СРПСКЕ СВЕЋЕ ЈОШ СИЈАЈУ У ПРЕБИЛОВЦИМА: Обележава се 83 године од једног од најстрашнијих злочина у НДХ

СТАЛНА изложбена поставка "Пребиловци 1941" од сутра се може видети у Дому културе "Свети краљ Милутин", у овом херцеговачком месту близу Чапљине. Отварањем изложбе обележава се 83. годишњица једног од најсвирепијих злочина почињених над српским становништвом током Другог светског рата у НДХ.

Фото: Принтскрин Јутјуб/Дамир С. Живковић

У покољу, почетком августа 1941, страдало је близу 1.000 људи. Покоље је преживело свега 172, махом мушкараца који су се извукли из усташког обруча, само четири удате жене и тек неколико деце. Убијени су бачени у више крашких јама, највећим бројем у Шурманцима, надомак Међугорја. Пребиловци данас имају свега 45 становника.

Тродневно обележавање Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика почело је у недељу увече предавањем "Бедем памћења" игумана манастира Подмаине Рафаила Бољевића, у Пребиловцима, ком је присуствовао и митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Централно обележавање настављено је јутрос служењем Свете архијерејске литургије у Храму Христовог Васкрсења у селу, а наставиће се вечерас, свечаним отварањем изложбе. Том приликом обратиће се в.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, министар рада и борачко-инвалидске заштите Владе Републике Српске Данијел Егић, министар информисања и телекомуникација Владе Србије Дејан Ристић, потпредседник Владе Србије Александар Вулин, као и изасланик председника Републике Адам Шукало.

Пребиловци

Председник РС Милорад Додик истакао је да су Пребиловци једно од четири најстрадалнија села у свету у Другом светском рату.

- У августу 1941. у Пребиловцима усташе су заувек угасиле огњишта 54 српске породице и у потпуности затрле траг њиховог постојања. Ово је још једна жалосна потврда да су Срби најстрадалнији народ у 20. веку - казао је председник Српске, наводећи да је из Пребиловаца тек 1962. године испраћен први младић регрут у тадашњу ЈНА.

Додик се осврнуо и на сам напад тог 4. августа 1941. године, наводећи да је усташко оргијање и иживљавање над незаштићеним женама, девојкама и посебно девојчицама, трајало неколико сати. Једина која је жива изашла из зграде основне школе, у којој су били заточени, Мара Булут сведочила је да су усташе вадиле бебе из колевки, разбијали им главе о зидове учионица и набијали их на бајонете пред очима мајки. После злостављања, заробљене цивиле су пребацили у силос код села Тасовчића, одакле су сутрадан транспортовани до села Шурманци. Ту су до јутра мучени, без воде и хране. У раним јутарњим часовима 6. августа више од 500 људи, који су неким чудом преживели мучења, доведено је до јаме Голубинке, у коју су их живе бацили.

- Наредних дана доводили су Србе из околних села и бацали их у исту јаму, из које су данима допирали јауци и плач. Целог месеца је трајало мучење, иживљавање и покољ, да би усташе на крају етнички потпуно очистиле Пребиловце, ту населиле хрватске породице и промениле назив у Ново Село - навео је Додик, и додао да су италијански војници, згрожени злоделима, почели да хапсе кољаче, пружајући заштиту преосталом српском становништву.

О размерама злочина Бениту Мусолинију писао је италијански генерал Алесандро Лузана, изражавајући огорченост.

Музеј жртава геноцида

- Упркос њиховим злоделима, српске свеће и данас сијају, јаче него икад, и у Пребиловцима и у Херцеговини, и у целој РС. Убијали су нас и у Првом и Другом светском рату, као и у последњем Одбрамбено-отаџбинском, али нису нас успели убити. И после свих наших страдања, имају образа да кажу да смо ми "геноцидни". И то нам кажу потомци оних који су нас клали, бацали у јаме, пљачкали, палили. Ни то им није довољно, па би да им предамо на тацни крвљу натопљену РС - казао је Додик.

На сталној изложбеној поставци биће представљени бројни експонати, аудио-визуелни материјали, фотографије, документа и историјски извори који сведоче о трагичној судбини житеља Пребиловаца. Посебно место заузима реплика столице која је припадала учитељици Стани Арнаут. Она је са више од 100 деце била закључана у школи, мучена и силована.Међу усташама који су се над њом иживљавали било је и њених бивших ђака.

Посетиоци изложбе могу да виде и српску заставу којом су 1991. прекривани посмртни остаци ексхумираних из крашких јама. Наиме, 1961. све јаме са жртвама су забетониране по налогу власти, да би 4. августа 1991. око 4.000 посмртних остатака било ексхумирано и похрањено у спомен-костурницу у цркви. Снаге ХОС и ХВ, у операцији "Чагаљ", минирали су 1992. цркву, разневши и посмртне остатке. Касније је пронађен део мошти, које су сахрањене у новом Храму Васкрсења Христовог. СПЦ је 2015. канонизовала жртве Пребиловаца и доње Херцеговине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације