ПРЕГОВОРИ У ЖЕНЕВИ ПРЕДСТАВА ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Не успела шатл дипломатија међународних посредника

ОДЛУЧНА, па чак помало и љутита интервенција Весне Шкаре Ожболт код Торвалда Столтенберга уродила је плодом. Шкаре Ожболт: - Након ручка, негдје око 14 сати, можда већ и у 14.30, ставе они нас, већ на тај први послијеподневни састанак, за стол, унутра... А ручали смо у дворцу, све је било у дворцу...

Торналд Столтенберг је попустио притисцима хрварске делегације, Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

И коначно сви сједнемо за исти преговарачки стол: Stoltenberg, Ahrens, нас четверо из хрватског изасланства, и њих четворица из српске делегације: генерал М. Новаковић, И. Пријић, М.Војновић и Л. Мацура. И сад, кад смо сви били скупа, ја сам испалила ову реченицу, обраћајући се побуњеним Србима: "Коначно да сједимо заједно. Наш задатак овдје је да вас питамо желите ли се ви коначно вратити у уставно-правни поредак Хрватске, јер ово овако стварно више нема смисла! Мислите ли се ви вратити или не?" А онда се и Ивић Пашалић убацио с реченицом: "Наравно, то подразумијева и комплетно разоружање!"

Тако се отприлике изразио, поручио је Србима да њихов повратак у уставноправни поредак Хрватске подразумијева и предају оружја, тј. да се комплетно разоружају. "А Срби су оно, ко зборно пјевање, рекли: "Не, то не долази у обзир!" Њихов је одговор био јединствен:

"Не!" А ту је онда било и разних добацивања, нетко је од чланова српске делегације рекао да је то уцјена. И ми смо на крају казали: "Е кад тако мислите, ми онда стварно ту немамо више што разговарати!"

Према свједочењу Весне Шкаре Ожболт, цијела се та женевска шторија завршила - баш као у каквом напетом политичком thrilleru - оваквом, чак помало мелодраматичном, сценом:

- На крају, кад је све било готово и кад смо се Stoltenberg и ја већ руковали - били смо још унутра, у дворани - он ми је, невољко вртећи главом, рекао: "Знао сам, Весна, да ћеш то рећи и да ћете то баш тако направити! И добро, јесте ли сад задовољни, јесте ли испунили свој циљ?" Stoltenberg и ја смо доиста имали једну јако добру комуникацију. Сваки други дан чули смо се телефоном, он је често и долазио код нас у Уред предсједника...

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

НА МОЈЕ ПИТАЊЕ како се вођа хрватског изасланства Ивић Пашалић држао тијеком преговора, В. Шкаре Ожболт ми је одговорила:

- Па добро се држао. Није гледао ни шутио него је судјеловао у разговору. Једнако смо судјеловали. Видите, Туђман је из Уреда предсједника послао два кључна политичка човјека: Пашалића и мене. Мене су ови из међународне заједнице свако мало гледали на преговорима... Туђман је с Пашалићем као шефом хрватског изасланства засигурно хтио створити нетрпељиву атмосферу код Срба, а мене је, опет, цијенио као особу и дужносницу која зна занат те ми је ставио у задатак да, подупирући Пашалића, водим рачуна да се то све заврши са српским "Не!". А Смиљан Рељић и генерал Петар Стипетић били су ту више као неки, увјетно речено, "украс". Они највјеројатније нису знали за све политичке аспекте ове приче... Хрватски је предсједник Фрањо Туђман за сваког од нас имао своју точно одређену улогу. Али баш за свакога! Прије поласка у Женеву он је с Пашалићем и са мном разговарао посебно те нам је рекао: "Како год знате, исходите од побуњених Срба одговор 'Не!'" У међународној дипломатској терминологији, то што смо ми њима приопћили зове се - ултиматум. То је био наш, хрватски ултиматум њима, побуњеним Србима.

* * * * * * * * * *

Шок и стрепње шефа хрватске делегације

А НА МОЈЕ ДРУГО ПИТАЊЕ, тко је све од најистакнутијих дужносника у државно-политичком врху РХ знао да су њих четверо - И. Пашалић, она, В. Шкаре Ожболт, С. Рељић и генерал П.Стипетић - били тога четвртка, 3. коловоза (августа) 1995, у Женеви на преговорима с крајишким Србима, Весна Шкаре Ожболт ми је одговорила:

- Хрвоје Шаринић је, наравно, знао за све то. И министар обране Гојко Шушак такођер.

Министар вањских послова Мате Гранић, с друге стране, није знао...

И, напосљетку, на моје посљедње потпитање, што би се догодило да побуњени Срби у Женеви нису рекли своје одлучно "Не!" на хрватску понуду, односно би ли војно-редарствена операција Олуја доиста била покренута онако како је то првотно било детаљно испланирано, Весна Шкаре Ожболт ми је дала овакав одговор:

- Опет бисмо ми подузели акцију. Наравно, јер је све било спремно. Ово у Женеви била је ипак само представа пред међународном заједницом. Мислим, представа... Био је то још један доказ нашег увјеравања међународне заједнице да побуњени Срби не желе повратак у састав Хрватске. И да је сада доста!

Генерал Миле Новаковић је у Женеви заступао српске интересе, Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Оволико од главне преговарачице у хрватском преговарачком тиму Весне Шкаре Ожболт. А сада да видимо како ми је послијеподневни тијек (након станке за ручак) хрватских преговора с книнским Србима, тога четвртка 3. коловоза ( августа) 1995. у Женеви, описао вођа хрватског изасланства Ивић Пашалић:

- ЈА НИКАД ПРИЈЕ нисам сједио са Stoltenbergom. И нисам ни слутио како ће он водити те преговоре. Мислио сам да ћемо ми одмах са Србима сјести за преговарачки стол. Био сам стога у ужасном шоку, кад сам видио како је то кренуло. Пролази дан, знам до када морам јавити предсједнику Туђману поруку "Нема ништа!" (тј. јавити му да су кнински Срби одговорили на наше приједлоге с "Не!"), а не могу ништа учинити... Stoltenbergom нас је развукао цијели дан. И још ми каже: "Ви сте, Ивићу, млади, па дајте си узмите још мало времена, одите се још с Туђманом конзултирати!" То је тај гард. Имаш једног старог, искусног дипломата, препреденог, испред себе, а ја сам тада имао 34 године... Међутим, одговорио сам му: "Не, не, господине Stoltenbergom. Ја имам све овласти за преговоре, не требам никакве конзултације!" Стога и нисам тијеком тога дана називао предсједника Туђмана у Загреб и поручивао му: Срби ово, Срби оно... Ништа. Ето, то је за мене стварно био један врло изазован, тежак посао. Имао сам у својој политичкој каријери пуно задаћа, али ово је било најтеже што сам имао за одрадити. Нетко би са стране рекао: па добро, ипак је то била једна формалност. Али не, то је било далеко, далеко комплицираније...

Међутим, све је било вањскополитички кристално чисто, у односу на побуњене Србе у Хрватској. С нашим одлучним ставом: понудили смо вам преговоре, односно преговарали смо на начин да смо вам дали приједлоге за мирно рјешење, ви сте их одбили - ми смо ишли војно. Точка. То је чиста ситуација. То је тако било.

* * * * * * * * * *

Кључни фактор изненађења: Kнин нападнут с леђа

ИВИЋ ПАШАЛИЋ, савјетник предсједника Фрање Туђмана, ми је усто, у свом опису послијеподневног дијела женевских преговора, још истакнуо:

- Ја сам на једвите јаде исходио да ми сједнемо заједно са српском делегацијом. Јер, кад ми је Stoltenbergom почео предлагати да се ми вратимо у Загреб и обавимо некакве накнадне конзултације с Туђманом, схватио сам да он врло вјеројатно све зна. То јест, да зна за наше планове за Олују. Па сам му рекао: "Немам ја што ићи у Загреб, имам пуни мандат предсједника Туђмана, имам врло јасне овласти за преговоре, према томе нема никаквих разлога да се враћам у Загреб! И тражим директне преговоре са српском делегацијом!" То је већ било у касним послијеподневним сатима, с генералом Новаковићем и осталима. На крају сам био врло нервозан. Јер, било ми је итекако јасно да се без моје поруке и јавне објаве предсједнику Туђману да су Срби одбили наш приједлог, не може донијети формална одлука да крене Олуја!

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Своје је свједочење Ивић Пашалић комплетирао ријечима:

- Знам, дакле, све, знам сваки детаљ; знам зашто, и то најкасније до 18 сати, треба мој одговор Туђману из Женеве... А цијели ми је дан прошао у томе да нас Stoltenbergom воза из собе у собу. И кад смо напокон сјели за преговарачки стол, одахнуо сам, рекавши сам себи: "Добро је, Ивићу, сад више не може бити никаквих изненађења!" Јер, било ми је јасно што ће Срби, и како, одговорити. Они нису имали у пети да ћемо ми ићи војно! Сигуран сам да нису...

ЉЕТО, ВЛАДА РХ НА РАСПУСТУ, међународна заједница, велепосланици - сви су фактори били на њиховој страни те су били сигурни да ми нећемо ићи. То је класична психологија.

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

А сад - ти стварно кренеш. И они кажу: "Ух, к врагу, па кренули су!" Кључан је, дакле, ту био фактор изненађења, укључујући и то изненађење да се у Книн дође иза леђа, с оне стране Динаре, с босанскохерцеговачке стране. А момци, хрватски војници, високо мотивирани, истренирани, припремљени... Значи, то је стварно било бриљантно испланирано. Тај наш састанак за заједничким столом, у послијеподневном дијелу програма, био је врло кратак - иако смо се у женевској вили Saugy свеукупно били задржали добрих седам, или чак седам и пол, сати, рачунајући да смо кренули у 10 сати пријеподне. Кад смо ми, чланови хрватског изасланства, изнијели своје приједлоге, нетко је од Срба добацио, онако са стране: "Па то је уцјена, то је неприхватљиво!" А нама је једино и требао српски одговор "Не!" - на оно што смо ми били изнијели. И мени је доиста лакнуло кад сам још из Женеве предсједнику Туђману могао послати поруку на темељу које је он тај час могао донијети одлуку: "Срби су одбили наше приједлоге и ми сад идемо војно!" Да ја Туђману из Женеве нисам јавио "Одбили су!" - или да се то није догодило тај дан - не могу сада стопостотно сигурно рећи која би била одлука Фрање Туђмана, али готово сигурно Олуја тог дана (4. коловоза - августа - 1995. рано ујутро - оп. аут.) не би била! А све је било спремно. Само се чекала наредба врховног заповједника...

* * * * * * * * * *

Шифра је гласила: Срби нажалост нису прихватили наш предлог

НА КРАЈУ СВОЈЕГА описа тијека и садржаја хрватско-српских преговора у Женеви, тј. како је од крајишких Срба успио исходити њихово коначно и неопозиво "Не!", Ивић Пашалић ми је открио и одакле је, и на који начин, успио јавити хрватском предсједнику Туђману да је његов задатак беспријекорно извршен:

- Чим сам од српских преговарача добио тај њихов "Не!", што је било оно једино ради чега смо ми, тј. наше, хрватско изасланство, дошли у Женеву, завршио сам овај наш састанак ријечима: "За нас су, господо, ови разговори завршени!" И ја се те исте секунде дижем од стола, знајући да се вани, испред виле Saugy, окупио повећи број хрватских новинара, из разних хрватских новинских редакција и с ХТВ-а, којима сам се морао обратити с унапријед припремљеном изјавом за медије. А онда смо свих нас четверо чланова хрватског изасланства одјурили аутом у хрватско велепосланство у Женеви, да бих с онога заштићеног телефона разговарао с предсједником Туђманом. И ја га зовем и кажем му:

"Господине предсједниче, нажалост Срби нису прихватили наше приједлоге!" Била је то шифра којом сам Туђману јавио да је све завршило О.К., јер сам рачунао да сви прислушкују тај телефон, неовисно о томе што је то била заштићена веза. А Туђман ми је на то одговорио: "Добро, Ивићу, хвала. Долази што прије за Загреб!"

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

ИВИЋ ПАШАЛИЋ на самом крају својега исказа ми је рекао:

- Дођем у Загреб, јавим се предсједнику Туђману и испричам му све како је било. Будући да сам те вечери имао позив ХТВ-а на гостовање у тада врло гледаној политичкој емисији Сликом на слику (водитељ Горан Ротим - оп. аут.), упитао сам Туђмана могу ли отићи и могу ли у тој емисији бити мало грубљи - обзиром да је у ТВ-дневнику те вечери било објављено да је у нападу на Дубровник тога дана, 3. коловоза (августа) 1995., српска граната побила троје дјеце, док је неколико младих људи било рањено. Туђман ми је одговорио: "Можеш, Ивићу, само пази што говориш!" И ја сам у ТВ-емисији изјавио: "Ово су задње српске гранате које су побиле хрватску дјецу!" Не може бити прецизније, кад кажем да су то задње. Паметнима је на темељу тога било - касније су ми причали - јасно да ће се нешто догодити. Иако за саму Олују, која ће почети за само неколико сати, још нитко ништа није знао. Не само у широј јавности, него је у том тренутку пола Владе, министара итд. још увијек било на годишњем одмору. Нису људи ништа знали. То је уистину било врло тајновито...

Препоручујемо

Друштво

0 3

ЛЕЧИО СРПСКИ НАРОД ОД БЕЗНАЂА: Јован Рашковић у историју је ушао "из павелићеве сенке"

19. 05. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

КУЋА ЈЕРЕСИ У СИМИНОЈ УЛИЦИ: Добровољни силазак Добрице Ћосића са брода Јосипа Броза

18. 05. 2024. у 07:00

Друштво

0 1

ДОКУМЕНТ О СРБИЈИ И СРПСКОМ НАРОДУ: Ћосићев дневник веран снимак наше новије историје уживо

16. 05. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

ТРАГАЊА У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ: Животопис несуђеног Калемара од политичког комесара и уредника "Младог борца" до председни

14. 05. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације