СРЕМСКО КРВАВО ЛЕТО: Како је изгледало дивљање Томићевих усташа крајем августа 1942.

ТОКОМ десетодневног стрељања на сремскомитровачком православном гробљу, у ноћи 29. на 30. август 1942. године, страдали су мештани из скоро свих сремских места источно од Шида: од Земуна, Дивоша и Чалме, преко Буђановаца, Војке, Голубинаца, Белегиша, Босута, Баноштора, до Шида, Илока, Руме, Сремске Каменице, Сремских Карловаца, Петроварадина, Бешке и Крчедина.

Foto Facebook Muzej žrtava genocida

Најмасовнији злочини у крвавој акцији официра Усташке војнице Виктора Томића почињени су на сремскомитровачком православном гробљу, а један од преживелих сведока, како је објавио Музеј жртава геноцида, овако је после рата описао догађаје:

"Томић је издао заповест усташама да воде десеторицу по десеторицу кроз шпалир до раке, а ови су то и извршили. Видео сам да су људи били скинути, само су гаће на њима остале. Чим су дошли до раке, под светлост бакљи, видео сам да су били модри по глави и телу. Руке су им биле везане жицом. Били су толико премлаћени и заморени да се нису противили, нити су јаукали. Мирно су ишли у смрт. Близу раке стајао је један усташки сатник који је заповедио да се иза десеторице затвореника поставе десеторица усташа. Када је то учињено, заповедио је несрећницима да клекну на руб раке и дигну главе, а усташама да нишане. Одмах затим је командовао: "Пали!". Усташе су то извршавале из непосредне близине пушкама, па је појединим жртвама глава толико разнета да су делови исте прелетали преко раке, где смо их налазили приликом закопавања. То је понављано неколико пута, десет по десет, па када би у том делу раке лешеви досегли висину земље, тај сатник је заповедао да усташе скоче у раку и развуку лешеве по њој како би направили места за друге жртве. Они су то и учинили и при том су ножевима секли жртвама ноге, као месари, завукли би прсте у њихово месо, вукли их и слагали по раци".

Сећање на невино пострадале жртве геноцидних злочина у Срему овековечено је Спомен-гробљем у Сремској Митровици. Урађено по пројекту истакнутог архитекте Богдана Богдановића, свечано је отворено у јулу 1960.

Свака хумка посвећена је једној групи стрељаних, а на њиховим врховима постављена је бронзана форма разиграних пламенова. Хумке су груписане око правоугаоног централног дела, на коме су постављена три коцкаста камена обележја. Прилазне стазе око хумки ниско су укопане у земљу и поплочане циглом. Непосредно на улазу у Спомен-парк, десно од главне стазе, постављена на узвишење од земље, доминира урна од коване бронзе. Приликом реконструкције 1979. године, Спомен-парк је допуњен са још две хумке, а испред централног дела додат је лавиринт од ниског зеленог растиња.

Велико хапшење шидских Срба у Томићевој у крвавој акцији почело је 27. августа 1942, око 21 сат, и трајало је све до раних јутарњих часова. У шест сати, 28. августа, ухапшен је и академски сликар Сава Шумановић. Хапшени су старци од скоро 90 година, мушкарци, жене, омладина, деца. Није познат тачан број, али се рачуна да их је било више од 150. Сви су доведени у зграду тадашњег Среског начелства. Ухапшени су целе ноћи ислеђивани, малтретирани и мучени.

Нарочито трагичне су биле судбине Видосаве Виде Илић и њене малолетне кћерке. Вида је око два часа ноћу одведена на ислеђивање и након жестоког четрдесетпетоминутног мучења (усташе су јој чак скакале на стомак са стола), враћена је у затвор где је убрзо умрла у кћерином наручју.

Фото Архива

Ујутро око девет часова, сви ухапшени који нису пуштени кући у току ноћи, изведени су на општинско двориште. Према сведочењу једне Шиђанке, сви мушкарци имали су везане руке на леђима и измрцварени су лежали на земљи. Жене које су преживеле ислеђивање и деца пуштени су кућама између 10 и 11 часова. Пре тога су гледале како усташе терају све измучене мушкарце да ураде чучањ иако су били изломљених ногу и руку.

Нешто касније, аутобусима из Загреба, ухапшеници, њих 122, спроведени су до железничке станице у Шиду, а потом теретним вагонима одвежени у Сремску Митровицу. Поједини су преминули у возу на путу до Митровице. Преживели су смештени у објекте сремскомитровачке казнионе, где су мучени наредна два дана. Они који више нису могли да издрже мучење извршили су самубиство пререзујући себи вене.

Ноћу, 29. на 30. августа, већи део ухапшених Шиђана је стрељан на сремскомитровачком српском православном гробљу. Међу њима је био и Сава Шумановић. Само је једна особа успела да побегне и спаси се стрељања. Био је то Стеван Марјан.

Мањи део ухапшених стрељан је 3. септембра, о чему је објављен оглас. Међу убијенима било је 120 Срба и један Јеврејин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације