ПЉУВАЛИ ЛЕШЕВЕ ВОЈНИКА: Пре 33 године извршен злочин над припадницима ЈНА у Бјеловару, мајор Тепић и војник Мирковић одлетели у ваздух

ПРЕ 33 године припадници хрватског Збора народне гарде (зенге) извршили су злочин над над припадницима тада легалне државне војске - ЈНА, у бјеловарској касарни, које су стријељали након добровољне предаје. До данас нико за ово злодело није одговарао, подсетио је Документационо-информативни центар "Веритас".

Фото: Printskrin

Хрватске снаге су ујутро, 29. септембра 1991, отпочеле општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону у Бјеловару, који су претходних 15 дана били под тоталном блокадом. Командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне, после чега су, око 19 сати, "зенге" ушле у касарну, из које више није пружен никакав отпор.

Јуре Шимић је, као председник Кризног штаба Бјеловара, наредио да буду стрељани командант Ковачевић и његови помоћници, потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић.

- Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима - кажу у "Веритасу".

ЈУНАЦИ Мајор Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић, Фото Архива

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић (34), командант складишта борбених средстава Барутана у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, да би спречио његову предају "зенгама", минирао је складиште са 170 тона експлозива. У експлозији су страдали он и војник Стојадин Мирковић (19), који, упркос Тепићевој наредби, није хтео да се преда.

Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су после предаје, из освете, стрељали командира страже на том објекту, старијег водника Ранка Стевановића из Прокупља.

У касарни на Војновићу, поред ових официра, погинула су још шесторица припадника ЈНА: Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејупи Бертоли и Горан Радовановић. Заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА, и око 250 војника, који су, после физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размењени 9. новембра у тадашњем Босанском Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара - Радован Барбери, Здравко Докман, Радован Гредељеић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић издвојени су и затворени у полицијску станицу. Одатле су их четири дана касније извела униформисана лица са фантомкама на главама и стрељала у шуми Чесма, недалеко од места Мало Кореново. Са њима је био цивил Саво Ковач, из Бјеловара, који је, иако је задобио три прострелне ране, преживео стрељање.

За ове злочине над припадницима ЈНА још нико није осуђен, иако је било пријава пред Хашким трибуналом и оптужница пред Војним судом у Београду и суђења пред хрватским судовима.Врховни суд Хрватске правоснажно је ослободио Јуру Шимића оптужби да је 1991. године наредио егзекуцију три официра ЈНА.

Хрватски судови ослобађајућу пресуду Шимићу заснивају на исказима његових сабораца да је он у време заузимања касарне био у просторијама кризног штаба и на мишљењу хрватских вештака судскомедицинске и балистичке струке да су узрок смрти тројице официра ЈНА експлозивне повреде, односно деловање минско-експлозивних средстава, за шта се Шимић не терети.

ТУГА Аница Мирковић крај синовог гроба, Фото Б. Пузовић

- Злочин се десио по предаји око триста официра и војника, који су видели чин одвођења њиховог команданта и његових помоћника на десетак метара од строја одакле су се чули пуцњи из стрељачког оружја и њих више није било међу живима. Одакле онда експлозивне повреде? Сведоцима припадницима ЈНА, који тврде да су Шимића видели у касарни, хрватски судови априори не верују, наводе из "Веритаса".

Председништво СФРЈ прогласило је мајора Милана Тепића, 19. новембра 1991. године, народним херојем, последњим и јединим у рату деведесетих прошлог века, док је 31. децембра 1999. војник Стојадин Мирковић одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

Свети архијерејски синод СПЦ постхумно је 2014. одликовао Мирковића Орденом Светог Саве трећег степена.

Препоручујемо

Друштво

0 0

АКО ПЛАНИРАТЕ ПУТ У ИНОСТРАНСТВО, ОВО ОБАВЕЗНО ПРОВЕРИТЕ. Хитно упутство Министарства спољних послова за грађане:

04. 03. 2026. у 14:11

Друштво

0 0

СВЕ СЕ РАДИ ПО ПРОПИСИМА И НАЈВИШИМ СТАНДАРДИМА БЕЗБЕДНОСТИ: У току тестирање видиковца "Планинска балерина" са преко 50 тона терета (ВИДЕО)

04. 03. 2026. у 13:17

Друштво

0 0

ВАЖНО ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ: Подношење захтева за пензију од сада на новим обрасцима (ФОТО)

04. 03. 2026. у 12:52

Друштво

0 0

АКЦИЈА КОНТРОЛЕ САОБРАЋАЈА ТРАЈАЋЕ ОД 9. ДО 15. МАРТА: Ове две ствари биће у фокусу полиције

04. 03. 2026. у 11:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације