ЦИЉ ЈЕ БИО ДА СЕ ОТАРАСЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Словенци одлучили да напусте Конгрес пре доласка у Београд

ПОТВРДУ о намери словеначке делегације да напусти Конгрес, налазимо у књизи професора са Филозофског факултета из Љубљане Божа Репе "Милан Кучан, први председник."

Милан Кучан је имао велико поверење у хрватско руководство , Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

Професор Репе је истакао да је Кучан оценио да је за процену и одлуку када и како отићи била потребна пуна зрелост и познавање односа у Југославији. По том питању у словеначкој делегацији није постојало јединство. "Младокомунисти" (Пахор Борис, Балажич и други) су на Конгрес гледали изразито тактички у бризи за сопствене каријере, желели су да се што пре отарасе југословенства. Стари искусни комуниста Винко Хафнер, припадник предратне и ратне генерације, према одласку је био скептичан, али је на крају пристао"...

Поред тога, "Момир Булатовић који је председавао седницом тврдио је да га је Кучан цедуљицом подстицао да што више скрати расправу и стави предлог на гласање, што је била замка, јер шта год да би урадио, ништа не би променило одлуку Словенаца да оду".

Кучан је говорио: "Током ноћи смо одржали састанак целокупне словеначке делегације и на њему је преовладало становиште да брижљиво морамо одабрати тренутак одласка, јер наша одлука мора бити разумљива не само нама, већ и словеначкој, па и југословенској и међународној заједници... Треба бити истрајан, имати и тактику".

Говорећи о деловању на заштити својих интереса у југословенској федерацији, Милан Кучан је у интервјуу за BBC news (7.7. 2021. год) истакао да су Словенци "с једне стране имали велико поверење у договоре са Хрватима, а с друге стране није долазило њихово потпуно поверење у заједничку акцију".

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

Колико је словеначка делегација била спремна да напусти Конгрес о томе још конкретније истиче Божо Репе, јер "словеначка делегација је рачунала и на могућност да би јој, с полицијом или војском одлазак био онемогућен, или да ће се пред хотелом окупити "митингаши" и тако спречити одлазак. Силво Комар, који је био задужен за безбедност делегације, договорио се с југословенским министром за унутрашње послове Петром Грачанином да им одлазак неће ометати и да ће их полиција штитити. Грачанин је као стари партизански генерал у свему одржао реч. Милошевић их је оптуживао да су све испланирали, па чак и унапред отказали собе. То је потврдио и Цирил Рибичич у интервјуу Радио Слободној Европи (24. новембра 2018), говорећи да су још раније били спаковали кофере за напуштање Конгреса.

МЕЂУТИМ, имајући у виду потез словеначке делегације на Конгресу, нова сазнања која су се појавила у штампи, књигама и изјавама појединих учесника Конгреса на телевизији, потврдили су унапред организовање словеначких делегата да напусте Конгрес и да тиме СКЈ као јединствена политичка организација престане да постоји. Својим деловањем словеначки делегати руководили су се искључиво својим интересом не поштујући целовитост југословенске државе и њених конститутивних делова.

Само неколико месеци од прекида рада Конгреса, током 1990. у свим републикама настале су нове политичке организације и одржани први парламентарни избори (у Словенији, 8. априла 1990. и Хрватској 22. априла 1990), који карактеришу промену политичке власти и друштвеног уређења земље. Половином јула 1990. године основана је Социјалистичка партија Србије као модерна, државотворна партија левице чије су програмске основе социјална правда и демократски социјализам. Стварање нових политичких организација довело је до распада Савеза комуниста Југославије и дезинтеграције југословенске федералне државе. У 1991. години проглашена је самосталност Словеније и Хрватске и издвајање из југословенске федерације. Убрзо тим путем су пошле Босна и Херцеговина и Македонија. Бившу Савезну Републику Југославију 2003. године наследила је Државна заједница Србије и Црне Горе, која је постојала до маја 2006. године када је Црна Гора путем референдума прогласила независност. Престала је да постоји југословенска држава и настале су нове државе. Али, због низа нерешених питања у новонасталим државама, пре свега непоштовања уставног права Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини дошло је до оружаних сукоба који су однели многе жртве.

* * * * * * * * * * *

Србија се залагала за ефикасну, модерну политичку партију

ПРЕКИД РАДА 14. Конгреса СКЈ показао је велике поделе у Савезу комуниста Југославије и растућу политичку и друштвену кризу у југословенској заједници. То је довело у питање опстанка југословенске државе. Бројни делегати Конгреса с великом забринутошћу питали су се да ли са нестанком СКЈ нестаје и Југославија. На многа питања новинара о томе председник Савезне владе Анте Марковић је оптимистички одговорио "Југославија ће функционирати било или не било СКЈ". Међутим, с обзиром на тежину економске и политичке кризе у друштву, то је била слаба утеха забринутим људима широм земље.

Након прекида рада конгреса републички и покрајински комитети Савеза комуниста подржали су деловање својих делегата на конгресу и донели ставове о свом односу према Савезу комуниста Југославије и његовим органима.

На Првој конференцији Савеза комуниста Словеније одлучено је да је за њихову организацију 14. конгрес СКЈ окончао свој рад и да ће убудуће СК Словеније деловати као самостална политичка организација на основу свог програма и статута. Али, због вишестраначких републичких избора Савез комуниста Словеније свом имену додао је и назив Странка демократског преображаја. Међутим, незадовољан таквим ставом један број чланова Савеза комуниста Словеније испољио је захтев за остајање у Савезу комуниста Југославије.

Фото Стеван Крагујевић, Документација „Новости“, ЕПА, Принтскрин РТС, Јутјуб, приватна архива Милана Вујовића, Википедија

Савез комуниста Хрватске је оценио да су њихови делегати деловали у складу са ставовима 11. конгреса СК Хрватске и да прекид 14. конгреса СКЈ може убрзати демократизацију у Хрватској и трансформацију СК Хрватске у демократско јединство уместо демократског централизма и да се односи у Савезу комуниста Југославије могу заснивати само на равноправности и самосталности републичких организација и њиховом добровољном удруживању у Савез комуниста Југославије.

САВЕЗ КОМУНИСТА Србије је констатовао да је на 14. Ванредном конгресу СКЈ дошла до изражаја поларизација између присталица и противника јединства СКЈ и интегритета СФРЈ. Сматрали су да јединство у СКЈ представља кључни фактор стабилности југословенске државе. Међутим, гласањем на конгресу (1156:169) делегати су великом већином потврдили јединство СКЈ против словеначког предлога о Савезу савеза у СКЈ. Тиме је потврђено да против словеначког става нису били само делегати из Србије већ и делегати из других републичких и покрајинских организација Савеза комуниста. Савез комуниста Србије заложио се за јединство СКЈ и стварање ефикасне и модерне политичке партије способне да одговори на захтев времена и услове плуралистичког друштва.

Организације Савеза комуниста Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе заложиле су се за јединство СКЈ уз реформу начела демократског централизма, демократизацију друштва и за консензус по кључним питањима организовања и деловања Савеза комуниста Југославије.

Показало се да је прекид 14. Ванредног конгреса СКЈ још више убрзао завршни акт нестанка СКЈ као јединствене политичке организације и југословенске државе. Разбијањем СКЈ престала је да постоји кохезиона политичка снага у земљи која је на историјским тековинама настанка обједињавала све политичке снаге у земљи на њеном очувању и развијању. Тиме је разбијена илузија о јединству СКЈ и његовој снази, која заједно са другим прогресивним снагама може извести земљу из друштвене кризе и отворити перспективу развоја. Југославија је након прекида 14. Ванредног конгреса СКЈ закорачила у још дубљу политичку и друштвену кризу, која је довела земљу до дезинтеграције и њеног нестанка.

Препоручујемо

Друштво

0 10

БУРНА РЕАКЦИЈА СРБА НА ХРВАТСКУ НЕДОСЛЕДНОСТ: Преуређење државе значило је отварање "Српског питања"

04. 09. 2024. у 16:00

Друштво

0 1

ХРВАТИ ОТИМАЈУ ДВЕ БАНОВИНЕ И ДОБАР КОМАД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ: Отварање пута за преговоре са хрватском опозицијом

04. 09. 2024. у 11:00

Друштво

0 3

СТВАРАЊЕ БАНОВИНЕ ХРВАТСКЕ И ОТВАРАЊЕ „СРПСКОГ ПИТАЊА“: Дезинтеграција југословенске државе пред сам Други светски рат

04. 09. 2024. у 07:00

Друштво

0 2

ДРИНА ЈЕ ЗА ХРВАТЕ ИСТОРИЈСКА ГРАНИЦА: Доношење Устава појачало разлике међу опозиционим странкама

29. 08. 2024. у 00:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације