ПРОРОЧКЕ РЕЧИ О СУДБИНИ ЊУЈОРШКИХ КУЛА: Предосећања будућности Владике Николаја Велимировића

СВЕТИ владика прилично песимистички гледа на будућност Европе, дивим се његовој прозорљивости. Европа је данас коначно признала ,,ђавола за свога оца“.

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

Док пишем ове редове (30. јуна 2017. године) на радију сам чуо вест: немачки Бундестаг управо је одобрио закон о ,,браку за све“, који предвиђа потпуно признавање истополних бракова у Немачкој. Радио је истовремено дао и обавештење да су истополни бракови претходно већ легализовани у десет европских земаља, међу којима су и тако значајне државе као што је Велика Британија, Француска и Шпанија. Да ли су потребни још било какви докази у корист онога што је Свети владика Николај Српски рекао о Европи?

(…) ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ да је Свети владика писао чак и о ономе што је за његовог живота још увек изгледало као другостепено, безначајно и занемарљиво. Чини се да је Николај Српски био прозорљив. Своје речи није управљао само савременицима, него и нама, који живимо у XXI веку. Свети владика је посебно предвидео такве светске процесе и појаве као што су економска и финансијска глобализација, европска интеграција, екуменизам, па чак и крах комунизма (за који се тада чинило да је ,,зацементиран“). Он је проницао да ће се, кроз неколико деценија, формирати такозвани ,,Један свет“: ,,Није искључено, да ће Бог допустити људима, да по спољашњости уједине народе у Један Свет“. (,,Жетве Господње“, Разговор VII). При том ово јединство неће бити само економско и политичко, него  и духовно. Под ,,духовним јединством“ он је подразумевао пројекат нове, универзалне религије. Свети владика је ове процесе оцењивао са позиције православља и указао нама, хришћанима XXI века, како да се односимо према њима. 

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

УЗМИМО, на пример, његов спис  ,,Жетве Господње.“ Он је од велике користи православном (па чак и не много православном) човеку XXI века. Спис је настао после Другог светског рата, када се послератни светски поредак тек уобличавао. Већ је започео ,,хладни рат“ - свет је био подељен на два супротстављена лагера – капиталистички (западни, на чијем су челу биле Сједињене Државе) и социјалистички (источни, на челу са Совјетским Савезом). Осим тога, биле су ту и земље у развоју, које су се почеле ослобађати од окова колонијализма. Део земаља трећег света желео је да води независну политику (оне ће се касније ујединити у Покрет несврстаних држава. Европа још није била интегрисана, није постојало чак ни ,,заједничко тржиште“. На истоку је Кина опрезно градила свој посебан пут развоја. Изражавајући се савременим језиком, можемо рећи да је свет био мултиполаран.

* * * * * * * * * * * * *

Страдања православних народа

ТОКОМ историје, нико није пострадао као што су пострадали православни народи, посебно у ХХ веку. У два светска рата, крвници православља пролили су толико невине крви, да се и сами гуше у њој. Упадљиво је да су у овим ратовима несразмерно веће губитке претрпели управо православни народи. На пример, народи Русије и Балкана:

(...) Св. Николај Српски признаје да су жеље људи биле сасвим природне и законите.

Међутим, путеви и начини за обезбеђење свеопштег и вечног мира које су предлагали тадашњи политичари, а несвесно подржавали милиони обичних грађана, изазвали су сумње, па чак и одбијање Светог владике.

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

(…) Дијагноза будућег светитеља била је сурова: Европа се удаљила од хришћанства. Ово удаљавање изродило је другоразредне узроке, као што су нездрави национализам, империјализам, капитализам са његовом борбом за страна тржишта, подела и прерасподела територија и извора сировина, итд. Према томе, нови светски ратови могу се предупредити само на путевима повратка живој вери и истинском (а не номиналном) хришћанству. Све могуће Лиге народа, савези држава и конвенције о разоружању само су бескорисне облоге на болесном телу Европе, јер је та болест била духовна, и није се могла опазити обичним чулним органима и материјалистичким умом.

* * * * * * * * * * * * *

Утопије о стварању „Земаљског раја“

(…) ,,СА ПОТИСКИВАЊЕМ бриге о души, потиснули су (Европљани – В. К) и самог Христа. Са потискивањем Христа у позадину, потиснуто је и Царство небесно као врховни циљ људског живота, а на месту тог циља, Богом одређеног и објављеног, уздигнути су земаљски циљеви, прво политички-економски, па онда културно-социјални и такозвани хумани.

Другим речима: место Раја небесног, обећаног изгнаним и заслужним, истакнут је рај земаљски за сва људска бића (наравно, ако то икад лично доживе), без икакве разлике и квалификације.“ У уводу свог списа ,,Жетве Господње“ Свети владика истиче следеће особености пројекта изградње ,,земаљског раја“:  Као прво, овај рај мора бити глобални, за читаво човечанство: ,,Место Раја небесног, обећаног изгнаним и заслужним, истакнут је рај земаљски за сва људска бића.“  Као друго, пројекат земаљског раја проникнут је идејом једнакости: ,,По плану тих властољубивих сила треба да се изведе уравњање и уједначење свих људских бића на земљи.“ Као треће, овај пројекат се мора реализовати посредством ,,науке или прогреса, културе, технике, демократије, хуманизма, или неке друге модерне идеје, покрета или организације.“ Зауставићемо се нешто исцрпније на свакој од особености овог пројекта.

* * * * * * * * * * * * *

Наднационална светска власт

ГЛОБАЛИЗАЦИЈУ понекад називају и ,,интернационализацијом“. На почетку ХХ века већ је постојао талас економске и финансијске глобализације, коју су тада називали ,,економском интернационализацијом“. Она се изражавала у убрзаном извозу капитала и економској подели света међу савезима монополиста појединих земаља. Све се то трагично завршило – Првим светским ратом, и све је прилично исцрпно описано у спису В. И. Лењина, ,,Империјализам као највиши стадијум капитализма.“

У последњим деценијама ХХ века постали смо сведоци другог таласа глобализације – интернационализације. Поред сличности ова два таласа, други има принципијелне карактеристике. Управо је глобализацију с краја ХХ и с почетка XXI века пратило релативно успешно стварање наднационалних институција светске власти (што се није догађало почетком ХХ века). Такав је, на пример, Међународни монетарни фонд (формиран 1944. г. на конференцији у Бретон Вудсу као међународна организација, ММФ је од 80-их година прошлог века почео добијати обележја наднационалне институције). Таква је и тајанствена Банка за међународна поравнања у Базелу (својеврсна координациона институција централних банака). Такве су и већ сасвим неформалне организације као што је Билдербершки клуб (Билдербершка група) или Трилатерална комисија.

Изненађује да је Св. Николај Српски све ово предвидео већ током првих година након завршетка Другог светског рата, при чему је будућу наднационалну власт назвао ,,општесветском диктатуром“. У уводу ,,Жетви Господњих“ он пише да ће доћи ,,до организације Једнога Света, једнога светског парламента или светске диктатуре, једне светске војске или полиције.“ Свети владика силно тугује што ће се на узди ,,господара новца“, који ће под геслом ,,Једног Света“ спроводити пројекат глобализације, наћи и део свештенства - не само протестаната и католика, него и оних који се номинално убрајају у ,,православне“. (...)

* * * * * * * * * * * * *

Стварање универзалне светске религије

 (…) СВЕТИ владика пише о тој новој верзији ,,једнакости“: ,,Уравњање и уједначење не односи се само на хлеб, него и на дух, и не само на политичка права и културу, него и на веру и морал.“ Реч је о покушају ,,господара новца“ да целокупно човечанство спусте до нивоа ,,духовне базе“. Практична реализација овог задатка започела је стварањем и пропагирањем универзалне ,,светске религије“. Принцип стварања нове религије је синкретизам (сједињење, синтеза) религија које већ постоје у свету на основу неког ,,заједничког именитеља“. Разуме се да хришћанство такође мора бити укључено у овај процес мешавине или ,,синтезе“ и његовог постепеног растапања у једном истом котлу универзалне светске религије. Према замисли аутора овог пројекта, процес овог растапања мора се одвијати у оквирима екуменизма. Екуменистички покрет већ је постојао у време када је Николај Српски писао своје ,,Жетве Господње“, али је тада правио тек своје прве кораке.... У прво време, ,,локомотива“ екуменизма били су протестанти разних усмерења.

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

Међутим, касније су им се почели придруживати и католици, па чак и православни из неких помесних цркава. (...)

Године 1995. сазнало се за стварање Организације уједињених религија, која је позвала све традиционалне религије, нове религиозне организације и све секте да учествују у оснивању светске религије и да се придруже редовима њених чланова. Између осталог, један од иницијатора стварања ове организације био је и ,,Фонд Горбачова“ и лично М. С. Горбачов, последњи генерални секретар ЦК КПСС.

* * * * * * * * * * * * *

Технички прогрес - нова форма идолопоклонства

У СВАКОМ свом раду, у свакој својој проповеди, Свети владика говори о томе да је уздање савременог човека у научно-технички прогрес најновија форма паганизма и идолопоклонства. При том је ово идолопоклонство чак и безумније од онога које је постојало у прехришћанској епохи. (…)

У спису ,,Рат и Библија (1927) Свети владика Николај Српски показује да су се сви плодови научно-техничког прогреса, којима су се Европљани поносили још почетком ХХ века, у време Првог светског рата претворили у ,,усијано угљевље“ на њиховим главама.

Последњи плодови ,,прогреса“ окренуће се на главе следећег поколења. У спису ,,Рат и Библија“ разговор се води на пароброду који плови из Њујорка за Бостон:     

,,У томе, при последњим зрацима сунца, појави се јато аероплана кружећи високо изнад великог Њујорка. ‘Гле, гле, ено их! Ено! Три, пет, десет’, чуше се узвици са разних страна.

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

Министар Јустон уздахну, па полугласно изусти: ‘Да, ено опасности нашем американском Вавилону! Ето, од тих црних челичних тичурина зависиће будући рат’, узвикну генерал...

Тада ја упитах: ‘А зар Ви, генерале, не видите никакву другу намену и сврху аероплана изузев злочина?’ ‘Готово и не видим. Аероплани, истина, могу вршити и неке ситније мирнодопске службе, и као пренос поште, пренос шаке путника, али је њихова главна и највиша сврха – рат’. Утом ће опет рећи министар Јустон полугласно и замишљено, као за себе: ‘Отуда, отуда из ваздуха прети опасност овим нашим вавилонским кулама!’“

Мора се приметити колико су пророчке биле речи Николаја Српског о претњи њујоршким ,,вавилонским кулама“, јер је 11. септембра 2001. свет видео како ,,челичне птице“, симболи научно-техничког прогреса, погађају куле Међународног трговачког центра у Њујорку. Небеску казну за то, што се човек одвраћа од Бога, Бог шаље помоћу оних истих достигнућа научно-техничког прогреса, која су постала идоли савремених пагана.

* * * * * * * * * * * * *

Изградња земаљског раја или пут у пакао

 (…) СВЕТИ владика је изнео на први поглед парадоксалну мисао: оно друштво које не тежи ка Царству Божијем, него ка изградњи земаљског раја, неминовно ће, уместо њега, добити земаљски пакао – у виду од Бога послатих природних катастрофа, ратова, економских криза, револуција и сл. ,,Содом није уништен у рату него усред мира и материјалног благостања. У време мира, спољашњег благостања и сигурности Римског царства друштвена корупција доводила је цара Марка Аурелија, стоичког философа, до очајања. И он је предвиђао пропаст таквој својој држави. Једва да је што мања корупција била у хришћанским царствима Карла Великог и Луја XIV. И тако је морало бити свуда где год су људи тражили рај на земљи а не на небу. Сваки свој достигнути рај на земљи људи су брзо претварали у пакао.“ (...)

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

КРАЈЕМ 40-их година постала је популарна концепција ,,државе свеопштег благостања“ или ,,државе свеопштег материјалног богатства“ (енгл. Welfare state) – система у којем држава игра кључну улогу у заштити и развоју економског и социјалног благостања њених грађана. Ова концепција била је искључиво идеолошка и пропагандна, заснована на утопијским начелима једнаких могућности, праведне расподеле богатства и друштвене одговорности за оне који нису у стању да обезбеде минималне услове за пристојан животни стандард. После Другог светског рата, у Европи, али и изван њених граница, преовладало је убеђење да се ипак може изградити рај на земљи, чак и без Христа. Свети владика набраја шта су светске елите обећале народима:

,,Један Свет, са једним представништвом, једним језиком, есперантом, једном војском или полицијом; једним календаром, са уједначеним васпитањем, уједначеном етиком, уједначеним уређењем. Рат ће бити осуђен као лудост и варварство, и онемогућен. Настаће вечни мир, сигурност и благостање. – Тако нам говоре нови пророци Земље Недођије. Тако говоре гости и дошљаци, слуге и најамници, без разбирања шта Домаћин мисли. А ту идеју о Једном Свету добронамерно, али по незнању подржавају и неки хришћански пастори. Они мисле: свет је постао мален, боље је да Господ има једну велику њиву – сав свет – него многе малене њиве и њивице. Као да ће они, који су се показали неверни у малом, показати се верни у великом!“

Препоручујемо

Друштво

0 0

НОБЕЛОВАЦ ПРЕДВИДЕО РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ: Надвијене Ђиласова и сенка и часописа „нова мисао“ над Андрићем

06. 11. 2024. у 20:00

Друштво

0 1

МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА ПИСЦА И ДИПЛОМАТЕ: Андрић није волео ласкања, увреде и претурања по личном животу

06. 11. 2024. у 19:00

Друштво

0 1

ЖИВОТ ОБАВИЈЕН ВЕЛОМ МИСТЕРИЈЕ: Многи детаљи из биографије Иве Андрића остали су неразјашњени

06. 11. 2024. у 17:00

Друштво

0 0

ИВО АНДРИЋ СТРАНАЦ У СВОМ ЖИВОТУ: Непознати детаљи из живота јединог српског нобеловца

06. 11. 2024. у 16:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације