ХРВАТСКЕ КОНТРОВЕРЗЕ ОКО ОПЕРАЦИЈЕ "ОЛУЈА": Различите интерпретације бурних догађаја у августу 1995. године

ТИЈЕКОМ дуготрајне оперативне разраде Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ из листопада 1993., као својеврснога прототипа војно-редарствене операције Олуја, као и након издвојене нападне Операције Бљесак с почетка свибња (маја) 1995, којом је за врло кратко вријеме ослобођена Западна Славонија, направљен је 26. липња (јуна) 1995. коначан план стратешке нападне Операције Олуја - онакав какав ми данас познајемо.

У Задру уочи „Олује“ генерали Борис Здилар, Лука Џанко и Марко Рајчић , Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

И тај је план, као и она првобитна Замисао из листопада 1993, осмишљен у Главном стожеру (штабу) ХВ-а у Загребу, још у вријеме кад је начелник Главног стожера (штаба) био генерал Јанко Бобетко (дана 17. српња, јула 1995. наслиједит ће га на тој дужности генерал збора Звонимир Червенко).

Кључни документ о покретању Олује била је Директива Главног стожера (штаба) ХВ-а од 26. липња, јуна 1995, коју је потписао начелник ГС-а стожерни, штабни, генерал Јанко Бобетко.

Из Главног је стожера (штаба) у Загребу та Директива послана (или предана у руке њиховим оперативцима) свим Зборним подручјима у РХ, њима шест. Оперативац у Зборном подручју Сплит сатник Марјо Милиновић отишао је 2. српња (јула) 1995. у Загреб, гдје му је начелник Оперативне управе ГСХВ-а генерал бојник Винко Врбанац ту Директиву особно предао у руке.

Назив "Олуја" ушао је у упорабу као кодно име или тајни назив стратешке нападне операције о којој је ријеч већ у темељном документу о покретању Олује, Директиви Главног стожера (штаба) ХВ-а од 26. липња (јуна) 1995. У Изводу из Директиве што га је Главни стожер (штаб) ХВ-а одаслао Заповједништву Зборног подручја Сплит (тј. генералу Анти Готовини) 27. липња (јуна) 1995. пише, уз остало:

"Директива 'ОЛУЈА-4' (бројка 4 односи се на ЗП Сплит - оп. аут.) дио је РАТНОГ ПЛАНА РХ те исту чувати по свим критеријима о заштити тајних података гледе упорабе ОС РХ. (...) Тајни назив операције је 'ОЛУЈА-4' под којим ће ЗП Сплит израдити и водити сву документацију у свези исте.."

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

ОЛУЈА ЈЕ ТРАЈАЛА од 4. коловоза (августа) 1995. у 5.00 сати до 13. коловоза (августа) 1995. у 5:00 сати - у том је тренутку прешла у обрану. А од тренутка започињања Олује до заузимања/ослобођења Книна протекло је 28 сати; задња граната на Книн испаљена је 5. коловоза (августа) 1995. у 7.20 сати. Куриозитет је да је заповједник Зборног подручја Сплит генерал Анте Готовина чак три дана био на брачном путовању за вријеме трајања Олује - било је то од 9. до 11. коловоза (августа) 1995. Тијеком та три дана хрватским је снагама у зони одговорности ЗП Сплит оперативно заповиједао заповједник топништва у ЗП Сплит стожерни бригадир Марко Рајчић, и то на издвојеном заповједном мјесту (ИЗМ) у селу Сајковићи покрај Босанског Грахова.

Као један од најистакнутијих заповједника унутар Зборног подручја Сплит, Марко Рајчић је био назочан и на тзв. Бријунском састанку 31. српња (јула) 1995., на којем је обављена војна припрема за Олују. Тијеком састанка водио је, прилично педантно, своје радне биљешке, које ми је уступио за потребе овога мојега серијала о Олуји. Мислим да је важно и драгоцјено његово свједочење да је предсједник РХ Фрањо Туђман у почетку рачунао да ће Операција Олуја потрајати неких 8 дана, али је, под утјецајем врло оптимистички и борбено расположених назочних заповједника ХВ-а, ту своју првобитну процјену на лицу мјеста, тј. на састанку на Бријунима, промијенио у само 3-4 дана.

* * * * * * * * * *

Туђман издаје домаћи задатак за заузимање Далмације и Лике

МАРКО РАЈЧИЋ ми је о томе испричао, служећи се притом својим радним биљешкама с тога састанка:

- На почетку Бријунскога састанка, Туђман нам је рекао: "Добили смо сугласност међународне заједнице да војним начином ослободимо окупирана подручја у Хрватској!"

Онда је тражио од сваког заповједника сваког Зборног подручја да се изјасне јесу ли спремни за напад, а од Давора Домазета-Лоше је тражио посебну војно-обавјештајну просудбу. А од генерала Владимира Загорца је, опет, тражио да се изјасни имамо ли довољно свих ресурса за провођење војне операције. И када смо сви ми заповједници појединих Зборних подручја извјешћивали о нашој војној спремности за напад, генерал Готовина ме позвао да устанем и да на зид иза Фрање Туђмана извијесим, заједно с њиме, земљовид (карте) Зборног подручја Сплит. И тада је он, Готовина, почео образлагати темељну замисао о борбеним дјеловањима у зони одговорности нашега, сплитскога Зборног подручја... И кад је Готовина завршио, Фрањо Туђман је упитао све нас који смо били на том састанку: "Господо, је ли вам доста осам дана за цијелу операцију?" А ја сам му на то, без много размишљања, одговорио: "Нама је доста, господине предсједниче, четири дана!"

ТА ЈЕ ПРИЧА међутим - онако како ју је прибиљежио у свој нотес и како ми ју је, у нашем разговору у Шибенику 24. српња (јула) 2024., препричао Марко Рајчић - имала и свој наставак, односно епилог. Ево Рајчићеве интерпретације:

- Након што је службени дио састанка на Бријунима био завршен, министар Шушак је рекао:

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

"Морам натраг у Загреб јер је већ касно, сви ће у МОРХ-у отићи дома ако се ја не вратим на вријеме!" Међутим, предсједник Туђман је на то одговорио: "Морам почастити ручком људе који су дошли с фронта!" Мислио је на нас, заповједнике из појединих Зборних подручја. Било је тада око 13 сати. Ручак је био на тераси уз море. За вријеме испијања аперитива, Туђман и Шушак су се задржали на неком међупростору, а ми сви остали смо узели аперитив у руке, уз саму обалу, и ту је Готовина узео мене за руку и рекао ми: "Слушај, Стари, што си ти оно рекао, након што нас је Туђман упитао је ли нам довољно осам дана за Олују?" Мислио је на ону моју ad hoc изговорену реченицу: "Господине предсједниче, нама су довољна четири дана за цијелу операцију!" И није прошло ни 15 минута, а предсједник Туђман је, док се нама, заповједницима свих Зборних подручја, поновно обраћао, промијенио свој првобитни став или мишљење те је истакнуо, дефинирајући временски оквир у којем требамо извршити свој ратни задатак: "Задаћа ослобађања Лике и Далмације (тј. Операција Олуја - оп. аут.) треба бити изведена за три-четири дана!"

* * * * * * * * * *

Тајна војна служба прислушкује Милошевића и Мартића

НА МОЈЕ ПИТАЊЕ зашто је он отпрве био сигуран да би операција Олуја могла бити, барем када је ријеч о њезину главном и средишњем дијелу - ослобађању Книна, Бенковца, Дрниша, Обровца и осталих већих градова на окупираном подручју РХ - завршена и спроведена за тако кратко вријеме, Рајчић ми је одговорио:

- Мени је ту просудбу изгенерирало познавање наших позиција на Динари након наше врло успјешне нападне операције Љето-94. (која је трајала од 25. до 30. српња (јула) 1995. - оп. аут.), гдје је Седма гардијска бригада имала на длану цијели град Книн, преко војног полигона Црвена земља!

Томе је Рајчић још додао:

- Али да вам нешто кажем... То што смо град Книн и РСК напали с оне супротне стране Динаре, тј. с Ливањског поља, односно с територија БиХ, то и није, у вријеме Олује, било неко посебно изненађење за Србе. По мени, није било никаквог изненађења, само глупани говоре о изненађењу! Па ми смо се тамо тукли мјесецима. На Динари су хрватске снаге биле још од студенога (новембра) 1994. Тада је почела наша нападна операција Зима-94, која је била увод у Љето-95, које ће се догодити поткрај српња (јула) 1995. Од свих наших нападних операција, Зима-94 је најдуже трајала, од 29. студенога (новембра) па све до 24. просинца (децембра) 1994. Ми смо, дакле, плански, већ у то вријеме, спремили наше борбено-спремне постројбе, посебно Четврту и Седму гардијску бригаду. И Срби су, кад смо припремали Олују, морали знати да ћемо Книн напасти с Динаре, јер смо на њој или на њезиној супротној страни били већ мјесецима. И Срби су се против нас борили докле год су могли, али нису се могли борити до краја, нису нам могли парирати. Били смо пуно јачи од њих. Главни им је противник била наша домицилна, Четврта гардијска бригада, којом је заповиједао генерал Дамир Крстичевић...

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

УПИТАО САМ, данас бригаднога генерала у мировини, Марка Рајчића кад је точно почела евакуација Срба из Книна. Одговорио ми је:

- Срби су започели евакуацију по наредби Милана Мартића, предсједника РСК, у петак 4. коловоза (августа) 1995. око 17 сати, 12 сати након почетка операције Олуја. А Главни штаб Војске РСК је почео евакуацију из Книна на резервно заповједно мјесто на Отрићу у ноћи између 4. на 5. коловоза 1995. Дакле, након цивила. И, наравно, кад је Главни штаб кренуо, кренула је и сва војска за Главним штабом...

Фото ЕПА, Профимедеја, Танјуг, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, Јутјуб, Принтскрин, Википедија, Архив Дарка Худелиста ...

Задња страна Директиве  на којој је потпис начелника Главног штаба ХВ, штабног  генерала Јанка Бобетка

На моје потпитање зашто се крајишки Срби нису јаче и енергичније борили против одлично мотивираних и изнимно борбених и срчаних припадника Хрватске војске и специјалних постројби МУП-а РХ, те зашто Србима у Хрватској нису притекле у помоћ српске снаге из Републике Србије (тј. предсједник Републике Србије Слободан Милошевић и Војска СРЈ, на челу с генералом Момчилом Перишићем), Рајчић ми је дао овакав одговор:

- Мартић је знао да се нема с чиме борити. Он је тражио од Милошевића помоћ, међутим Милошевић му је одговорио нека се бори, а ако не може издржати, нека се убије! Тај је разговор између њих двојице снимила наша, далматинска средишњица за електронско дјеловање унутар Војно-обавјештајне службе ХВ-а. Она је прислушкивала Мартића како у Книну разговара с Милошевићем. Заповједник те далматинске средишњице био је пуковник Миле Будиша. Ово о чему вам говорим је прислушни документ наше Војно-обавјештајне службе... Мислим да се тај разговор између Мартића и Милошевића водио 4. коловоза (августа) 1995. у послијеподневним сатима, сасвим сигурно прије Мартићеве наредбе за евакуацију која је била тога дана у 17 сати. Мартић је Милошевића највјеројатније назвао у ономе тренутку кад је почела пуцати српска црта обране на Динари...

* * * * * * * * * *

Поделе у највишим војним и политичким круговима

ОД ВОЈНО-РЕДАРСТВЕНЕ Операције Олуја до данас протекло је пуних 29 година; у Хрватској ће се идуће, 2025. године обиљежавати 30. обљетница те велике војно-редарствене акције којом су била ослобођена сва окупирана подручја у РХ (осим Источне Славоније, односно Подунавља, који ће у састав РХ бити враћени, поткрај 1990-их, мирним путем). Многа питања о Олуји, међутим, и до данас су остала неразјашњена.

Постоји неколико разлога зашто је то тако. У протеклих 29 година изредао се велик број протагониста Олује, и оних јако важних и оних мање важних, који су о Олуји, као и о свом доприносу Олуји, написали и објавили разноразне мемоарско-публицистичке књиге, што је свакако О.К. и од тога увијек и креће свака озбиљнија и вјеродостојнија реконструкција одређеног повијесног раздобља као и повијесних догађаја што су се одвијали у њему - но проблем је што се интерпретације у тим војно-политичко-животним мемоарима неријетко драстично разликују те се каткада може стећи дојам као да аутори тих публицистичких дјела уопће нису судјеловали у истим догађајима. Очито је да ту фактор таштине и славодобитности чини своје (што је опет, с друге стране, људски посве разумљиво).

Осим тога - на ово ме посебно упозорио мој шибенски суговорник Марко Рајчић - има доста људи који су у Домовински рат ступили, те су самим тиме одиграли одређену улогу и у Олуји, првенствено из материјалних мотива и интереса, па се онда по логици ствари та њихова интересна мотивација преноси и на њихове данашње интерпретације како Олује тако и Домовинског рата у цјелини.

КАДА ЈЕ О ОЛУЈИ конкретно ријеч, постоји неколико особито контроверзних тема у којима постоје дијаметрално опречна мишљења и тумачења међу којима ће, чини се, врло тешко бити пронаћи некакав компромис (или, рецимо, синтезу). Набројат ћу их, за ову пригоду, само неколико.

Прво је питање континуитета или дисконтинуитета - када је о хисторијату Олује ријеч. То јест, је ли тај хисторијат текао колико-толико глатко и равномјерно, или је у њему било пуно дисконтинуитета, с нагласком на оштрије и радикалније подјеле и антагонизме особито у војном (али исто тако и у политичком) врху РХ, из чега су се онда, по логици ствари, развиле и сасвим различите, па и међусобно супротстављене концепције и тумачења војно-редарствене операције Олуја. Овдје је кључно и најосјетљивије питање је ли у највишим војним круговима и структурама РХ доиста постојала подјела или чак поларизација на двије сасвим различите и међусобно непомирљиве линије - с једне стране на Главни стожер (штаб) Оружаних снага РХ, на челу с генералом Јанком Бобетком, којега је 17. српња (јула) 1995. наслиједио генерал Звонимир Червенко, а с друге стране на МОРХ, на челу с министром обране Гојком Шушком (а којему је у много чему био близак генерал Анте Готовина) - или би такво тумачење било претјерано, а самим тиме и погрешно?

Препоручујемо

Друштво

0 2

ДАН ПРЕ "ОЛУЈЕ": ХРВАТСКА СЕ ЗАХУКТАВА НА БРИОНИМА: У Женеви спремљена замка за политичке представнике Срба

30. 07. 2024. у 07:00

Друштво

0 2

ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА ВОЈНО-ПОЛИЦИЈСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА РСК 1995. ГОДИНЕ: Одлука о „Олуји“ донета на Брионима

29. 07. 2024. у 13:27

Друштво

0 0

НЕПОШТОВАЊЕ ТЕМЕЉНИХ АКАТА МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА: Оличење лицемерја великих сила

16. 07. 2024. у 05:00

Друштво

0 0

НАПАД АТЛАНТСКЕ АЛИЈАНСЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ УГРОЗИО МЕЂУНАРОДНИ ПОРЕДАК: НАТО агресија потпуна деградација политике

16. 07. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације