ОПАСНА ЦЕНЗУРА КРОЗ ПОЛИТИЧКУ КОРЕКТНОСТ: Проф. др Љубиша Деспотовић о моћној пропагандној медијској машинерији "колективног Запада"

Када "Њујорк тајмс" агитује за Камалу то је "објективно", руске медије укидају због Путина. Јавност некритички прихвата пласиране садржаје као да су "богом дани". На нивоу држава постоје "микромнења", али синхронизована са интересима глобалних владара. У растућем "свемиру" канала, сајтова и друштвених мрежа мало је "недотераних" информација.

FOTO: Privatna arhiva

УРЕЂИВАЧКИ колегијум "Њујорк Тајмса" прошле недеље дао је јавну и једногласну подршку председничком кандидату Камали Харис, додајући да се не може замислити "недостојнија особа" на челу САД од њеног противкандидата Доналда Трампа. Уредници гласила са глобалним утицајем су прејудицирали и да Трамп "неће прихватити пораз" и да ће поново изазвати "напад на политичке непријатеље". Невидљиви подтекст овакве "прогнозе" сугерише да би Трамп требало да буде елиминисан из председничке трке, јер ће победио или изгубио, само правити проблеме.

Позната медијска кућа тако се јавно декларисала као пропагандна, што искључује објективност. С друге стране, САД путем истих канала шири уверење да су амерички медији најобјективнији на свету, наравно, ако следе политику Вашингтона. За разлику од руских медија које је, ако раде у интересу Москве, легитимно глобално забранити. Има и средњих решења, као у случају медијске куће чији рад Израел забрањује у Гази "због подршке исламистима", али је иста медијска политика за Запад врло прихватљива на Балкану.

Foto: Printskrin

Старовремским новинарима, ученим да је новинарство преношење информација сугерише се да следе Џулијана Асанжа. Он је прошле недеље објаснио како је после дугогогодишње робије пуштен на слободу: пред америчким судом је признао да је крив јер је "тражио, добијао и објављивао информације".

- Моћ хегемонистичког дискурса пласираног преко медија је у томе што га некритички прихвата велики део јавности усвајајући понуђене садржаје као део наводног универзалног корпуса информација. И све то без имало потребе за изградњу критичке дистанце код већине грађана, третираних као конзумената. Свака слободна или критички интонирана информација или садржај, ако се и којим случајем појави у јавности иде на терет личне професионалне храбрости али и правно-кривичне одговорности аутора. Таквих случајева је било на претек а најпознатији су голгота Асанжа и Сноудена. После дуготрајне изолације и малтретмана и сам Асанж се помирио са судбином и трампио своје сужањство за какав - такав привид слободе - каже проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник и председник Научног већа у Институту за политичке студије, члан председништва Удружења за политичке науке Србије и редовни члан Матице српске.

FOTO: Privatna arhiva Проф др Љубиша Деспотовић

Он је фокусиран на геополитику медија која се бави проучавањем умрежених политичких стварности и идеја, насталих интегрисањем интернета, бројних дигиталних платформи и традиционалних медија.

- Глобално друштво је у епохалном преображају из монополарног у мултиполарни светски поредак, праћен масовно индукованом пропагандом. Владати неким друштвом могуће је само ако управљате информацијама и појмовима, намећући тако планиране представе, наративе и чињенице, дајући им смисао у складу са циљевима и интересима које желите да остварите.Генерални став уредника западних атлантистичких медија је у таквом контексту да све вести и информације које њима оговарају не проверавају, него је њиховна основна дужност како они сматрају да изврше њихову што бржу дифузију и дистрибуцију ка крајњим конзументима. Тај став се подразумева и за информације или чињенице које су потпуно измишљене или фалсификоване, ако оне својом формом и садржајем подржавају политичке ставове њихових формалних и неформалних власника - каже проф. др Деспотовић.

Foto: Shutterstock

Нове комуникационе технологије су, наизглед, оствариле предвиђање о "глобалном селу" у коме сваки појединац на планети покривеној интернет мрежом може у сваком тренутку да сазна шта се дешава било где. Међутим, у растућем свемиру канала, сајтова и друштвених мрежа мало је непрерађених информација, које кориснику дају могућност да слободно расуђује и одлучује. Конзумент се увлачи у трансцедентни, онострани, свет изван искуства и разума, где га чекају "информативне прерађевине".

- Моћ медија је таква да своју мобилизаторску функцију пристанка на постојеће односе намеће кроз кодиране јавне дискурсе као главну посредничку карику, без остављања и најмањег простора за њихово оспоравање или јавну дебату. Дезинформације се не налазе само на веб-локацијама или класичном менаџеру веб-информација на интернету, већ прате грађане дуж свих платформи које користе, углавном на мобилним уређајима. Реч је процесу такозваног сажимања географског простора, који се трансцендира путем медија и интернета, а преко мрежног активизма згушњава се и приближава широком броју учесника. Медијска пропаганда у том контексту представља планску активност на обликовању и ширењу, превасходно политичких, културних и вредносних садржаја спакованих у одређене јавне дискурсе. Сведоци смо многих примера покушаја дестабилизација држава и рушења власти кодираних кроз манипулативне појмове "плишаних или ружичастих револуција" - каже проф. др Деспотовић.

Фото Shutterstock

Сврха такве пропаганде је придобијање људи и њихове подршке за политичке субјекте и садржаје које они нуде, а цео комуниколошки поступак је мопополизован.

- Иза свега је стајала и стоји скривена структура хијерархије хегемонизма на чијем врху су елите које глобализују свет. Испод њих су политичке елите као њихова трансмисија, затим вазалне медијске, академске и културне елите, бирократски апарат власти, а на дну пирамиде су као крајњи конзументи кооперативне изманипулисане масе. Иза маске политичке коректности врши се у тишини у застрашујућим размерама, друштвена и политичка цензура свега у јавном дискурсу и медијима што није по мерилима и стандардима глобалних елита као јасан доказ њихове свеукупне моћи. Реч је о формирању новог информационог и комуникационог поретка, као подсистема укупног поретка моћи који се гради - указује проф др Деспотовић.

Он наглашава се на нивоу држава стварају "микромнења" прилагођена локалним специфичностима, али тако да буду синхронизована са интересима глобалних владара.

- Без обзира о ком просторном нивоу да се ради, од глобалног, регионалног до локалног, све је синхронизовано и намењено истим циљевима. Чувари медијских капија су, најпре, у име државе, а затим и корпоративног капитала одлучивали ко и шта може бити присутно у јавности, а шта и ко не сме. Такозвани случај Трамп ово на врло јасан начин показује и доказује. Њему је брутално спречен приступ одређеним медијима, друштвеним мрежама и интернет платформама још док је био председник САД, а то се понавља и у току актуелне председничке кампање, "зачињено" вишеструким покушајима чак и физичке ликвидиције. Ако се то дешавало и дешава таквом профилу високих јавних личности, шта да у том манипулативном контексту очекују "обични" посленици медија или њихови пасивни конзументи - закључује проф. др Деспотовић.

ПРИМЕНА ДОКТРИНЕ ШОКА

ЈЕДНА од базичних улога манипулативних медија је индуковање социјалних страхова код грађана, указује проф. др Деспотовић:

- Стога су медији неуморно, из дана у дан затрпавали и застрашивали своје конзументе мноштвом информација о надолазећим важним догађајима: оружани сукоби, терористичке акције, "природне" непогоде, климатскке промене, пренасељеност,економске и финансијске кризе и слично. Иза паравана социјално индукованих страхова, који блокирају перцепцију грађана, по "доктрини шока" убрзано се врше и остали малигни процеси алокације финансијских ресурса и других друштвених вредности из буџета држава, који се пак превасходно пуне из џепова грађана као пореских обвезника и пребацују на рачуне богатих глобалних структура моћи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације