ХРВАТИ ОТИМАЈУ ДВЕ БАНОВИНЕ И ДОБАР КОМАД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ: Отварање пута за преговоре са хрватском опозицијом

РЕШАВАЊЕ хрватског питања било је основни предуслов за консолидовање државе и стишавање политичких страсти.

Екипа политичара која је пала са власти у фебруару 1939: Милан Стојадиновић, Аца Стојановић, Антон Корошец и Мехмед Спахо, Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, Дкументација „Новости“ “Фејсбук” и “Википедија”

Незадовољавајући изборни резултати, негативне тенденције у политичком животу које су постале доминантне крајем 1938. и почетком 1939. године, личне амбиције и нетрпељивост према Влатку Мачеку, приближавање Немачкој и Италији, неспремност да приступи решавању хрватског питања - пресудно су утицали да Милан Стојадиновић изгуби поверење оних кругова у земљи и иностранству који су га довели на власт и у почетку подржавали политику његове владе. То је био основни разлог због кога је комплотом, у коме су учествовали А. Корошец, М. Спахо, М. Крек, Ф. Сној, Џ. Куленовић, Д. Цветковић, фебруара 1939. срушен Милан Стојадиновић. Уклањање М. Стојадиновића битно је променило однос на унутрашње политичкој сцени.

Поверење кнеза Павла Карађорђевића за састављање владе добио је Драгиша Цветковић, чиме је отворен пут за преговоре круне са хрватском опозицијом око уставно-правног преуређења земље. У говору одржаном 16. фебруара 1939. председник Министарског савета Д. Цветковић је посебно нагласио "специјалну мисију" владе "да приступи консолидовању и сређивању наших унутрашњих прилика", под чим се, пре свега, мислило на "споразум са Хрватима". Одричући се "метода прошлости" Д. Цветковић је наговештавао да ће његова влада хрватско питање решавати "у атмосфери узајамног братског разумевања и трпељивости".

У Декларацији владе Д. Цветковића истакнута је нова политичка оријентација која је ишла за тим да се одлучно и брзо реши све оно што је подразумевано под појмом "хрватско питање". О томе сведоче речи председника владе изговорене у Народној скупштини:

"Краљевска влада поклања овом проблему своју нарочиту пажњу. Ово је један од изванредно важних проблема и његовом решавању има се приступити са пуном озбиљношћу. Ово је један проблем који се не може решити потезом пера, а не може се решити ни једностраним актом, већ само путем заједничког политичког договора."

У ДЕЛИКАТНОЈ "МИСИЈИ" склапања споразума са хрватским покретом влада се обавезала да ће водити рачуна о "важним моментима наше историјске прошлости", што је требало да значи да целокупни договор неће настати на штету српског народа. За владу је споразум са хрватским покретом требало да представља један од видова стабилизације унутрашњих политичких прилика и учвршћивање међународног положаја Краљевине Југославије...

Кључни став његовог излагања било је признање да се годинама решавању хрватског питања приступало површно и захтев да убудуће разум влада над емоцијама. Чињеница да су ови погледи Владе изречени у форми Декларације и под кровом Народне скупштине давали су им додатну тежину. Ти ставови били су добро прихваћени у вођству ХСС.

Почетком априла 1939. Д. Цветковић отпочео је трагање за налажењем правног оквира у коме би захтеви Хрвата били задовољени а државна целина очувана. Процењено је да члан 116. Устава из 1931. даје довољно могућности да целокупна промена, истовремено, не буде ревизија устава. Правни стручњаци (М. Илић, Б. Тасић, М. Константиновић) су били мишљења да на тај начин мере које на основу њега буду донете "остају привремене" и морају бити поднете Народном представништву на одобрење (тј. "ставља се на пробу" привремена ревизија).

* * * * * * * * * * * *

Циљ краљевске владе је био да задовољи Хрвате

У ИНТИМНИМ РАЗГОВОРИМА Д. Цветковић је најбољим уређењем сматрао оно у коме би Краљевина Југославија била подељена на три области. Предлагао је да "словеначка област" остане у границама Дравске бановине. Надао се да ће Мачек прихватити да "хрватску област" чини Савска и Приморска бановина. Био је спреман да Хрватима уступи Дубровник и исправи границу у мери у којој је то неопходно. Све остале територије Краљевине Југославије видео је у саставу "српске области". У случају да хрватска страна пристане на понуђену поделу земље био је спреман да не "цепидлачи" и областима да значајне надлежности. Д. Цветковић је сумњао да Мачеку није само до окупљања свих Хрвата већ и до дељења Срба на више области.

Након првог сусрета са В. Мачеком (2-4. 4. 1939) Д. Цветковић је унеколико променио своје раније погледе. Поверовао је да ће вођа хрватског покрета "брзо доћи на унитаристичке позиције", да је за "одржање целине државе и династију", да не тражи "триализам" већ да ће бити задовољан "посебним положајем Хрватске". У складу са тим захтевао је од правних стручњака да изнађу начин "како би се могла задовољити тежња Хрвата, а да у осталим српским крајевима остане садашња административно-политичка организација". Цветковић се оглушавао о упозорења стручњака да задржавање постојећих "оквира унитаризма", у нади да ће Мачек постати "унитариста", представља илузију а давање "посебног положаја" Хрватској одлуку која државу "приближава конфедерацији". У питању је била спремност Д. Цветковића да са Мачеком разговара на основи која је изражавала суштину погледа хрватског покрета - да буде одређена територија, осигуран посебни положај и обезбеђене знатне надлежности аутономне власти.

Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, Дкументација „Новости“ “Фејсбук” и “Википедија”

СРЕДИНОМ АПРИЛА (15 4. 1939) дошло је до новог сусрета Д. Цветковића и В. Мачека. На њему су обе стране иступиле са конкретним предлозима. У првом од њих Д. Цветковић је предлагао: хитно спајање Савске и Приморске бановине у "једну јединицу"; преношење компетенција централне власти на нову административну јединицу тако да општа надлежност остане у рукама државе а новонасталој хрватској територијалној јединици буду одрећене надлежности; формирање заједничке владе која би имала задатак да припреми програм новог унутрашњег уређења државе. Територије Бановине Хрватске Мачек је видео у другачијем обиму. Уз спајање Савске и Приморске бановине и прикључење тим областима града и среза Дубровник он је предвиђао да коначни обим Бановине Хрватске буде одређен путем плебисцита у преосталим деловима Босне и Херцеговине, Далмације, Срема, Војводине. Трећи сусрет Цветковића и Мачека донео је нове, много конкретније, предлоге.

Д. Цветковић је иступио са предлогом да дефинитивни територијални опсег Бановине Хрватске, у чијем би саставу биле Савска и Приморска бановина са градом и срезом Дубровник, буде одређен након плебисцита у срезовима: а) Врбаска бановина: Двор, Босански Нови, Приједор, Цазин, Босанска Крупа, Бихаћ, Сански Мост, Босански Петровац, Кључ, Босанско Грахово, Гламоч, Јајце; б) Дринска бановина: Травник, Фојница, Високо, Жепче, Брчко, Дервента, Градачац; в) Приморска бановина: Бугојно, Коњиц, Столац и источни део мостарског среза; г) Дунавска бановина: Шид и Илок. Хрватски предлог начинио је уступак у томе што је, поред области за које је постојало мишљење да морају ући у састав нове Бановине, изјашњавање народа путем гласања предвидео у деловима "Босне, Херцеговине те Срема", тј. што није сматрао да плебисцит треба обавити и у Војводини. Спор је решен 22. априла 1939. тако што су обе стране пристале да дефинитивни опсег Бановине Хрватске, настале спајањем Савске и Приморске бановине са котаром Дубровник, буде утврђен након плебисцита у областима које су обе стране сматрале спорним (Босна и Херцеговина, Далмација, Срем, Војводина). У питању је био компромис у коме су обе стране одустале од својих максималистичких захтева.

* * * * * * * * * * * *

Краљевина Југославија постаје све ближа конфедерацији

СПОРАЗУМ ОД 27. АПРИЛА 1939. Намесништво није било спремно да прихвати. Намесништво је пристајало да плебисцит буде одржан у Босни, Херцеговини и Срему, али не и у Боки Которској и Војводини. Захтев да линија разграничења иде од "Суботице, хвата Б. Тополу, излази на Б. Паланку, узима део Срема, иде Савом, узима срез Двор, па отприлике од Босанског Новог иде у правцу Приморске, Врбаске и Дринске бановине, пролази испод Мркоњић Града, захвата срезове Травник, Жепче, Зеницу, Фојницу, одакле иде границом Приморске бановине, захвата срез дубровачки и завршава се код Херцег Новог", био је неприхватљив и за правне стручњаке који су учествовали у припреми споразума. Њихов протест ишао је за тим да плебисцит буде обављен и у оним деловима Савске и Приморске бановине у којима српски народ представља већину. Резервисаност је постојала и према нејасним и контрадикторним деловима споразума у којима је "признавана општа надлежност државе" а, истовремено, наговештавано ограничавање функција војске, спољних послова врховне државне управе и друго. Истицање да обезбеђење "посебног положаја" Хрватске треба бити регулисано "уставном одредбом - уговором" асоцирало је на тежњу ка конфедерацији и дуалну форму државног уређења од које хрватски покрет није одустајао.[...] Против територијалних уступака Мачеку у Босни и Херцеговини оштро је иступао Мехмед Спахо ("Двадесет година Мачек нас туца са правицом а сад би хтео да узме муслиманске срезове"). Сличну резерву према споразуму у коме није учествовао изражавао је и Антун Корошец ("Он са понаша као Хитлер, разбојнички: где види неколико својих, узима цео крај"). Отпор постигнутом споразуму давали су и утицајни војни кругови који су сугерисали кнезу Павлу да он слаби одбрамбену моћ земље. Било је и мишљења да би наведени предлог о преуређењу државе могао изазвати својеврсно незадовољство и "револуцију" у Србији, потхранити осећај да је у разговорима са Хрватима претрпљен пораз...

Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, Дкументација „Новости“ “Фејсбук” и “Википедија”

РАЗГОВОРИ ЦВЕТКОВИЋА и Мачека иницирали су, посредно, озбиљна размишљања на тему како би изгледала и "на шта би личила покрајина састављена од Дунавске, Моравске и Вардарске бановине и која би ишла од Суботице до Охрида?". Правни стручњаци (М. Константиновић) су били мишљења да насупрот једне "чисто своје бановине састављене од Србије, Црне Горе, Војводине и Срема" треба формирати и четврту област коју би чинили Врбаска бановина, део Дринске бановине који се налази изван граница раније Краљевине Србије, део Зетске бановине који се налази ван западне границе некадашње Краљевине Црне Горе. Према учињеним прорачунима у тој области је живело укупно 2.027.570 становника, од чега 1.003.140 православних. Идеја о формирању четврте области је предвиђала да из састава Приморске бановине буду издвојени и њој припојени срезови Бугојно, Коњиц, Столац и Мостар (источни део). Размишљало се и о припајању среза Дубровник или макар његовог источног дела четвртој административној области. Посебна пажња је посвећена бројном односу Срба и Хрвата. Хрватска покрајина, од које би били одвојени Срем (316.445 становника од чега 187.159 православних), срез Двор (26.579 становника од чега 23.452 православних) и срез Дубровник или његов источни део, обухватала би територију на којој живи 3.606.043 становника, од чега 655.566 православних и 73.183 муслимана. У исто време у српској области било би 91.417 католика од којих је само један део Хрвата. Истовремено, национално и верски мешовита четврта покрајина би обухватањем спорних делова (Бугојно, Коњиц, Столац и Дубровник) и имала 1.033.098 православних и 442.741 римокатоличких становника.

* * * * * * * * * * * *

Кнез Павле прихвата споразум на притисак Британаца

ПРЕГОВОРИ ДРАГИШЕ Цветковића и Влатка Мачека одмицали су у тишини током летњих месеци 1939. Хрватска страна је, с временом, одустала од захтева за плебисцит и своју активност усмерила ка добијању хрватских општина у срезовима Шид, Илок, Брчко, Дервента, Фојница и Травник. Питање надлежности нових административних области такође је актуелизовано. Пројекат који је лагано настајао, по мишљењу водећих правних стручњака (Б. Тасић, М. Илић, М. Константиновић), гарантовао је опстанак државе и очување државног јединства. Држава је задржавала све атрибуте суверености - "законодавну власт, извршну, као и право да одлучује о увођењу пореза и да их сама прибира". Ипак, експерти су уочавали да "посебан положај" и "посебна права" која би била дата Хрватској, доводе у питање равноправност осталих области и других народа (српског и словеначког). Скретали су пажњу на правну и политичку природу проблема који настаје када аутономија уређује самостално сопствене послове а, истовремено, као део јединствене (унитаристичке) државе, учествује (меша се) у решавању питања од општег интереса као и оних која се тичу само појединих покрајина. Другим речима увиђано је да Срби и Словенци не би могли утицати на дешавања у пословима из "хрватског аутономног делокруга" док би се и Хрвати питали за оно што се тиче само Срба и Словенаца. Парцијално решавање проблема преуређења државе, и све што оно додатно носи као нужну последицу, значило је, по мишљењу правних стручњака, "копање дубљег јаза између Срба и Хрвата".

Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, Дкументација „Новости“ “Фејсбук” и “Википедија”

Почетком августа 1939. питања граница будуће хрватске области нису била усаглашена.

Предлог Д. Цветковића да из састава "Хрватске бановине" буде издвојен један део мостарског среза Мачек није био спреман да прихвати... Спор је постојао и око припадности срезова Градачац и Жепче, које су обе стране сматрале својим. Представници владе су сматрали да се попуштањем на том ставу допушта хрватском покрету да будућом хрватском административном јединицом сасвим заокружи Врбаску бановину. Мишљење правних експерата је било да тим захтевом хрватски покрет отвара могућност да, у коначном решавању административног обима нове бановине, "водећи рачуна о социјалним, економским и геополитичким потребама бановине Хрватске", реализује своје претензије на целу Врбаску бановину.[...]

СУЧЕЉЕНИ СТАВОВИ постојали су и око поделе надлежности. Владини преговарачи су настојали да у рукама државе остану све оне надлежности које гарантују "обезбећење јединства и снаге државе". Правни стручњаци су упозоравали да је Мачеков предлог од 4. августа 1939. бановини давао овлашћења много већа од оних која имају федералне јединице. Издвајање назначених области и давање готово конфедералних овлашћења бановини, по мишљењу експерата, значило је "оштећење српских права и интереса". То је посебно важило за надлежности у сфери личне, имовинске и, посебно, јавне безбедности чиме је отварана могућност да држава буде сасвим онемогућена у настојању да њени органи дејствују на целокупној територији. Предлози хрватске стране су, такоће, одбацивали сваку идеју државне власти над актима бана, успостављали подређеност државних чиновника бану, изједначавали државу и једну њену административну област, апсолутизовали интересе бановине и сасвим запостављали интересе државе, чинили "Хрватску бановину" сасвим независну од државе. Правни експерти, отуда, нису препоручивали Влади да прихвати предлоге хрватске стране. По њиховом мишљењу, изреченом 6. августа 1939, питање реорганизације државе требало је поставити у целини за целу земљу. Ипак, даља усаглашавања током августа и септембра водила су склапању споразума.

Коначан споразум склопљен је 26. августа 1939. године. Истог дана је распуштена Народна скупштина а како нови избори нису били реализовани споразум Д. Цветковића и В. Мачека остао је непотврђен. Прихватајући британске сугестије кнез Павле Карађорђевић се одлучио да споразум са хрватским вођством постигне у оквирима постојећег Устава.

Решавању националног и државно-правног питања приступљено је у тренутку када су рат и претња ревизијом мировних уговора наговестили промену политичке карте Европе и Балкана.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СРБИЈА СЕ УМИРИТИ НЕ МОЖЕ: Оружани устанак 1941. године распламсао се попут пожара

14. 08. 2024. у 13:00

Друштво

0 3

РАЗЛАЗ ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА ЈЕ БИО НЕМИНОВАН: У Србији 1941. створена највећа слободна територија у окупираној Европи

14. 08. 2024. у 11:38

Друштво

0 2

ЗВАНИЧНИ ЗАГРЕБ ЈЕ КУПОВАО ВРЕМЕ: Процене Међународне заједнице уочи напада на Крајишке Србе

06. 08. 2024. у 05:00

Друштво

0 5

ТУЂМАН ЗА "ОЛУЈУ" ЧЕКАО САГЛАСНОСТ БЕЛЕ КУЋЕ: Неразјашњена питања око војне операције на Крајишке Србе

06. 08. 2024. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације