ИЗА РЕШЕТАКА ТЕК СВАКИ ОСМИ БАХАТИ ВОЗАЧ: Зашто је од почетка године изречен мали број затворских санкција за најтеже саобраћајне прекршаје

ЗА насилничку вожњу на путевима у Србији од почетка године само пред три прекршајна суда, у Београду, Новом Саду и Нишу, донето је укупно 309 осуђујућих пресуда, од чега само 38 затворских казни. У питању су судови који имају највећи број предмета и покривају територије са највећим бројем становника и возила.

ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ Циљ је још смањити број удеса, Фото Н. Скендерија

Према мишљењу родитеља деце страдале у саобраћају, али и Дамира Окановића, из Комитета за безбедност саобраћаја, мали број затворских санкција за најтеже саобраћајне прекршаје, иако их закон предвиђа у тим случајевима као прву, а не као алтернативну казну, не делује дестимулишуће на оне који седају за волан пијани и дрогирани, пролазе кроз црвено светло или драстично прекорачују брзину.

Према речима Сање Ђорђевић, заменика председника Прекршајног суда у Београду, од почетка године пред овим судом донето је 150 пресуда за прекршаје из члана 329 Закона о безбедности саобраћаја на путевима (насилничка вожња), од којих је у два случаја изречена затворска казна између 15 и 30 дана, а у четири у трајању преко месец дана. Пред судијом дежурне службе, дакле, у скраћеном поступку, процесуирано је 12 предмета насилништва на друму, а у редовном 154. Око 10 одсто од укупног броја поднетих захтева за покретање прекршајног поступка за насилничку вожњу је - застарело.

Пред Прекршајним судом у Новом Саду, према речима в. д. председника овог суда Марка Менићанина, од почетка године донето је 88 осуђујућих пресуда за насилништво у вожњи, изречена је 21 затворска казна, од чега 18 у трајању од 15 до 30 дана, а три дуже од 30.

- У скраћеном поступку процесуирано је 66 предмета, а 22 у редовном. Од укупног броја захтева за покретање прекршајног поступка по члану 329. Закона, у око 10 одсто предмета донето је решење о наступању апсолутне застарелости - наводи Менићанин.

Фото: Д. Миловановић

Пред нишким Прекршајним судом за насилничку вожњу донета је 71 пресуда, од чега 11 затворских казни. У две је изречен затвор од 15 дана, у седам од 30 дана и у две од 45 дана, наводи в. д. председника суда Слађана Гуџугановић Павловић. У редовном поступку процесуирано је 18 предмета, а на основу привођења 53, од којих је један решен по члану 308. Закона о прекршајима (осуђујућа пресуда је извршена пре правоснажности).

- Од укупног броја захтева за покретање прекршајног поступка поднетих у овој години, ни у једном није наступила релативна застарелост, док је од решених предмета покренутих претходних година, у два наступила застара - каже председница суда у Нишу.

Како примећује Окановић, у свега 12 одсто случајева суд је изрекао затворске казне, а у 88 рад у јавном интересу.

- Због тежине прекршаја, за насилничку вожњу предвиђена је затворска казна уз новчану, као прва, а рад у јавном интересу као алтернативна санкција - каже Окановић. - Толико смо у медијима говорили о тим затворским казнама да, када видимо да је тек сваки осми возач оптужен за насилничку вожњу добио затвор, и ми и систем испадамо смешни.

Уз то додаје да би сви возачи ухваћени у "саобраћајном насиљу" требало одмах да буду спроведени код дежурног судије. То, међутим, није случај, па је у Београду 93 одсто прошло кроз редован поступак, а на нивоу сва три суда, укупно 40 одсто.

- Да су сви возачи прошли кроз скраћени поступак, који предвиђа закон, не би било осам или 10 одсто застарелих предмета - констатује наш саговорник. - Сврха казне је превенција, да прекршилац не понови прекршај, али и да друге одврати од чињења. Ако га понови, и то више пута, то нам казује да казнена политика, у овом случају велики проценат рада у јавном интересу, није делотворна. Уосталом, то доказује и велики број одузетих возила од повратника.

Ситуацију би, каже, могао да поправи нови Закон о безбедности саобраћаја, у ком би се прецизно дефинисало да је рад у јавном интересу изузетак, а не правило.

Удружење родитеља деце страдале у саобраћају већ је захтевало строжу казнену политику и кад су у питању саобраћајни прекршаји и кад су у питању кривична дела.

- Да је дечко из Сјенице, када је, у мају, имао тешку саобраћајну незгоду у којој је пресекао бандеру и ударио у друга возила, тада био адекватно кажњен, не би у августу одузео живот једном оцу и двема девојчицама, нити би он погинуо (при претицању колоне у великој брзини, због чега је изгубио контролу за воланом). Једна породица била би цела, а четири живота спасена - каже Верица Виторовић из овог Удружења и мајка погинулог дечака Деспота.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације