НОВА "КАПИЈА" ЗА УЛАЗАК У ПРАВОСУЂЕ: При крају израда Закона о Правосудној академији, до 10. септембра иде Венецијанској комисији

БУДУЋИ Закон о Правосудној академији, чија је израда при крају, између осталог предвиђа да ова академија постане "тачка уласка у правосуђе", што би значило да потенцијални кандидати за судијске и јавнотужилачке функције морају после завршеног факултета да прођу обуку на академији да би уопште могли да конкуришу за функције.

Google view

О овом решењу већ се говорило приликом писања уставних амандмана, међутим, од њега се одустало. Наиме, Правосудна академија јесте првобитно била предвиђена као "улаз" у српско правосуђе и њој је требало да буде додељена главна улога у заштити поступка именовања од недопуштених утицаја, али је из амандмана ипак искључена.

Да је решење поново постало актуелно постало је јасно када је Министарство правде основало Радну групу за израду нацрта Закона о Правосудној академији, 25. јула ове године. Иницијални састанак одржан је већ 1. августа и присутни су обавештени да је потребно испунити прелазно мерило у Акционом плану за Поглавље 23, које предвиђа "једну тачку уласка у правосуђе," и да је закон потребно донети до 10. септембра.

Члановима Радне групе остављен је рок, који је истекао 25. августа, да доставе предлоге, после чега ће Министарство сачинити нацрт текста закона, о којем ће се расправљати на састанцима Радне групе од 4. до 6. септембра. Након тога текст ће бити преведен и послат Венецијанској комисији. Истовремено биће одржани дебатни округли столови.

Након овога први се огласио Алумни клуб Правосудне академије, незадовољан јер није био укључен у рад Радне групе, баш као ни Асоцијација судијских помоћника. Своје предлоге и примедбе Радној групи 27. августа послали су Друштво судија Србије и ова Асоцијација. Они инсистирају на томе да се са доношењем закона не жури, пошто је предвиђен рок за његово окончање већ премашен за пет месеци. Такође наводе да Устав и правосудни закони гарантују свим кандидатима без дискриминације улазак у правосудни систем и подсећају да су уставним изменама улоге Високог савета судства и Државног већа тужилаца у руковођењу правосуђем, и у погледу надзора и контроле рада - ојачане.

Правосудна академија

У допису се наводи и да Венецијанска комисија никада није изнела став да је систем обуке путем академије једини могући, нити да би за судије требало бирати само оне кандидате који су завршили обуку у академији. Напротив, у мишљењу од 18. октобра 2021. указала је да постоји велики број различитих метода за именовање судија.

Закон о Правосудној академији донет је 2009. Најзначајнију новину у односу на дотадашњи систем представљала је почетна обука за будуће судије и тужиоце коју спроводи Правосудна академија, пошто сама изврши селекцију полазника. Решење према коме је Високи савет судства био дужан да за судију приоритетно предложи кандидата који је завршио ову академију Уставни суд је 2014. огласио неуставним. То је, између осталог, образложио чињеницом да се крши начело једнакости грађана који се налазе у истој правној ситуацији, јер су сви који нису завршили почетну обуку суштински елиминисани из круга кандидата за избор, али и да се таквим системом ограничава Уставом утврђена надлежност Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

У Друштву судија сматрају да би у Србији била могућа обука у правосуђу искључиво путем Правосудне академије, као институције којој би била обезбеђена независност, али да је за то потребно време, новац и обезбеђење сасвим новог правног оквира.

- То би изискивало одговарајуће измене у курикулуму правних факултета, као и измену закона о високом образовању, о правосудном испиту, о обуци у правосуђу и, после транзиционог периода, доношење нових закона за правосуђе. Петнаестогодишње искуство показало је да најпре треба да буде ојачана сама институција за обуку. У супротном, то би било погубно по независност судства - кажу у Друштву судија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације