НАУЧЕНИ ДА БУБАЈУ, НЕ ЗНАЈУ КРЕАТИВНО ДА МИСЛЕ: Нови резултати ПИСА истраживања, наши ђаци опет испод европског просека

УЧЕНИЦИ из Србије су испод међународног просека у креативном мишљењу, са резултатом од 29 остварених поена од могућих 60, и четири бода мање од просечна 33, према стандардима ОЕЦД. Ово показује извештај са последњег ПИСА истраживања 2022. године, који је прошле недеље објавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Испитивање креативног мишљења нема за циљ да издвоји изузетне појединце, већ да опише у којој мери су ђаци способни да креативно мисле, траже и износе идеје, повезују чињенице и знање из различитих предмета.

Фото М. Анђела

ПИСА тест за процену креативног мишљења имао је задатке из четири различите контекстуалне области - писано и визуелно изражавање, решавање друштвених проблема и научних проблема. Резултати показују да су ученици генерално, на нивоу целог ПИСА 2022. узорка, најуспешнији у домену писаног изражавања, а најмање успешни у визуелном изражавању и решавању научних проблема.

- Све док у нашим школама буде основни начин рада екс катедара, односно да наставник дође, испредаје лекцију и тражи од ученика да је понови следећи час научену напамет, резултати ће бити овако лоши - сматра Мерица Буј Бјелогрлић, директор ОШ "Олга Петров" и школски психолог. - Вероватно ће ми колеге замерити али, нажалост, мало је оних који желе да уведу нешто ново, да дају деци да нешто истраже и припреме за следећи час, да напишу есеј или организују неки занимљив квиз за проверу знања. На завршном тесту највише проблема је са разумевањем прочитаног, јер ништа не читају. Зашто професори не раде на томе? Све се свело на оцену, која никада није била мерило знања. Имамо никад више одличних ученика и вуковаца, али никад мање знања.

Тест из креативног мишљења имао је шест нивоа знања, док се седми ниво односио на ученике чији су резултати испод нивоа 1. Према објављеним резултатима, 12,4 одсто наших ученика било је на нивоу 1 и 0,6 одсто ниже од тога, док у ОЕЦД земљама тај проценат износи 6,5 одсто на нивоу 1 и 0,4 испод њега.

Око 65 одсто ђака из Србије је достигло основни трећи ниво креативног мишљења, што је статистички значајно мање у поређењу са просечним резултатом у земљама чланицама ОЕЦД-а (78,3 одсто). Најбоља постигнућа из креативног мишљења имало је 17,4 одсто српских школараца, што значи да су достигли ниво 5 или 6 на ПИСА тесту. И то је мање у односу на проценат ученика из ОЕЦД земаља који износи 27 одсто.

Како се објашњава у извештају, на овим нивоима ђаци су "способни да стварају, вреднују и унапреде креативне идеје у различитим и комплексним задацима, укључујући апстрактне задатке који садрже дизајниране или ограничене, односно непознате сценарије који захтевају креативна решења научних и друштвених проблема". У свакој трећој земљи које су учествовале у тестирању креативног мишљења више од четвртине ученика достигло је ниво креативности 5 или 6.

- Имамо изузетно паметну децу, али је њима у школи досадно. Професори се не труде да их заинтересују и учине предавања интересантним, да их покрену - истиче Буј Бјелогрлић. - Ђаци су уморни, имају по 33-35 часова недељно. Па замислите одраслог човека да седи шест-седам часова и буде сконцентрисан свих 45 минута на нешто што је сувопарно и незанимљиво. Не можемо за све кривити децу, професори се морају мењати. Морају их мотивисати, дати им прилику да питају, кажу своје мишљење. Није то више ни питање плата, које сада нису мале, а најављује се ново повећање. То је питање заинтересованости за рад. Ми, рецимо, у нашој школи имамо пет паметних табли, ретки су професори који их користе. Морају се колеге мењати.

Најуспешнији ученици у креативном мишљењу нису нужно били најбољи у три главна ПИСА домена - математика, читање и наука. Другим речима, 16 одсто ученика који постижу највише постигнуће из математике, то успевају и у креативном мишљењу, док на нивоу ОЕЦД земаља већи број петнаестогодишњака задржава ово високо постигнуће у два домена. Још већа варијабилност присутна је у доменима читалачке и научне писмености. У Србији, највише нивое постигнућа истовремено, у овим доменима и креативном мишљењу постиже само осам, односно 10 одсто ученика, док је на нивоу ОЕЦД земаља то случај са 17 процената ђака.

Готово у свим земљама, просечан резултат девојчица био је бољи од истог успеха дечака, изузев у Чилеу, Мексику и Перуу. Девојчице из Србије постигле су просеку 30 поена, а дечаци 27, а разлика је статистички значајна. Статистика показује да је знатно више дечака него девојчица на прва два нивоа, а девојчице предњачи на вишим, четвртом и петом. У Србији је постигнуће 5. и 6. нивоа остварило 20 одсто девојчица и 15 одсто дечака.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ПРОЛЕЋЕ И ОЛУЈНА КОШАВА, Ево докле ће да траје: Временска прогноза за уторак, 10. март

10. 03. 2026. у 00:00

Друштво

0 1

(МАПЕ) ТЕМПЕРАТУРА ИДЕ И ПРЕКО 20 СТЕПЕНИ: Тачно овог дана све се мења

09. 03. 2026. у 19:01

Фељтон

0 1

ХУМАНИ И ОБАВЕШТАЈНИ РАД У ЈУЖНИМ ПOКРАЈИНАМА: Надежда дубоко умешана у ширење националне свести и припреме за оружани отпор

09. 03. 2026. у 18:00

Друштво

1 9

МИЛОШЕВИЋЕВО ПРОРОЧАНСТВО ИЗ ДВЕХИЉАДИТЕ СЕ ОСТВАРИЛО: Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ

09. 03. 2026. у 17:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације