ВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА ЗНАЈУ ДА ЗАКОПЧАЈУ ДУГМЕ НЕГО ДА ПИШУ И ЧИТАЈУ: Полазак у први разред велики испит зрелости за дете

ПОЛАЗАК у први разред представља велику промену не само за децу, већ и за њихове родитеље. Док се малишани најчешће радују новим искуствима, родитељи страхују како ће се њихово дете уклопити у нову средину, да ли ће имати проблема са дисциплином, како ће прихватити школска правила и хоће ли успоставити добар однос са учитељем и вршњацима. Има деце која се радују поласку у школу, бирају свеске, оловке, гардеробу за тај дан, али и оне која невољно иду.

Фото: В. М.

Биљана Михаиловић, школски педагог и психолог каже да је страх од неизвесности природно осећање када дође тренутак да се дете одвоји од маме и тате и уђе у непознато:

- Деца треба да се припреме за боравак у колективу, у коме ће постојати захтеви које треба да испуне. Полазак у први разред је нова фаза развоја. Дете добија задатке на које треба да одговори. Родитељи и васпитачи током предшколског програма на то треба да га припреме. Да нека деца могу имати тешкоће уочи се још на тестирању и родитељи добијају упутства шта треба да раде пре њиховог поласка у школу. Како би дете превазишло проблеме, уколико се тешкоће са адаптацијом наставе, дете ће имати додатну подршку у образовању, комуникацијским и социјалним вештинама.

Једно од честих питања око којих родитељи ломе копља јесте да ли су деца која су ишла у вртиће у предности у односу на ону која нису. Научне студије показују да су ти малишани често бољи ђаци у основној школи. Они су већ научили да поштују туђе потребе, да сарађују са другима и сачекају свој ред, као и да лакше поднесу неуспех. Та деца умеју да систематизују и надограђују своје знање, уче кроз игру, стичу радне и хигијенске навике. Психолози кажу да им ова искуства могу олакшати прилагођавање школским обавезама, али да то не значи да су деца која нису ишла у вртић у неповољнијем положају. Јер, нека деца лакше прихватају промене и нове средине, а другој може бити потребно више времена и подршке.

Фото: В. Данилов

- Самосталност је велики проблем младих првака, јер су презаштићени. Данас су сва деца окренута породичном, индивидуалном окружењу - каже психолог Бранка Тишма, за "Новости". - Научена су да одрасли обављају послове за њих и уместо њих. Када сам 1999. године први пут тестирала малишане пре поласка у школу, само троје деце није знало да завеже пертле, а 20 година касније седморо деце је то умело. Исти број деце је тестиран. Родитељи све више преузимају оно што би деца требало сама да раде, јер је брже, лакше и једноставније. Често то захтевају и од васпитацица у вртићима. Како је све подређено деци, она више воде рачуна о томе шта је њима потребно и не уважавају потребе других.

- Много је важније да пре поласка у први разред дете зна да закопча дугме, него да уме да чита и пише - каже ишма.- Седмогодишњаци су потпуно зрели за усвајање писмености, и психички и ментално. Док ми децу учимо да прецртавају слова, учитељ код њих развија и симболично мишљење. Много је важније да деца знају шта учитељ тражи од њих, као и да се снађу у конкретним ситуацијама, а врло брзо овладају почетном писменошћу и основном математиком.

Н. Јанковић

Иако многе родитеље мучи питање да ли је њихово дете спремно да пође у школу, педагог Марина Виденовић, каже да се тиме не треба оптерећивати:

- Дете у одређеном узрасту треба да крене у школу, а школа треба да буде спремна за дете. До тог помака у образовању још није дошло. Подељена су мишљења о нивоу предзнања ђака првака, да ли треба да научи да чита пре школе. Родитељима је препуштено да погоде савршени ниво предзнања детета. Кад све зна, онда му је досадно. У нашем систему образовања, оно добија поруку да је све лако и чека да га друга деца престигну. Таква деца могу да имају проблема кад се сусретну са заиста тешким градивом. Систем образовања је груб и према деци која немају добро предзнање. Психолог каже да дете не мора да зна да чита, а онда учитељица између редова каже родитељима да је боље да је научило или да су га погрешно учили.

Стручњаци препоручују да се о школи прича позитивно, али реално. Да се детету каже да ће имати обавезе, да ће морати да слуша учитељицу и ради домаће задатке, али и да ће се играти и дружити са вршњацима. Родитељи треба да им испричају како су они доживели први радни дан у школи и да заједно са дететом организују простор у коме ће учити.

- Родитељи морају да буду свесни да школовање траје дуго и да не треба да страхују да ли ће све бити добро 1. септембра - каже Виденовићева. - Постоји период привикавања на школу и важно је да са што мање тензије уђу у тај процес. Чак и ако нешто не буде како треба током првог разреда, биће времена да се то исправи.

Препоручујемо

Друштво

10 340

РОДИТЕЉИ УЧЕНИКА ЗАБРИНУТИ, ОБРАТИЛИ СЕ ПРОСВЕТНОЈ ИНСПЕКЦИЈИ: Наставница математике Јелина Јанковић организује сумњиве екскурзије

10. 07. 2024. у 15:03

Београд

1 35

МАЈКА ЂАКА ПРЕБИЛА НАСТАВНИЦУ БИОЛОГИЈЕ У БЕОГРАДУ: Лупала јој главу о под и викала да ће јој побити породицу

13. 06. 2024. у 19:04

Друштво

0 18

ЂАЦИ ЈОШ СУТРА У ШКОЛСКИМ КЛУПАМА: Почиње распуст, ево колико дана ученици имају за одмор

25. 04. 2024. у 09:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације