КРАЉ ДИКТАТУРОМ БРАНИО ДРЖАВУ: Југословенска идеологија и самовлашће Александра Карађорђевића
НОВОСТВОРЕНА Краљевина Срба, Хрвата и Словенца , од првог тренутка, била је суочена с многим изазовима.
Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, Дкументација „Новости“ “Фејсбук” и “Википедија”
Страначке страсти биле су у функцији њихових, суштински непомирљивих, државних визија: српске странке посматрале су српско државно питање као југословенско, док су хрватске странке југословенско питање гледале као хрватско државно питање.
Прва деценија постојања заједничке државе завршила се крвопролићем: у Народној скупштини је 20. јуна 1928. године радикалски посланик, Пуниша Рачић, убио два заступника Хрватске сељачке странке, тројицу ранио међу којима смртно вођу ХСС Стјепана Радић). Злочин у Скупштини произвео је у земљи најтеже могуће политичке последице и продубљивање већ постојеће кризе. Њиме су покренуте емоције, створила се велика напетост у односима између Загреба и Београда. На Бадњи дан, 6. јануара 1929, краљ Александар I Карађорђевић укинуо је устав, распустио парламент, забранио рад политичких странака и синдиката и завео личну власт. Шестојануарски акт је био само природна завршница вишегодишњих процеса у политичком и парламентарном животу Краљевине Срба, Хрвата и Словенца. Граћанске политичке партије прихватиле су завоћење диктатуре, крајње пасивно и без отпора. Забрањене законом, корумпиране, поцепане и ослабљене оне нису имале могућности да се супротставе режиму диктатуре.
Хрватски политичари су у почетку веровали да диктатура отвара могућност за непосредно споразумевање хрватске опозиције и краља, без учешћа „србијанских” граћанских политичких партија. Ток догаћаја их је убрзо разуверио... Српске политичке партије потонуле су у апатију. Навикнуте на парламентарне методе борбе оне нису биле способне да одговоре изазовима диктатуре.
Са протоком времена, и „пасивна резистенција” је добијала облике отпора кога се режим исконски бојао. Војска и њен командни кадар, групе „дворских” демократа и радикала, поданичка државна управа, апарат власти (правосуће, полиција, жандармерија), крупни капитал чинили су друштвену и политичку основу диктатуре.
Препоручујемо
СРБИЈА СЕ УМИРИТИ НЕ МОЖЕ: Оружани устанак 1941. године распламсао се попут пожара
14. 08. 2024. у 13:00
ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да подржава одлуку председника Хрватске Зорана Милановића да откаже скуп Брдо Бриони у мају јер му, како је истакао, тамо није место, као и да му је много важније да оде и положи цвет у Јасеновцу.
30. 03. 2026. у 18:31 >> 18:44
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
ВИЛИЈАМ МОНТГОМЕРИ: "Кад смо бомбардовали Србију, нисмо имали дозволу за прелет преко Хрватске - Туђман није знао! Подела КиМ једини излаз"
НЕДАВНО је обележена 27. годишњица од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
30. 03. 2026. у 20:11
Коментари (0)