ХРВАТСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ПРАТЕ СВАКИ КОРАК СРБА: Улога тајне службе у припреми преговора у Женеви

А ЕВО, НАПОСЉЕТКУ, како је завршетак хрватско-српских преговора у Женеви, као и оно што је услиједило непосредно након тога, доживио и трећи члан хрватског изасланства, тадашњи шеф тајне полиције РХ Смиљан Рељић (по ономе како ми је он то испричао у нашем разговору у Загребу 6. липња (јуна) 1924.):

Милан Бабић: Хрватаске службе прислушкивале су руководтво РСК, Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

- Кад смо ми и Срби коначно сјели за стол, имао сам осјећај као да то није био неки чврсти, формализирани састанак из којега би се могли извући неки закључци. Мој је доживљај био да је то једна стихија гдје они (побуњени Срби - оп. аут.) не прихваћају ништа од ових увјета које смо ми ставили пред њих: повратак у састав Хрватске и предају оружја. У једном се тренутку чак почело разговарати о томе хоћемо ли ми и сутра поновно доћи у Женеву, будући да на преговорима нисмо постигли никакав озбиљан резултат. Ја иначе не волим летјети авионом, па кад се почело спомињати да бисмо се ми сутра опет требали појавити у Женеви, рекао сам Весни Шкаре-Ожболт: "Ви се враћајте, ја се сигурно нећу враћати!"

- Кад смо слетјели, свих нас четверо чланова хрватског изасланства отишли смо код предсједника Туђмана, да му реферирамо како је било у Женеви. У Уреду предсједника на Пантовчаку управо је завршавала сједница ВОНС-а, на којој је била формализирана одлука државно-политичког врха РХ о покретању војно-редарствене операције Олуја. С Туђманом је на Пантовчаку био тада и Иван Аралица. Након што је Ивић Пашалић поднио Туђману извјештај о резултату преговора у Женеви, тј. да ми тамо нисмо направили de facto ништа и да су Срби све одбили, Туђман је рекао: "Добро, кад не прихваћају, онда ујутро почиње концерт!" Тиме је рекао да сутрадан, у петак 4. коловоза (августа) у 5 ујутро, почиње Олуја.

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Мало послије, кад је све то завршило, питам генерала Петра Стипетића: "Перо, гдје ти сада идеш?" Он каже: "Идем на своје издвојено заповједно мјесто." Мислим да је ишао у Огулин.

Знао сам и прије лета у Женеву да смо ми у некој појачаној приправности, гледе операције Олуја. И мој је доживљај Олује био тај да се ја с Олујом враћам дома. У свој Дрниш дошао сам 4. коловоза навечер, а 5. коловоза био сам поред своје спаљене куће...

АЛИ ПРИЧА О ХРВАТСКО-српским преговорима у Женеви, у четвртак 3. коловоза (августа) 1995., није овиме била завршена. Овдје, на хрватској страни, недостаје још један крунски свједок. Весна Шкаре-Ожболт ми је у нашим разговорима, у травњу (априлу) и липњу (јуну) 2024, више пута напоменула да се свакако морам видјети и с тим човјеком, високим дужносником у војно-обавјештајној заједници РХ у оно вријеме, па да ми он исприча и једну другу, чак и најобавјештенијим људима у Хрватској апсолутно непознату страну свих тих догађаја (као и њихову ширу и ужу позадину). Овако ми је рекла:

- С нама је у Уреду предсједника стално био у контакту начелник Обавјештајне управе Главног стожера Оружаних снага РХ Давор Домазет Лошо. Замолите га нека вам он исприча како су он и његови сурадници, наши војни обавјештајци, пратили комуникацију Слободана Милошевића с Миланом Мартићем и његовим људима у Книну. Они су прикупили јако пуно информација, које су нам пуно помогле да дођемо до правих одлука. Давор Домазет пуно зна. Он је пратио и снимао Слободана Милошевића, Јовицу Станишића (шефа тајне службе Србије - оп. аут), Френкија Симатовића (другог човјека СДБ-а Србије - оп. аут.), Милана Мартића (трећег по реду предсједника РСК-а - оп. аут.), Бору Микелића (предсједника Владе РСК-а - оп. аут.)... А пратио је и војну параду одржану на Видовдан 1995. у Слуњу...

* * * * * * * * * *

Паклен британски план за геноцид над српским народом

АДМИРАЛ ДАВОР ДОМАЗЕТ Лошо родио се у Сињу 1948. Он је нека врсте метафоре или синонима за old school у Хрватској војсци - имамо ли на уму чињеницу да је завршио све југославенске војне школе, укључујући и Ратну школу, школу стратегије у Београду. По свом темељном приступу, Домазет Лошо је прије свега стратег. За њега је стратегија срце и душа војног и војно-обавјештајног приступа стварима. Био је судионик и планер главних војних операција Оружаних снага РХ од почетка до завршетка Домовинскога рата.

Обавјештајна служба Главног стожера ОС РХ, на челу које је био адмирал Давор Домазет Лошо, прислушкивала је, уз остало, и разговор српског изасланства из РСК у Женеви с челним политичким људима из Београда - тога критичнога четвртка, 3. коловоза 1995, док су се у женевском дворцу Saugy, под покровитељством Stoltenberga i Ahrensa, одвијали хрватско-српски преговори. Оно до чега се дошло тим прислушкивањем, Домазет Лошо ми је описао овим ријечима (у нашем разговору што смо га водили на тераси Загребачке пивоваре у Илици 8. српња (јула) 2024.):

- Тијеком тих преговора у Женеви, чланови делегације РСК, коју је предводио генерал Миле Новаковић, јављају у Београд да све иде добро, тј. да Хрвати не пристају на договор.

Фото ЕПА, Профимедеја, Тањуг, Докумнтација „Новости“ и „Борбе“, Фејзбук, Yоутубе, Принтсцреен, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Србима је, дакле, ишао у прилог онај хрватски ултиматум - колико год је он на први поглед био њима неприхватљив. На темељу те информације, које смо се домогли тим тајним прислушкивањем, ми смо, у Обавјештајној управи Главног стожера ОС РХ, дошли до неколико кључних спознаја и закључака. Међу њима је најважнији био тај да Олују желе и једни и други - и Хрвати и Срби! Срби су жељели да ми не пристанемо на договор, док смо ми, Хрвати, тј. предсједник Фрањо Туђман, били на стајалишту да можемо и требамо преговарати, али да са Србима нема договора. И једној и другој страни, дакле, одговарало је да се договор не догоди! Хрватима јер је све било спремно за Олују, која ће почети 4. коловоза (августа) у 5 сати, а српској политици, а тиме и британској, да дође до великог броја српских жртава!

БИО ЈЕ ЛИСТОПАД (октобар) 1993, нешто мање од двије године прије Олује. Војно-обавјештајна управа РХ, на челу с адмиралом Давором Домазетом Лошом, дошла је до садржаја тајног састанка политичких представника Велике Британије, предсједника Србије Слободана Милошевића и начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Момчила Перишића. Домазет Лошо:

- На том су састанку Британци рекли да ће Велика Британија водити такву политику којом ће присилити предсједника РХ Фрању Туђмана да мора ићи у ослобађање окупираних подручја РХ, тј. Крајине. У том случају, речено је, задаћа српских снага и српске политике бит ће да учине тако да Хрвати побију 40-50 тисућа Срба. То би било окарактеризирано као геноцид - јер би се радило о око 25 одсто од укупног броја житеља на окупираном подручју захваћеном Олујом. И то би онда значило да су Хрвати геноцидан народ те да самим тиме немају право на своју државу. То је позната британска теза - да смо ми, Хрвати, геноцидни.

С том је информацијом начелник Војно-обавјештајне управе ОС РХ упознао хрватског предсједника и врховног заповједника ХВ-а Фрању Туђмана, као и министра обране Гојка Шушка. Туђман је онда дао заповијед начелнику Главног стожера ОС РХ генералу Јанку Бобетку да изда заповијед адмиралу Д. Домазету Лоши да у Војно-обавјештајној управи ОС РХ разради Замисао за ослобађање окупираних подручја РХ под надзором УНПРОФОР-а. И Замисао је разрађена...

Препоручујемо

Друштво

0 0

ТРАГАЊА У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ: Животопис несуђеног Калемара од политичког комесара и уредника "Младог борца" до председни

14. 05. 2024. у 07:00

Друштво

0 1

СВЕДОК, УЧЕСНИК И ТУМАЧ ЕПОХЕ: Протекла је деценија од када се Добрица Ћосић преселио у сећања

14. 05. 2024. у 11:50

Друштво

0 3

ГРИЖА САВЕСТИ ЗБОГ ЛАЖНОГ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ РАНКОВИЋА: Самоубиства генерала Вељка Ковачевића и Спасеније Цане Бабовић

16. 03. 2024. у 07:00

Друштво

0 11

АЛБАНЦИ И СТАМБОЛИЋ ТРАЖЕ ХАПШЕЊЕ РАНКОВИЋА: Последице Брозовог кукавичјег јајета на Брионском пленуму

15. 03. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације