ДУБОК ТРАГ РАТНИХ СТРАХОТА: Свет је из оружаног сукоба изашао подељен на победнике и поражене

ИЗБИЈАЊЕ Октобарске револуције угрожавало је даље вођење рата и потресало Централне силе. Идеје револуције биле су блиске војницима на фронту, масама чији је животни стандард драстично опадао, најширим слојевима грађанства суоченим са страхотама рата.

Битка на Соми – највећа битка Првог светског рата, Фото Архив Београда, Архив Србије, Народна библиотека Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија

Притисак који су трпели виновници рата појачан је дипломатском офанзивом председника Вилсона. Његов предлог начела за успостављање светског мира, представљен Конгресу САД, почивао је на поштовању праведнијих принципа на којима је требало уредити послератни свет. Тешко стање на фронтовима, социјални немири и захтеви потчињених народа доводили су у питање опстанак Аустроугарске. Побуне у војсци, дезертерство, појава тзв. зеленог кадра, губитак способности за велике офанзивне операције и општа истрошеност представљале су слику стања које је владало у Двојној монархији.

Унутрашњополитички сукоби потресали су и Немачку. Савез елита (војни врх, високо племство, крупна буржоазија, високо државно чиновништво), који је у намери да освоји светску моћ увео и државу и цео свет у рат са несагледивим последицама, није почетком 1918. године био спреман на склапање мира „без добити“. Немачки војни врх је такву могућност сматрао издајом земље, изједначавајући је са коначним поразом у рату.

Настављање рата било је знак да су немачки војни и политички врх, независно од општих прилика у којима се земља налазила, и даље имали снажну вољу за победом и остварењем ратних циљева. У таквим околностима, политика Немачке била је милитаризована и потчињена плановима генералитета. У Берлину се није могло ни замислити да вођење рата буде препуштено политичарима. Раднички штрајкови брутално су гушени, револуционарне вође ликвидиране, пооштраван је режим опсадног стања.

Фото Архив Београда, Архив Србије, Народна библиотека Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија

ОСЕЋАЊА ЗА ПОСТАВЉАЊЕ реалних војних и политичких циљева почетком 1918. године не само да није било, него је и даље доминирало убеђење да треба подржати војску и дати шансу онима који њом командују. То су потврђивале и речи генерала Лудендорфа, изречене на састанку Крунског савета 13. фебруара 1918. године: „Борба ће бити ужасна, почеће на једном месту, а наставити се на другом. Захтеваће много времена; биће окрутна...“

Мировни уговори склопљени са Русијом и Румунијом омогућили су Немачкој и Аустроугарској да своје јединице концентришу према Западу.  (У питању су мировни уговори склопљени 3. марта у Брест Литовску и 7. маја 1918. године у Букурешту. Према уговору у Букурешту Централним силама је припао и значајан део унутрашњих богатстава Румуније.) Чињеница да су први пут од почетка рата трупе Централних сила на том ратишту биле бројније од противника стварала је илузију да се тзв. „решавајућом операцијом“ рат може добити. Немачка врховна команда је последњих дана децембра донела одлуку да британске трупе одлучном офанзивном акцијом буду одбачене до лука на Ламаншу. Цео план био је дефинитивно израђен крајем јануара, а операције је требало да отпочну марта 1918. године. Била су предвиђена и дејства против француских јединица, у случају да притекну у помоћ својим савезницима. Целу операцију требало је реализовати пре него што пристигне главнина америчких јединица и поремети стратешку предност Централних сила.

* * * * * * * * * *

Немачки генерали нису признавали да су поражени

ДЕЈСТВОМ НЕМАЧКЕ артиљерије на линији дугој око 70 километара, у ноћи између 20. и 21. марта 1918. године у Пикардији је започела једна од највећих битака Првог светског рата. После неколико дана борби, немачке јединице су пробиле прве линије одбране и на више места прешле реку Сому. Са нових положаја, далекометна артиљерија је почела да бомбардује Париз. У бици која је у почетку у потпуности припала Немачкој, преокрет је наступио последњих дана марта 1918. године. Суочена са неуспехом, немачка офанзива је потпуно обустављена почетком наредног месеца. Показало се да Немачка нема довољно снаге да рат реши на фронту. Померање савезничких линија фронта за око 45-60 километара плаћено је избацивањем из строја око 239.000 немачких војника. Губици савезника износили су око 212.000 војника. Настојања да рат буде настављен ангажовањем мањих војних снага нису дала резултате ни наредних месеци. Битка у Фландрији, вођена током априла, и битке на Ени, са краја маја 1918. године, показале су да време не ради у корист Централних сила. Продори немачких трупа преко Ене, Веле и Марне нису постигли очекивани циљ - освајање Париза. Жртве су поново биле огромне: 176.000 савезничких и 123.000 немачких војника. Немачка војна моћ почела је након њих видно да малаксава, те су борбе током јуна 1918. године добиле локални карактер.

Немачка команда је од марта до јула 1918. године покренула три офанзиве. Све три биле су неуспешне, а контраофанзива савезника започела је после тога и на Западном и на осталим фронтовима.  Најпре је пробијен Солунски фронт, на коме су завршне операције почеле 15. септембра 1918. године. Две недеље касније, 29. септембра, капитулирала је Бугарска, а следећег дана и Турска. Аустроугарска је војни пораз признала 3. новембра 1918. године.

Речима „Видим да треба објавити слом. На граници смо снага. Рат мора завршити“ један од виновника рата признао је пораз својих армија, али и целе тежње за светском моћи. Много „тврђи“ од њега били су представници генералитета који нису признавали да су поражени. Ипак, Немачка је 11. новембра 1918. године у Компијењској шуми, недалеко од Париза, потписала акт о предаји. Њеном капитулацијом завршен је Први светски рат.

Фото Архив Београда, Архив Србије, Народна библиотека Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија

ПРЕМА НЕДОВОЉНО прецизним подацима, током Првог светског рата мобилисано је 65-70 милиона људи. Од тога броја, 40,7 милиона ратовало је на страни Антанте и САД, а 25,1 на страни Централних сила Погинуло је око десет милиона, умрло исто толико, рањено два пута више. Око четири милиона људи остали су инвалиди. Страхоте заробљеништва, логора и затвора упознало је осам милиона људи. Према броју погинулих, Србија је била на првом месту, јер је изгубила 26% војника. У Француској је тај проценат такође био висок - 16,8%; потом у Немачкој - 15,4%, Великој Британији - 12,5%, Русији - 11,5%, Италији 10,3%, САД - 2%. На крају рата, привреда је у многим земљама била толико разорена да је материјална штета процењена на 360 милијарди долара. Европа, у којој је рат започео и све време вођен, изашла је из њега са промењеним границама, смањеном економском моћи и новим односима снага. Победници у рату гајили су наду да ће мир који су доживели после вишегодишњих борби, погибија и уништавања, заиста бити „прави мир“. За оне који су рат изгубили, мир је представљао само предах до новог ратног искушења.

Свет је из рата изашао подељен на победнике и поражене. Силе победнице настојале су да нови међународни поредак изграде према сопственим интересима. У Европи је живот отпочела прва социјалистичка земља, чиме је социјализам престао да буде само снажан револуционарни политички покрет. Победом бољшевичке револуције у Русији постао је друштвена и историјска стварност. Од тога тренутка, сукоб капитализма и социјализма наметнуо се као једно од основних политичких питања целог ХХ века...Рат је донео промене у светској економији, утичући на државну контролу привредног живота. Највећа разарања доживела је привреда Европе, а убрзани развој САД, Канада, Аустралија и Јапан. Дошло је до масовних померања становништва, те су миграције узроковале значајне друштвене промене у многим срединама и код људи који су њима били обухваћени. Рат је допринео еманципацији жена које су престале да буду искључиво домаћице. Страхоте рата оставиле су дубок траг на свести свих савременика. Више него икада пре, рат је утицао на уметнике и уметност, али и на развој науке, усмеравајући је да служи интересима државе и политике.

Препоручујемо

Друштво

0 3

СРПСКИ ПОСЛАНИК ПЉУНУО ЛЕЊИНА: Контакти и везе са антибољшевичким покретом у Русији

30. 10. 2024. у 19:00

Друштво

0 1

ТАЈНИ ПРЕГОВОРИ НИКОЛЕ ПАШИЋА СА БОЉШЕВИЦИМА: Односи Српске владе са „црвеном“ совјетском Русијом

30. 10. 2024. у 18:00

Друштво

0 0

КРАЉЕВИНА СРБИЈА И ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА: Искушења Српске спољне политике у Великом рату

30. 10. 2024. у 05:00

Друштво

0 4

РАЗАБИРУ СЕ САМО РЕЧИ: РУСИ! НАШИ! Иво Андрић, једини српски нобеловац, о ослобођењу Београда

23. 10. 2024. у 13:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације