Друштво

НАЈВИШЕ ПОЧАСТИ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНОГ ВИТЕЗА: Држава и црква обележавају сутра Дан сећања на владавину деспота Стефана Лазаревића

В.Ц.

31. 07. 2024. у 16:41

УЗ највише државне и војне почасти, сутра у 10 сати, у манастиру Манасија, биће обележен Дан сећања на владавину деспота Стефана Лазаревића. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Немања Старовић поклониће се деспотовим моштима и упалити свећу.

НАЈВИШЕ ПОЧАСТИ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНОГ ВИТЕЗА: Држава и црква обележавају сутра Дан сећања на владавину деспота Стефана Лазаревића

Организатор церемоније је Одбор Владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Уједно, и Српска православна црква и верници обележавају Светог Стефана Лазаревића, заједно са његовом мајком, Светом књегињом Милицом, монахињом Евгенијом.

Деспот Стефан био је син кнеза Лазара Хребељановића, погинулог у Боју на Косову 1389. године, и кнегиње Милице. На почетку владавине, 1393. године, Стефан Лазаревић носио је титулу кнеза и имао само 16 година када му је мајка предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину, манастир Љубостиња.

Владао је Србијом у једном од најтежих периода, али је остао упамћен као искусан војсковођа, најбољи витез и, захваљујући поезији "Слово љубве", један од највећих српских књижевника у средњем веку.

Премда млад, био је веома побожан и озбиљан, упадљивог изгледа: риђокос, са плавим очима и необично висок. Као отомански вазал, предводио је српске одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре, а у бици код Ангоре 1402, иако су Османлије доживеле тежак пораз, Стефаново ратничко умеће дошло је до изражаја, па добија титулу деспота. Приче кажу да су млади ратници из Европе долазили након тога у Србију, да их деспот Стефан прогласи за витезе.

Године 1403. постао је вазал и мађарском краљу Жигмунду, а Србија је у замену добила Београд, у који Лазаревић смешта нову престоницу. Пре њега, Београд је био разрушен и напуштен. Деспот га је средио и у њему владао 15-так година. Ту је подигао цркву посвећену Богородици, а градска слава постаје Спасовдан и то остаје до данас.

Деспот Стефан је био и члан Витешког реда Змаја, одличан дипломата и геостратег, а периоде мира искористио је за снажење Србије у политичком, економском, културном и војном погледу. Уједно је био и покровитељ уметности и културе, па је пружао уточиште ученим људима - избеглицама из околних земаља под османлијском влашћу.

Пошто није имао деце, власт је предао сестрићу Ђурђу, сину Вука Бранковића. Изненада је умро у лову, 1427. године, у педесетој години, код места Црквине (општина Младеновац). После њега, српска држава је трајала још свега двадесетак година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације