САВЕЗ КОМУНИСТА ОДЛАЗИ У ИСТОРИЈУ: Ванредни четрнаести конгрес СКЈ сазван на захтев из Војводине

ЗА 14. Ванредни конгрес Савеза комуниста Југославије, који је одржан од 20. до 22. јануара 1990. године у Београду, владало је велико интересовање, како домаће, тако и међународне јавности.

Лого последњег , ванредног 14. конгреса СKЈ, Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

То је подстакнуто и очекивањем од бржег решавања друштвене и економске кризе кроз коју је пролазила наша земља. У земљи је владало велико незадовољство и забринутост стањем у друштву, што је још више заоштрило политичку ситуацију у Југославији. Ради решавања кризе Савезна влада Југославије донела је програм привредне реформе са економским мерама. Иако је програм Владе, добио подршку од најшире јавности, већ на почетку примене, поред идеолошких ограничења суочио се и са супротстављеним интересима република и покрајина. Али, и поред оспоравања, први резултати смањења инфлације, повећања кредитне активности банака, раста производње и стабилности динара, остварили су перспективу за економски напредак земље. Реализација програма зависила је од реформског активизма свих субјеката у друштву. Међутим, Савез комуниста Југославије није постао интегративна снага стручних, креативних и стваралачких кадрова на остваривању друштвене реформе и дугорочно одрживог развоја друштва.

Оцењујући политичко и економско стање у Југославији и улогу Савеза комуниста Југославије и извршних органа, пре свега Централног комитета, Ванредна конференција Савеза комуниста Војводине, која је одржана 19. и 20. јануара 1989. године захтевала је од Централног комитета Савеза комуниста Југославије сазивање Ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије. Конференција је свој захтев засновала на томе "да се криза у земљи опасно заоштрава, да расту сукобљавања и нејединство у Савезу комуниста Југославије и да се одлаже решавање животних питања људи народа и народности... Уважавајући захтев Ванредне конференције Савеза комуниста Војводине, Централни комитет Савеза комуниста Југославије заказао је 14. Ванредни конгрес СКЈ.

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

УМЕСТО ПОЛИТИЧКОГ ангажовања на решавању проблема са којим се суочавао Савез комуниста Југославије и наше друштво, проблеми су се још више заоштравали. Дошло је до још већег раслојавања и нејединства у Савезу комуниста Југославије и његовог нестајања са политичке сцене. У недостатку политичке мобилности на програмским и стратешким опредељењима, под плаштом демократизације, бујања национализма и настајања нових, често супротстављених политичких партија и покрета у земљи, Савез комуниста није адекватно одговорио на те захтеве и отишао је у историју.

У припреми 14. Ванредног конгреса СКЈ, посебно интересовање у организацији СКЈ изазвао је 11. конгрес СК Словеније са ставовима о организовању и деловању Савеза комуниста Југославије. Уместо предлога Декларације СКЈ о "преображају СКЈ у модерну, јединствену и демократску политичку организацију", словеначки комунисти су изашли са супротним ставом за "преображај СКЈ у савез самосталних републичких организација које се слободно удружују у СКЈ са којим ће СК Словеније сарађивати онолико колико је потребно". Међутим, на 29. седници Централног комитета СКЈ усвојена су документа за 14. Ванредни конгрес СКЈ, према којима ни једна републичка и покрајинска организација Савеза комуниста није имала императиван или искључив став према било ком опредељењу, иако је било разлике у гледањима на поједина питања.

* * * * * * * * * * *

Словенци нападају војску и Србију оптужују за сепаратизам

ПОВОДОМ СТАВА 11. Конгреса СК Словеније о положају републичких организација у СКЈ, Председништво ЦК СКЈ је имало задатак да се кроз демократску расправу дође до усаглашеног решења. Али, имајући у виду метод, садржај и начин доношења одлука, словеначки комунисти нису уважавали ставове и мишљење других републичких организација Савеза комуниста и органа СК Југославије. На седницама Председништва ЦК СКЈ о тим питањима, због великих разлика у мишљењу кроз расправу и дијалог није се дошло до заједничког става, што је у питање довело принцип равноправности делова и демократски преображај СКЈ. Дискусија о томе настављена је на 30. седници ЦК СКЈ, која је одржана дан пре одржавања Конгреса. Централни комитет СК Југославије није прихватио предлог словеначких комуниста и закључио је да се њихов амандман размотри на Конгресу СКЈ и при изради новог Програма и Статута СКЈ. Стекао се утисак да је тиме постигнут договор о решавању горућег проблема унутар СКЈ и да то питање неће оптерећити рад Конгреса. Очекивало се да ће на Конгресу све републичке организације Савеза комуниста деловати у складу са закључком Централног комитета СК Југославије.

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

Међутим, пре ванредног конгреса при расправама о неким негативним појавама у друштву које су се односиле на државно уређење, политички систем, јединство југословенске заједнице, економску и развојну политику, положај република и покрајина у држави и улогу Савеза комуниста у томе, словеначки комунисти су најчешће негирали постојање таквих појава у њиховој средини. То се односило и на расправе у Савезној скупштини Југославије и другим органима федерације о развојној и економској политици у области инвестиција, цена, пореске, царинске, спољнотрговинске и монетарне политике, у којима су словеначки представници заступали искључиво своје ставове, без обзира на интерсе других федералних јединица. Догађало се да су предлози појединих република, посебно Србије, у расправи етикетирани као сепаратистички, монополски и против њихових интереса. Због искључивог залагања само за своје ставове тешко се долазило до компромисног решења, који је у интересу свих.

ТО ЈЕ ПОСЕБНО дошло до изражаја на Председништву ЦК СКЈ у априлу 1988. године поводом расправе о учесталим нападима на концепцију ОНО и ЈНА и њиховој улози у остваривању уставних функција. Ти напади су углавном долазили из редова појединих гласила и неких јавних трибина у Словенији ("Младина", "Нова ревија", "Трибина", "Данас") и других средина у земљи. Словеначко политичко руководство сматрало је да је под видом "демократизације друштва" дозвољено коришћење средстава па и оних који доводе у питање друштвено уређење и јединство државне заједнице. Суочено с тим појавама, Председништво ЦК СКЈ је анализирало стање у земљи и констатовано је "да је у последње време у порасту смишљено антисоцијалистичко и антикомунистичко деловање снага које користе економску кризу нашег друштва за отворене и све агресивније нападе... на социјалистичку Југославију, систем социјалистичког самоуправљања, федеративно уређење, несврстану политику земље, концепцију ОНО и ЈНА". У вези с тим, 11. априла исте године у Љубљани је одржана седница Председништва ЦК СК Словеније са делегацијом Председништва ЦКСКЈ коју је предводио председник Бошко Крунић.

Председништво ЦК Словеније са председником Миланом Кучаном, после седмочасовне расправе релативизирало је и негирало оцене и ставове из документа Председништва ЦК СКЈ који се односе на СК Словенију и на наредној седници Председништва ЦК СКЈ није дата сагласност на такав документ. Тиме је због великих неслагања око оцена о политичком стању у земљи, овај документ остао интерни партијски документ Председништва.

ЉУБЉАНА СВЕ УДАЉЕНИЈА ОД СРБИЈЕ

НЕВОЉАН однос руководства Савеза комуниста и других органа Словеније према проблемима на Косову и Метохији, штрајку рудара у Старом тргу, протесту Срба са Косова и Метохије, уставним променама у Србији и другим питањима од значаја за Републику Србију и југословенску државу још више су доводили до заоштравања политичког стања у земљи. Готово по свим питањима од значаја за јединство Србије и југословенске заједнице, руководство Словеније је било против... Такав приступ словеначког руководства према овим и другим проблемима у дужем временском периоду удаљио је словеначке комунисте од реалних проблема са којима се суочавала југословенска државна заједница.

* * * * * * * * * * *

За делегате из "дежеле" самосталност је једина опција

ДО ПОЧЕТКА рада Конгреса било је остало још два дана а на реферату председника се и даље радило. Владало је велико интересовање делегата и новинара за текст реферата. Готово цео рад на завршном тексту реферата био је обавијен неком тајном. Иако сам током рада радних група на припреми конгресних докумената више пута предлагао председнику Председиштва ЦК СКЈ Милану Панчевском (24. 10. 1989. год.) да се истовремено ради на тексту реферата, одговор је био "да за то има времена и да ће се реферат радити у Македонији". Али, без обзира на такав одговор (30. 10. 1989) председнику Панчевском сам доставио скицу садржаја реферата са планом активности. Пошто се приближавало време за одржавање Конгреса, самоиницијативно са сарадницима у кабинету др Јорданом Алексићем и др Божом Драшковићем урадили смо прву верзију реферата. Десетак дана пред Конгрес председник је тражио од нас из кабинета да се напише реферат. Већ припремљен текст реферата, предао сам председнику Панчевском, који је са великим чуђењем прегледао текст и питао ко је ово урадио. Одговорио сам да је то урађено у кабинету. Истог дана, са текстом реферата отпутовао је у Македонију и са једним професором са Филозофског факултета у Скопљу радио на тексту који му је предат.

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

Овакав однос према реферату председника изражавао је политичко стање у земљи, нејединство у Савезу комуниста Југославије и преокупацију републичких организација Савеза комуниста у решавању унутрашњих проблема.

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

КОНГРЕС ЈЕ ПОЧЕО рад са пленарном седницом према дневном реду, реферат је прочитан и рад је настављен по комисијама. Око реферата председника дискусије готово није ни било. Дискусија по комисијама одвијала се динамично, без много креативности и стваралаштва у формулисању заједничког става. Делегати су износили ставове, предлоге и оцене својих републичких и покрајинских организација Савеза комуниста. Једни су оспоравали и инсистирали само на својим ставовима, други подржавали предложена докумената, а трећи очекивали исход расправе. Доминирале су разлике у ставовима између делегата Савеза комуниста Србије и Савеза комуниста Словеније о политичком преображају и организовању СКЈ и његовој улози у друштву. Делегати из СК Словеније инсистирали су на својим ставовима без уважавања ставова делегата из других републичких организација. Тиме је испољено одсуство толеранције и конструктивног рада на креирању прихватљивих ставова. Разлике су се односиле на стратегију развоја земље о демократизацији друштва, политичком систему, решавању проблема на Косову и Метохији, те организацији и положају републичких организација у СКЈ. Највише се дискутовало о преображају Савеза комуниста и о томе да ли Савезy комуниста Југославије остаје јединствена организација или савез републичких организација које се слободно повезују са СКЈ. Словеначка делегација искључиво се залагала за самосталност и повезивање републичких организација у СКЈ.

* * * * * * * * * * *

Рачан "иза затворених врата" договара напуштање Конгреса

ТОКОМ ДРУГОГ дана рада настала је конфузија, забринутост и неизвесност међу делегатима Конгреса. Кружиле су разне информације, полуистине и неистине о догађајима на Конгресу. Све се сводило на незадовољство словеначке делегације радом Конгреса и на питање да ли делегација СК Словеније напушта Конгрес. У недостатку потпуних информација, стање је постало још сложеније. Причало се да је Ивица Рачан, председник Председништва ЦК СК Хрватске разговарао са словеначком делегацијом о њиховом одласку са Конгреса. Руководство СКЈ правовремено није реаговало на приче које су забринуле делегате нити је дало праве информације шта се догађа на Конгресу. То је још више унело забуну међу делегате.

За то време поједини највиши функционери ЦК СКЈ нису били присутни у Сава центру, где се одржавао Конгрес. Председник Панчевски се налазио у Македонској вили на Дедињу, а секретар Председништва Штефан Корошец у хотелу "Интерконтинентал", у коме је била смештена словеначка делегација. Уместо организованог рада на изради конгресних докумената, делегати су се искључиво груписали по републичко-покрајинским делегацијама.

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

МЕЂУ ДЕЛЕГАТИМА кружила је вест да је Цирил Рибичич, председник ПЦКСК Словеније, иза затворених врата држао састанак са својим делегатима, коме су присуствовати само новинари из Словеније. Другим новинарима није био дозвољен приступ, што је код њих изазвало велико незадовољство и протест. Крсто Бјелић, дописник ТВ Београд из Загреба, донео је салу секретаријата Конгреса писмо са потписом педесет новинара у знак протеста против забране присуства састанку словеначке делегације. Међу првим потписницима налазио се Булајић са још тројицом новинара. Петар Пајић, делегат СК Србије, сложио се са текстом протеста, али пошто је делегат Конгреса није га потписао. Писмо је достављено председнику Панчевском.

У касним вечерњим сатима Цирил Рибичич је предао председнику Милану Панчевском изјаву делегата СК Словеније у којој изражавају незадовољство радом Конгреса сматрајући да Конгрес иде у суноврат и траже да се расправа врати на основна конгресна документа.

На састанку радног Председништва Конгреса размотрена је активност на Конгресу, изјава делегата СК из Словеније и протестно писмо новинара. Након динамичне расправе и различитих ставова, оцењено је да је рад по комисијама завршен. Око Декларације о основним правцима преображаја СКЈ водила се широка дискусија, највећи део предлога је усаглашен, а о отвореним питањима је договорено да се расправа настави након Конгреса.

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

С обзиром на то да је највећи део словеначких амандмана уграђен у конгресна документа, делегати су се питали у чему је њихово незадовољство, да ли због тога што нису усвајени сви њихови амандмани или се ради о својеврсном бојкоту Конгреса и уређењу партије и државе према њиховом интересу не водећи рачуна о интересу других република и земље у целини. Такво деловање словеначке делегације нарушавало је јединство СКЈ и водило јачању партикуларизма и сепаратизма у СКЈ. Такво њихово деловање било је и против уставних начела заједничке државе, Декларације СКЈ о преображају СКЈ и одговорности република и покрајина за сопствени развој и развој југословенске заједнице као целине.

Препоручујемо

Друштво

0 3

СТВАРАЊЕ БАНОВИНЕ ХРВАТСКЕ И ОТВАРАЊЕ „СРПСКОГ ПИТАЊА“: Дезинтеграција југословенске државе пред сам Други светски рат

04. 09. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

КРАЉ ЈЕ БИРАО ИЗМЕЂУ УСТАВА И ДРЖАВЕ: Узроци због којих је југословенски суверен увео диктатуру

29. 08. 2024. у 01:00

Друштво

0 2

ДРИНА ЈЕ ЗА ХРВАТЕ ИСТОРИЈСКА ГРАНИЦА: Доношење Устава појачало разлике међу опозиционим странкама

29. 08. 2024. у 00:00

Друштво

0 4

ЈУГОСЛОВЕНИ ИГНОРИШУ МАТИЦУ СРПСКОГ НАРОДА: Крај диктатуре и повратак на систем уставне монархије

28. 08. 2024. у 23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације