четверо хрватских преговарача можда и најзабринутији јер је, уочи поласка на пут, њему Туђман додијелио најодговорнији задатак и улогу. Ако нешто крене по злу, тј. ако на крају не буде онако како је Туђман замислио, одговарат ће, прије свега, он, а тек онда сви остали.

И Пашалићу су, тијеком лета у Женеву, навирала сјећања на План Z-4, који је почетком 1995. био, од стране међународних моћника, наметнут Хрватској као покушај окончања хрватско-српског сукоба на миран начин, без новог војног сукоба. Али с приједлозима и рјешењима с којима се хрватски државно-политички врх, а особито они ужи кругови око предсједника Туђмана и министра Шушка, никако није могао помирити.

- Недвојбено је - рекао ми је Пашалић - да је Питер Галбрајт био носитељ те приче о Плану Z-4, зато што је био фрустриран и непријатељски расположен према Хрватској. Зато је и ишао на оне тракторе, кад је био избјеглички збјег из Книна, за вријеме Олује. Тко зна што је он све Србима изобећавао: да ће их он заштитити, да ће их Америка заштитити... Они су њих охрабривали; да их нису охрабривали, они не би такве глупости направили... Срби су, срећом, одбили План Z- 4. Колико ја знам, то није била Милошевићева одлука, то је била одлука Срба из Книна. Прилично сам сигуран да би Милошевић подржао Z-4, зато јер му је то одговарало и јер је Z-4 давао Србима државу у држави. Ти можеш бити само будала да то не прихватиш! Ми свим тим људима - Милану Мартићу и осталим челницима из Книна - требамо дигнути споменик, јер да они нису тај План одбили, ми бисмо били у гадним проблемима. У гадним би проблемима била Хрватска, да Срби нису одбили тај пројект!

Пашалић ми је томе још додао:

- Видите, тај је План Z-4 давао Србима у Хрватској све елементе државе: војску, границе, полицију, валуту, законодавну надлежност... И то је тада јако гурао Питер Галбрајт, али, исто тако, и наша, хрватска екипа из вањских послова, понајприје Мате Гранић и Миомир Жужул. Они су били носитељи те приче - Гранић и Жужул. То је повијесна истина. Као предсједников савјетник за унутарњу политику, био сам на разговорима гдје је то била тема, и они су јако заговарали Z-4. Јако! И онда је предсједник Туђман дао, међу осталима, и мени и Смиљку Соколу, савјетнику за правна питања у Уреду предсједника, да му нас двојица направио анализу Плана Z-4 и да дамо своје мишљење о њему. То постоји у архивама. Сигурно постоји. У анализи тога Плана, ја сам био задужен за политичка питања, а Сокол за правна. И ми смо били изврстан тандем. Ми смо стварно сурађивали сјајно.

Смиљко Сокол је један од најбриљантнијих правних умова у Хрватској...

На моју примједбу да је Смиљко Сокол, заједно с Владимиром Шексом, радио и Устав РХ из 1990, Пашалић је рекао:

- Да. Хрпу ствари које се данас приписују Шексу написао је заправо Смиљко Сокол... И ми смо направили ту правно-политичку анализу, гдје смо изричито рекли да смо против Плана Z-4, навевши притом и правно-политичке разлоге за такву нашу оцјену. А све се сводило на то да је Z-4 била формула за успоставу српске државе у хрватској држави.

Препоручујемо

Друштво

0 31

НАЈВЕЋИ ЈУНАК ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода

10. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 5

СВЕТ ЈЕ ГЛЕДАО ОЧИМА СВОЈЕ НАЦИЈЕ: Јован Мишковић, најученији српски војсковођа у новом веку

09. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 2

НАУКА ОРУЂЕ ДРЖАВЕ У СЛУЖБИ НАРОДА - Стојан Новаковић: Најинтелектуалнији српски политичар

08. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

ДУХОВНИ ВОЂА ЈЕДНОГ ПОКОЛЕЊА - Јеврем Грујић: Отац грађанског парламентаризма

07. 02. 2024. у 10:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације