СРБИЈА БИЛА ОГЊИШТЕ ЗА ВАТРУ ОБНОВЕ ВЕЛИКЕ РУСИЈЕ: "Белу" емиграцију Александар топло примио због чега је био омражен међу бољшевицима

КЊИГА "Александар Први Карађорђевић-православни краљ Југославије", писана за руску публику и недавно објављена на српском језику (издање "Информатике"), најављује подизање споменика у Москви владару прве јужнословенске државе. Руска историчарка Елена Анатолијевна Бондарјова, аутор монографије, не скрива емотиван однос према краљу Александру, утемељен у дуготрајном прочавању "беле" руске међуратне емиграције.

Foto: Zoran Jovanovic

- Тада су у Србију дошли прави Руси који су тражили православног словенског монарха и овде су га пронашли као заштитника. Александар је због њих био смртно омражен међу бољшевицима јер је примио монархисте, конзервативце, генерала Врангела и елиту "беле" емиграције због чега је Србија сматрана огњиштем из кога је могла произаћи ватра обнове Русије. Фондација историјске перспективе, на чијем је челу Наталија Нарочницкаја, била је 2014. иницијатор подизања споменика цару Николају Другом у Београду, на чему сам ја радила и тада је договорено да као пандан треба да буде подигнут споменик краљу Александру у Москви. Онда смо схватили да прво морамо да напишемо његову прву биографију на руском, да Руси сазнају ко је он био и зашто морају да му подигну споменик - објашњава Бондарјева.

Foto: Zoran Jovanovic

Њено дело је портрет краља Александра у историјском крајолику који је формирао његову личност, у коме је живео и доносио одлуке. По Србију и Србе су се као најтрагичније показале оне о жртвовању српске државности у корист јужнословенске државе и експеримент са стварањем "интегралне југословенске нације". С друге стране, стварање јужнословенске државе може се посматрати и као најмање лоше решење за Србију исцрпљену ратовима, у времену када њена заштитница царска Русија није више постојала, а западни "савезници" су глатко одбацили жељу за уједињењем свих територија настањених Србима.

- Југославија је романтични сан из времена словенског препорода у 18. веку, утопија. Пракса је била нешто друго. После Првог светског рата Србија је била потпуно разорена, у њој готово да није било активног мушког становништва, преживели су били потпуно исцрпљени, владало је крајње сиромаштво, укратко - трагедија! За разлику од Србије, Хрватска и Словенија уопште нису страдале, а са њима је прављена држава у којој су се нашле територије које је делила провалија различитости. Није постојао период за разумевање људи са различитим менталитетима, који су живели у државама са различитим правним системима, новцем, администрацијом... Како све то спојити? Не знам који геније би у томе успео, а Александар је био само обичан човек из свог народа, са својим животним искуством, доста млад у веома тешким геополитичким и спољнополитичким околностима, који је чинио шта је знао и умео са оним шта је имао. Ми најчешће критикујемо историјске личности посматрајући их са свог савременог становиштва, али другачије изгледа ако им приђемо са разумевањем њиховог времена. Парадоксално звучи, али највећа "кривица" краља Александра је то што је умро рано, када је сазрео да буде добар владар - каже Бондарјева.

Краљ Александар

Окосница њене књиге је Александров однос према Русији, који је пресудно утицао на формирање његове личности. Поглавља поткрепљена до сада непознатим руским документима и сведочанствима, откривају тужно одрастање у туђини дечака који је рано остао без мајке. Његов отац, будући краљ Петар Први, морао је са децом да се склони у иностранство са двора свога таста црногорског кнеза Николе, који је гајио болесне амбиције да заседне на престо Србије. Ова непозната прича открива да је једино место где је Александар осетио породичну топлину била царска Русија!

- На почетку сам желела да напишем тему краљ Александар и Русија, али сам схватила да на руском нема биографије која покрива цео његов живот. Зато сам морала да је напишем, а пошто нисам стручњак за војна питања и спољну политику, тешке теме које треба дубоко проучавати, њих сам само скицирала фокусирајући се на однос Александра и Русије. Александар суштински није дуго боравио у Русији, али она је оставила на њега веома дубок траг јер је ту био у годинама када се формира личност. Суљмењев, његов лични учитељ током школовања у Пажевском корпусу, изузетно је допринео формирању Александра и више од тога. Дечак који је у суштини растао без породице пронашао је породичну топлину код Суљмењевљевих са којима је створио изузетно јаке емотивне везе. Потресна је епизода када је 20-тих година бољшевичка тајна полиција упала код Суљмењевих и претресала све ствари, а стара госпођа, удовица његовог учитеља, као највећу драгоценост на груди је стегла Александрову слику. Чекисти су питали ко је тај младић у официрској униформи, а њен син је срећом смислио изговор који их је спасао. Да су чекисти сазнали да је то Александар, сигурно би их стрељали, толика је мржња према њему владала - каже наша саговорница.

Foto: Zoran Jovanovic

Она указује да се појава комунизма може посматрати као средина пута западне филозофије која је сада дошла до свог логичног краја. Руси и Срби, који су припадали социјалистичком свету и осетили последице те велике обмане, управо због тога данас бране традиционалне вредности човечанства:

- Руси и Срби су прихватили идеју комунизма јер су утописти и романтичари, веровали су да ће остварити свет универзалне правде! Зато смо лако ушли у ту реку, а када смо дубоко загазили схватили да у њој нема ништа од онога о чему смо причали на обали, а да смо у међувремену изгубили и оно што смо имали. Лењин и бољшевици су се борили против наводног руског шовинизма и национализма и на тој лажи је у суштини било основано растурање руске нације. Рус није могао да каже да је Рус, већ да је комуниста, а Украјинци су говорили - ја сам члан партије, али Украјинац. А план стварања "украјинства", унијаћем, покатоличавањем, забрањивањем руског језика и стварањем измишљених историја је створен у аустроугарском генерлаштабу уочи Првог светског рата. Идентична ситуација била је са Србима у Титовој Југославији, где су превођени у нове синтетичке нације, по плану створеном у истом аустроугарском гнералштабу. То је изазвало велико разочарење и код Руса и код Срба и довело нас је у дилему куда да идемо. Срећом, вратили смо се себи.

Посматрајући тенденције у западном свету, она констатује да је његова либерална животна филозофија дошла до свог краја:

- Није реч о кризи, већ о крају тог правца западног развитка. То се најјасније види посматрањем онога што називају људским правима, која сада подразумевају да пре подне будеш мушкарац, а поподне жена. То није људско право, већ поништавање људске природе, борба против творца, Бога. Они су у тој борби стигли до краја, немају куда даље и осећају да немају перспективу. Зато намећу филозофију "ако ми пропадамо, онда нека пропадне цео свет" и виде нас као противнике јер нећемо да прихватимо ту апокалиптичну идеју, која има политички израз у ратовима који се воде на свим "линијима притиска" између Тајвана и Кине, Русије и Украјине, у Светој земљи између Изралаца и Палестинаца. Ми, као што каже Николај Велимировић, "имамо Господа унутар себе и пред собом" и идемо његовим путем, а то је потпуно други смер од западног и то даје наду.

БЕЗУСЛОВНА МЕЂУСОБНА ЉУБАВ

ЉУБАВ Срба према Русима, како је добро примећено, љубав је према миту, а не реалној Русији, уз осмех каже Елена Бондарјева:

- То је заиста тешко објашњиво: волите Русију, а ништа о њој не знате. Уопштено, то је животни став: волим маму и тату и Русију, православац сам, иако не идем у цркву. То не треба објашњавати, као што се не објашњава вера у Бога, јер није реч о знању већ о вери. Занимљиво је посматрати Србе када дођу у Русију, они се запање, каква је то земља, шта се ту збива, али се ипак добро сналазе. Још мање просечан Рус зна о Србима, осим да су увек били на страни Русије и да их је бомбардовао НАТО, што се показало као кључни моменат у новијој руској историји. До 1999. су у Русији сви веровали да ми идемо у Европу, да ће нас западни свет прихватити. Уништавали смо ракете, отворили смо им тржиште, а они су нас упропаштавали, али ми смо и даље веровали. Тачка преокрета се десила када је бомбардована Србија, преокрет у свести руског народа и заокрет од Запада. То је историјска чињеница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације