ЛАЖНИМ НАПАДОМ ХРВАТИ ЗАВАРАЛИ СРБЕ: Фингирање преговара у Женеви дан пре почетка операције "Олуја"

ДАН УОЧИ Олује, у четвртак 3. коловоза (августа) 1995. ујутро, чланови хрватскога преговарачкога изасланства - њих четверо: вођа делегације Ивић Пашалић, Весна Шкаре Ожболт, Смиљан Рељић и генерал Петар Стипетић - слетјели су, посебним малим зракопловом Владе РХ, на женевски аеродром, одакле су се, аутомобилом, пребацили у вилу Saugy, на периферији Женеве, гдје су их дочекали међународни посредници и координатори хрватско-српских преговора у Женеви, Норвежанин Thorvald Stoltenberg i Нијемац Geert-Hinrich Ahrens..

Торвалд Столтенберг је имао информације да Хрватска нешео припрема , Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Тамо су, заједно с њима, већ били и полички представници побуњених Срба из самопроглашене Републике Српске Крајине, на челу са заповједником војске РСК генералом Милетом Новаковићем.

Свакоме од чланова хрватског изасланства врзмале су се, тијеком лета у Женеву, разноразне мисли и асоцијације, како о врло озбиљном и одговорном задатаку који тога дана морају обавити у Женеви, тако и о њима самима, као протагонистима ове изнимно важне и непоновљиве повијесне приче, која ће се препричавати генерацијама. Практички још јучер или прекјучер безбрижно су се купали и сунчали на Бријунима или у некој другој љетној дестинацији на Јадрану, а сада о њима изравно овиси хоће ли сутрадан, у петак 4. коловоза (августа) 1995, започети велика војно-редарствена операција ослобађања окупираних подручја у Хрватској, или неће. И ако хоће, како ће се, и када точно, то догодити...

А ОЛУЈА ЈЕТОГА дана, тј. на дан хрватско-српских преговора у Женеви, заправо већ и била покренута. Генерал ХВ-а Рахим Адеми у својој књизи Само истина (Загреб, 2021.) пише да је "Олуја (...) de facto почела 3. коловоза ( августа) 1995. године", и то већ у раним јутарњим сатима, лажним, тј. фингираним нападом постројби ХВО-а, што их је предводио бригадир Жељко Гласновић, према Малом и Великом Виторогу и Шипову, у западном дијелу Босне и Херцеговине, с циљем да се завара српски непријатељ. Адеми је у својим ратним мемоарима овако записао: "Напад мора бити снажан и темељит, тако да непријатељ закључи како главни напад (тј. Олују - оп. аут.) доиста изводимо према Шипову..."

У нашем разговору 15. српња (јула) 2024. генерал Рахим Адеми (који је у вријеме Олује био начелник Стожера Зборног подручја Сплит, једног од укупно шест зборних подручја од којих се састојала Копнена војска ХВ-а) рекао ми је:

- Овај лажни напад на Шипово била је уникатна оперативна варка, на стратешкој разини, која је у цјелокупној свјетској повијести ратовања употријебљена можда само једанпут или двапут. То је била моја оригинална идеја, а не замисао Главног стожера ОС ХВ-а. То би данас требали изучавати војни повјесничари, а ми тога као да се стидимо. Ударили смо непријатеља, тј. српску војску у Босни, на мјесту гдје се он најмање надао и из тог фингираног напада извукли два бенефита. Прво, Срби су помислили да смо ми одустали од напада на Книн, Врлику, Дрниш, Бенковац и Обровац, што је био главни, стратешки циљ војно-полицијске операције Олуја, те да нам је прави циљ Шипово, у смјеру Бање Луке. А друго, Срби су у тој за њих неочекиваној борби против нас употријебили своју оперативну причуву и чак подигли и зракоплове, тако да сутрадан, 4. коловоза (августа), на дан Олује, више нису имали довољно причуве за интервенцију. А ми смо 4. коловоза (августа) кренули сасвим другим правцем: Босанско Грахово - Динара - Црвена земља - Книн. Варка је успјела!

* * * * * * * * * * * * *

Туђманов саветник на великим мукама

УПИТАО САМ Ивића Пашалића (рођ. 1960. у Шујици, покрај Томиславграда, у БиХ) - у нашему другом великом разговору, што смо га водили 20. листопада (октобра) 2023. у његовој обитељској кући на Реметама - о чему је све размишљао тијеком лета у Женеву. Одговорио ми је:

- Највише ме занимало како ће Срби реагирати на наш, хрватски приједлог. Јер, они нису знали с чиме ми долазимо. Они су ово очекивали као још један у низу мировних преговора.

Нису ни слутили што ћемо ми њима овај пут понудити. Нитко од њих није могао дешифрирати што ми у том тренутку стварно желимо и што се у Хрватској доиста планира.

То јест, да је предсједник РХ Фрањо Туђман процијенио да је напокон куцнуо тај дуго очекивани повијесни тренутак када се може војно интервенирати...

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

На моје потпитање у чему се точно састојала његова женевска мисија, односно какав му је задатак дао хрватски предсједник Туђман прије него што је кренуо у Женеву, Пашалић је одговорио:

- Требао сам добити одбијање Срба на све моје приједлоге. Односно, на све хрватске приједлоге. То је Туђман од мене изријеком тражио. Конкретна и детаљна припрема за Женеву догодила се дан прије, у сриједу 2. коловоза (августа) 1995. Тада ми је Туђман све точно објаснио, како требам иступити у Женеви. Наши су приједлози били врло јасни: прихватите хрватску државу, предајте оружје - и точка! Безувјетно! А ми вам јамчимо сва грађанска, људска и мањинска права, сукладно хрватском Уставу, као и Уставном закону о правима националних мањина, из 1992. Никакав План Z - 4, ништа... А ако, опет, Срби наше приједлоге прихвате, то је супер! Онда нема рата, онда је ријешен проблем, мирним путем...

МЕЂУТИМ, ПАШАЛИЋ је, као и остале чланове хрватског изасланства, у женевској вили Saugy дочекало велико, и то врло неугодно изненађење. Главни организатор и координатор хрватско-српских преговора у Женеви Thorvald Stoltenberg није допустио хрватској делегацији да разговара директно с политичким представницима побуњених Срба (а то су, да се присјетимо, били генерал Миле Новаковић, Илија Пријић, Миливој Војновић и Лазар Мацура), него је у одвојеним просторијама преговарао мало с једнима, а мало с другима, и тако неколико сати наизмјенце. Никако није допуштао хрватским и српским преговарачима да заједно сједну за преговарачки стол те да се сами договоре о најспорнијим питањима. Није им чак допуштао ни најобичнији физички контакт, а камоли нешто више од тога. Ивић Пашалић је тиме био зачуђен и констерниран.

- Био сам на сто мука - рекао ми је. - Јер, да бих одрадио оно што ми је дао у задатак предсједник Туђман, морао сам имати прилику - односно морали смо имати прилику - да разговарамо са Србима директно. Али Stoltenberg и Ahrens нам то нису омогућили, него су се одлучили за један сасвим другачији сценариј. Биле су, у тој женевској вили, двије собе.

И онда би Столтенберг мало разговарао са Србима, па мало с нама, па преносио њима оно што смо му ми рекли, па нама преносио оно што су му они казали. И тако наизмјенце, неколико сати заредом... И сад је моја мука огромна. Ја знам да је Операција Олуја спремна, имам налог предсједника Туђмана да се у Загреб вратимо до 18 сати, јер је за 18 сати била заказана сједница ВОНС-а, на којој је требала бити формализирана одлука о покретању Олује, и то што је мени Туђман рекао да кажем, ја сам морао пренијети Србима.

Али ми до Срба нисмо могли доћи. Stoltenberg и Ahrens су нас држали строго одвојенима...

* * * * * * * * * * * * *

Покушај маневра међународних посредника

ИВИЋА ПАШАЛИЋА сам упитао да ли изравну комуникацију с хрватским преговарачима нису хтјели ни побуњени Срби. Одговорио ми је: "Не знам тко све није хтио, али ми смо инзистирали на томе, тј. ја сам особно инзистирао да нам се омогући израван контакт. Али, Stoltenberg је то упорно одбијао." На моје потпитање зашто се тако понашао, Пашалић је одговорио:

- Могуће је да су међународни посредници у Женеви, Stoltenberg и екипа, обавјештајним путем дознали с чиме ми долазимо. То је лако могуће. И да зато нису допустили да ми са Србима преговарамо директно. Stoltenberg је вјеројатно имао увид у све што се догађа, јер не можеш ти тек тако сакрити покрете војних јединица, какве смо ми имали у фази задњих припрема за Олују. Он можда није знао за Олују, не могу то тврдити, али да је имао довољно обавјештајних података да је то могуће - у то сам сигуран да је знао. А то сам закључио и по томе што ми је у једноме тренутку рекао: "Ајде се ви још мало конзултирајте с предсједником Туђманом, ајмо наставити разговоре касније!" Значи, он је радио маневар да се разговори прекину. И то је мени давало до знања да он зна или врло вјеројатно зна да је војна операција спремна. Сви су они имали обавјештајце на терену. И врло је вјеројатно да је Stoltenberg уз помоћ разних дипломатских канала знао да је све спремно за војну акцију, па је тим својим потезима - ја сам га барем тако схватио - хтио то одгодити!

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

На моје питање што је Stoltenberg конкретно хтио постићи тиме да се женевски преговори између Хрвата и крајишких Срба прекину - тога четвртка 3. коловоза (августа) 1995. - и да се наставе неки други дан (загребачки је Вјесник у броју од 4. коловоза 1995. објавио да је Stoltenberg у Женеви најавио наставак преговора у Загребу већ сутрадан, у петак 4. коловоза (августа) , а онда такођер и у Книну и у Београду), Пашалић ми је одговорио:

- Он је очито знао који је став Срба. Очито је знао која је позиција Срба. Он је врло извјесно знао да је на нашој страни све спремно за војну операцију. И начин да то спријечиш јест или да окривиш Хрватску или да тражиш одгоду преговора, у смислу: "Ајмо се ми опет наћи за неколико дана!"

"ДОБРО, А ЈЕ ЛИ STOLTENBERG доиста хтио одгодити Олују?" - упитао сам, врло децидирано, Ивића Пашалића. Одговорио је:

- Да, стопосто. У то нема никакве сумње. У томе и јест била моја трема, у томе и јест био мој страх. То је била најтежа мисија коју сам обавио у својој политичкој каријери. Јер, било је јасно да он растеже и да жели одгодити крајњу одлуку. У стилу: "Мало се још конзултирајте са својим предсједником, не треба журити, ваља ићи полако, корак по корак..." Јер, гледајте, да је Хрватска кренула у војну операцију без одговора побуњених Срба који је гласио: "Не, ми не прихваћамо ваше, хрватске приједлоге!" - ми бисмо се нашли у врло тешком међународном положају. Јер, били бисмо оптужени да смо избјегли преговоре и да смо ишли војском. И онда би међународна заједница имала озбиљне аргументе да нас гадно нагази. Ја нисам дипломат, ја никада нисам водио преговоре између Хрвата и Срба, а ово сада у Женеви, 3. коловоза (августа) 1995., били су најважнији преговори с побуњеним Србима од почетка рата у Хрватској. Јер иза овога није било наставка!

Пашалић је томе још додао:

- Био сам вођа хрватског изасланства и имао сам особну одговорност за успјех или неуспјех тих преговора. Знао сам, с једне стране, да је војна акција спремна, а с друге сам знао сам што би значило када ми не бисмо имали јасну позицију у Женеви. Операција тада не би кренула! И Хрватска би се тиме довела у једну врло тешку и незавидну ситуацију. Зато нам је требао врло јасан став Срба из Книна, да они не прихваћају наше приједлоге. Ми смо вам понудили то, то и то, ви то не прихваћате, и ми врло јасно кажемо да ми имамо право то ријешити на један други начин. И да тај други начин има своје аргументе. Нисте прихватили наше приједлоге, е ми сада идемо војно! Да тога није било, за нас би ситуација била врло тешка и врло неугодна!

Ето, таква је, у најкраћем, била почетна позиција Ивића Пашалића за преговоре Хрвата с побуњеним книнским Србима у Женеви 3. коловоза (августа) 1995.

* * * * * * * * * * * * *

Врбовање незадовољних српских политичара

А ДА ВИДИМО САДА како су почетак тих преговора доживјели осталих двоје чланова хрватског изасланства Весна Шкаре-Ожболт и Смиљан Рељић (онај четврти члан, генерал Петар Стипетић, како рекосмо, данас више није међу живима; умро је 2018).
Ево најприје реконструкције женевских преговора Смиљана Рељића (рођ. 1953. у Шибенику; иначе је он по мјесту становања Дрнишанин), тадашњег помоћника министра унутарњих послова (Ивана Јарњака) и равнатеља Службе за заштиту уставног поретка РХ, колоквијално речено - шефа тајне службе Хрватске. Уз остало, рекао ми је, у нашем разговору у Загребу 6. липња(јуна) 2024.:

- Ја сам, видите, био у нешто друкчијој позицији у односу на Ивића Пашалића и Весну Шкаре-Ожболт. Био сам једини на тим, женевским преговорима којима су, у рату, моју кућу спалили. Точније речено, спалили су ми двије обитељске куће, и то обје у Дрнишу. Ова у којој и сад станујем спаљена је одмах на почетку српског напада на Дрниш, а друга десет дана касније. Све се то догодило у рујну (септембра) 1991. Тада сам имао 33 године. Мени су, ово, иначе били пети или шести преговори с политичким представницима побуњених Срба - од почетка рата у Хрватској па све до ових задњих преговора у Женеви. Све сам те преговоре водио у позицији функције коју сам имао у МУП-у РХ.

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Упитао сам С.Рељића који му се од свих тих преговора посебно урезао у памћење.

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Одговорио је:

- Можда они с Вељком Џакулом, српским политичаром из Западне Славоније (В. Џакула је рођен 1955. у Пакрацу; био је потпредсједник Владе РСК након избора 1992. и предсједник Српскога демократског форума од 1995. - оп. аут.). Мјесец или мјесец и пол дана прије Операције Бљесак, у прољеће 1995., послао сам Џакули писмо у којем сам изишао с приједлогом да нам помогне да на миран начин реинтегрирамо Западну Славонију у састав Републике Хрватске. Јер, располагали смо информацијом да Џакула има одређених несугласица с политичким врхом РСК. Он је, међутим, то одбио, с образложењем да још није вријеме. Касније је тврдио - то је било прије неких 6 -7 година - да није био сигуран је ли у том мојем писму био мој потпис. То смо били разговарали на Цвјетном тргу у Загребу.

Мислим да није говорио истину.

Препоручујемо

Друштво

0 0

НАДМОЋНО ВЛАДАЊЕ ТАЈНАМА ИСТОРИЈЕ: Истраживачки и педагошки рад професора Бранка Петрановића

26. 06. 2024. у 10:59

Друштво

0 9

ИСТОРИЧАР ЛИЧНОГ И НАУЧНОГ АУТОРИТЕТА: Забрињавајуће заборављање и обесмишљавање академских мерила

21. 06. 2024. у 07:00

Друштво

0 5

СА ЛАКОЋОМ ЗАОБИЛАЗИО ИДЕОЛОШКЕ "ПЛИЋАКЕ": "Кобно" одбацивање историјског искуства Југославије и Србије

20. 06. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

ОСЛОБОДИО ИСТОРИЈУ ОД ВАЖЕЋИХ ЗАБЛУДА: Страствени истраживач са осећајем за разумевање прошлости и садашњости

19. 06. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације