ВЛАДО ШОФЕР ЈЕ ОДРЕЂЕН ДА ПУЦА: Договор у римском хотелу "Континентал" о убиству краља Александра

НАЈАВА из Београда да ће југословенски суверен посетити Софију, крајем септембра, а Париз почетком октобра 1934. године, по природи ствари, била је у жижи интересовања целе Европе.

Еуген Дидо Кватерник је водио припреме за убиство краљa Александра, Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Сви су били у ишчекивању да ли ће ова мисија Александра Карађорђевића донети нешто ново у постојећем поретку на Старом континенту.

Поред дипломатских и обавештајних кругова великих сила, ове Александрове активности пратиле су и екстремне емигрантске политичке организације. Чим су, почетком августа 1934, југословенска и европска штампа почеле да објављују детаље о овим посетама, у римском хотелу "Континтентал", на иницијативу усташког поглавника, састали су се Анте Павелић и шеф распуштене ВМРО, Ванчo Михајлов. После неуспешног атентата у Загребу, средином децембра 1933, видели су нову шансу да ликвидирају краља Александра.

Тог дана заправо су започеле припреме за атентат. Ванчо Михајлов је био изричит да се у Софији ништа не предузима због тешког положаја његових следбеника у Бугарској и могућности да нехотице буде убијен и краљ Борис, али и због могућности да би атентат у Софији могао довести до објаве рата против Бугарске. Зато је договор пао да се атентат изврши у Француској.

На овом тајном састанку, не без разлога, присуствовао је и Ерколе Конти, генерални секретар Италијанске политичке полиције, који је, по свему судећи, предочио и све детаље званичног програма краљевог боравка у Француској, до којих је дошла италијанска обавештајна служба. Видећемо нешто доцније да су у ову операцију били умешани агенти совјетске, немачке и највероватније француске тајне службе. Он је предочио и процену да би атентат у Марсељу или у Паризу изазвао веће међународне потресе него ако би се то десило Софији. У оперативном смислу, на овом завереничком скупу, главну реч је водио Ванчо Михајлов.

Анте Павелић и Ванчо Михајлов: Договор о атентату пао је у Риму , Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

СТАЛОЖЕН, ХЛАДНОКРВАН, омален, прерано оћелавио, коштуњав, са предугачким рукама, одмах је предложио: "Даћу вам Владу шофера! Без њега нема ништа... Само Влада може кога хоћете да смакне, чак и рођеног оца! Влада шофер је био Величко Димитров Керин, бугарски држављанин, познат као терориста који је извршавао смртне казне. На листи злодела имао је и убиства двојице бугарских народних посланика. Користио је много лажних имена: Владо шофер, Рудолф Сук, Владимир Димитров, Георги Стојанов, Владо Георгијев Черноземски, Величко Стојанов... Павелић и Конти су једногласно прихватили да он буде један од атентатора.

Павелић и Михајлов су се договорили да припреме више група атентатора. Прва група је требало да покуша да изврши атентат одмах по краљевом доласку у Марсељ. У случају да она не обави задатак, друга је требало да покуша убиство бомбом у погодном тренутку.

Трећа група је била припремљена за деловање у Паризу. Ако би се десило да ниједна од три групе не успе да убије краља, била је припремљена и четврта група за деловање у Енглеској коју је краљ, после званичног боравка у Француској, намеравао да инкогнито посети, како би се сусрео са сином, престолонаследником Петром, који је похађао колеџ у Сасексу.

Почетком септембра, у Болоњи се састаје главни усташки штаб. Павелић одлучује да организатор убиства југословенског краља буде Еуген Дидо Кватерник, син Славка Кватерника, бившег аустроугарског потпуковника, који ће 10. априла 1941. прогласити Независну Државу Хрватску. Тако ће будући шеф тајне политичке полиције НДХ, злогласне "Усташке надзорне службе" заправо бити личност која је креирала атентат у Марсељу, а не Анте Павелић.

* * * * * * * * * * *

Будући шеф тајне полиције НДХ био је креатор атентата

ЕУГЕН ДИДО КВАТЕРНИК, студент, блиски Павелићев сарадник, био је син Славка Кватерника, бившег аустроугарског официра, који ће 10. априла 1941. бити, као што рекосмо, "почашћен" да прогласи образовање тзв. НДХ. Због учешћа у једној усташкој акцији у Загребу 8. априла: рушења зграде полицијске станице, Еуген је побегао из земље и привремено се настанио у Берлину. Његова спретност и младост били су одлучујући да га Павелић изабере за руководиоца читаве акције извршења атентата.

Дидо Кватерник одлучио је да за ову операцију из "Главног усташког стожера" изабере само двојицу сарадника - Мију Бзика и Анту Годину. Све остале је елиминисао.

Њих тројица су одлучили да поглавникова улога у атентату буде та да изда пуномоћје и писмену наредбу атентаторима, а њима и формално одобри да одлуче ко ће бити извршиоци убиства југословенског суверена.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

После обимне припреме и провере петнаест најуспешнијих терориста, чија је оданост усташком покрету претходно била доказана, Дидо Кватерник бира тројицу атенатора, који ће се придружити већ типованом Величку Керину. То су били Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил.

Поспишил је био у Југославији осуђен на смрт у одсуству због убиства новинара Тонија Шлегела у Загребу. Ликвидирао је и тројицу усташа "колебљиваца", изван земље, међу њима и тада јединог усташу-муслимана Хасана Хускића. Мијо Краљ је у свом билансу имао убиство једног југословенског полицијског агента и двојице својих истомишљеника који су пали у немилост команданта усташког логора у Мађарској. Препорука и гаранција др Ивана Јелића изгледа да је била довољна Кватернику да Ивана Рајића уврсти у ред атентатора.

НИЈЕДАН ОД ПРИПАДНКА терористичких група, није био упознат са временом и местом атентата, осим четвртог, Андрије Артуковића кога је Кватерник послао у Лондон.

Мијо Бзик, секретар Централе у Болоњи, имао је задатак да отпутује у логор Јанка Пуста и потенцијалним атентаторима покаже две Павелићеве наредбе које су биле сличног садржаја: "Без расправљања слиједите заповјести доносиоца ове моје наредбе - Поглавник др Анте Павелић."

Анте Година, који је, како смо то већ видели подуже био на вези са обавештајцем Владетом Милићевићем, имао је две обавезе: да припреми серију лажних пасоша и да пребаци оружје за атентат, најпре у Швајцарску, а потом у Француску. Подухват "Листопад" је могао да почне.

Оно шго је Бзик носио са собом у џепу, наредбе Анте Павелића, предводника усташке екстремне организације, из којих су се јасно виделе намере о убиству југословенског суверена, Владета Милићевић је имао у својим рукама. Са копијама тих наредби Владета Милићевић долази да реферише министру полиције Живојину Лазићу. Претходно је јавио Београду - да усташе и вмроовци неће покушати да убију краља Александра док буде гост бугарског краља Бориса у Софији. Припремају се да то покушају приликом посете Француској.

УСТАШЕ ПОД СТАЛНОМ ПРИСМОТРОМ

ВЛАДЕТА Милићевић је рођен 21. маја 1898. године у селу Самаила, у околини Чачка. За време Првог светског рата школовао се у Француској. По завршетку рата, запошљава се у Министарству унутрашњих послова. Од 1927. био је стални југословенски представник у Интерполу. Милићевић је 12 година пратио активност усташа широм Европе. Од 1937. до избијања рата биће на специјалној дужности у амбасади у Риму. У току Другог светског рата једно време вршио је дужност министра унутрашњих послова и правде у избегличкој влади.

У поратном периоду 10 година био је секретар краљ Петра II. У земљу се враћа 1966, три године пре смрти. Добро обавештени кругови тврде да се вратио са "три стотине кила папира", односно докумената о усташама, краљу и српској политичкој емиграцији.

Препоручујемо

Друштво

0 9

У МАРСЕЉСКИ АТЕНТАТ УПЛЕТЕНА СВА ВЕРСАЈСКА ЕВРОПА: Европски архиви готово цео век крију тајну о убиству краља Александра

02. 10. 2024. у 08:00

Друштво

0 0

КО СЕ И ДАНАС ПЛАШИ МРТВОГ КРАЉА: Девет деценија од убиства Александра Карађорђевића у Марсељу

02. 10. 2024. у 07:00

Друштво

0 2

АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ МОРАЛА: Идеолошко разилажење Милована Ђиласа са вођством партије

26. 09. 2024. у 08:00

Друштво

0 3

МУСТАФА ГОЛУБИЋ У БЕОГРАДУ ПО "СПЕЦИЈАЛНОЈ ЛИНИЈИ": Активности Совјетских обавештајаца уочи избијања рата

26. 09. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације