ЗБОГ КОНКОРДАТА ВЛАДИКА ДИЖЕ СРБИЈУ НА НОГЕ: Излив народног беса због споразума државе и Ватикана

СВА ОШТРИНА Николајеве борбе за одбрану Српства од ватиканских насртаја дошла је до изражаја у доба борбе против конкордата.

Приближавајући се грофу Ћану и Италији Стојадиновић је уговарао савез са Ватиканом , Фото: Профимедија, Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Youtube /Print scren, Википедија...

Због те оштрине, засноване на увиду у реалну опасност, Николај је дошао у сукоб и са државном влашћу, али и са поједином сабраћом архијеријима. Конкордат је ,иначе,споразум једне државе и Ватикана којим се уређују питања Римокатоличке цркве, њених права и дужности, у односима са том сувереном државом. Конкордат регулише читав низ области у којима држава и римокатоличка заједница ступају у додир, па је у праву др Бранко Надовеза који пише: “Преплитање правног и политичког у Конкордату очигледно да на Балкану има специфично и далекосежно значење, више него на било ком другом подручју Европе. (...) Конкордат тежи да има уплива у све облике друштвеног живота: образовање, школство, брак, породицу, па чак и у државну организацију”.

По члану XIV Конкордата, статус правног лица даван је римокатоличким установама у складу са канонским правом дотичне конфесије, а не у складу са државним законом.

Конкордатом је гарантована исплата одузете имовине римокатоличке заједнице у пуној тржишној вредности, што није важило за СПЦ. Римокатолицима су хтели да врате добра секуларизована још у XVIII веку, а СПЦ није имала право ни на мања обештећења.

Веронаука је за римокатолике постајала обавезна, а за православне је била подређена државној просветној политици. Било је предвиђено и широко изузимање из војне обавезе, итд.

Фото: Профимедија, Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Youtube /Print scren, Википедија...

ЈЕДНОМ РЕЧЈУ, Конкордат је бар кап која је превршила чашу стрпљења СПЦ. И тако је почело. Резултат је био “Крвава литија”, смрт патријарха Варнаве (у чије узроке се још увек сумња), сукоб Цркве и државе и, на крају - пад Конкордата.

Борба против Конкордата била је оштра и одлучна, и са једне и са друге стране.

Југословенска радикална заједница је избацила из редова својих посланика др Војислава Јанића и архимандрита Никона (Лазаревића), јер су гласали против Конкордата. Када је Свети архијерејски сабор СПЦ донео одлуку о одлучењу посланика који буду гласали за уговор с Ватиканом, епископ Николај је упутио писмо свим посланицима из своје епархије, и упозорио их: “Нека вас не плаше партијском дисциплином, јер постоје две важније, старије и јаче дисциплине, а то су: дисциплина српсконародна и дисциплина црквеноканонска. Обе ове надживеће ону. (...) Глас народа, глас Божји. Тај народ дао вам је мандат, а од тог народа ви ћете опет тражити мандат. Будите уверени да ће вас народ питати само једно - би ли и ти конкордатлија или не?”

* * * * * * * * * *

Стојадиновић се уписује у листу оних које народ преклиње

ИЗ КРАЉЕВА, 20. јула 1937, Николај телеграмом преклиње Милана Стојадиновића да “скида зло са дневног реда”, јер је “тешка рука Немањића Саве”, а кад га Стојадиновић моли за поверење и тражи да Николај “помирљиво утиче на своје колеге”, епископ жички му одговара да нема олаког помирења после премлаћивања народа код Саборне цркве у Београду, јер “др Корошец није тукао католике у Далмацији, који годинама најпогрдније руже нашег Краља, а туче српске владике и свештенике, када се моле Богу за свог болесног Патријарха. Уникум. А замислите како би римски папа потресао цео свет, да је један српски жандарм ударио католичког бискупа”.

А ЗАТИМ га упозорава на тешке последице изгласавања Конкордата: “Уверавам вас да је народ на ивици побуне. Ја знам Ваша добра дела за последње две године, знам и за тај злокобни Конкордат. Ја не заборављам ни ово ни оно. Но сав је народ потпуно бацио у заборав све што сте Ви учинили, као да сте јуче дошли на власт, све због овог Конкордата.

Као кад би ђак написао читко пропис па просуо по њему мастило. Народ ништа у Вама не види од Конкордата. Од времена такозване “владановштине”, ја не памтим оволику узрујаност у народу, оволику жучност. Ко год Вам друкчије реферише, не верујте му, ласка Вам и обмањује Вас; и немојте мислити да је овако страшно незадовољство у народу створено агитацијом свештеника. Инстиктивно сав православни народ осећа и сазнаје да је кнез црне интернационале наш свагдашњи непријатељ, историјски непријатељ. Уосталом, и сви просвећени католици ужасавају се власти која се даје томе Кнезу у овој нашој слободној земљи. Зато Вас и овим путем, и последњи пут, молим и преклињем: скините то чудовиште са дневног реда, те сачувајте земљу од потреса, сачувајте своју част и повратите свој углед у народу. Сачувајте себе од моралне и политичке смрти, то је оно чему неизбежно грешите, ако се не тргнете у 12. часу. Србима нису на одмет ни људи мањих способности, него што сте Ви. Рећи ћете: тешко је сада скинути са дневног реда.

Фото: Профимедија, Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Youtube /Print scren, Википедија...

Можда. Но сетите се да ће теже бити ако прође. Нека језива атмосфера окружава нас.

Свако очекује најгоре. Ако изагитујете, на супрот вољи народној, вољи 7.000.000 Cp6a и толико католика, да се Конкордат изгласа у Скупштини, шта сте са тиме учинили? Отворили сте једну живу рану, која се годинама неће моћи залечити, а своје име сте уписали не на листове славе, него у списак оних које народ проклиње. А Ви нисте самац; Ви имате и пород. Ово је смисао и садржај мога јучерашњег телеграма. Нека вам је Бог на помоћ”.
ИЗ ПИСМА се види да Николај није желео заоштравање сукоба, али је био неодступан у одбрани црквено-народних интереса.

Стојадиновић је, у писму од 22. јула 1937, покушавао да умири Николаја, тврдећи да, после Народне скупштине, Конкордат треба да прође Сенат, Краљевско намесништво и ратификацију, а да у том периоду “Влада и Св. синод треба да буду у вези, да разговарају, а не да води борбу Св. синод против Владе, да се прети народним посланицима, да се шире леци, да звоне звона, да се истичу црне заставе, итд”. Стојадиновић је уверавао Николаја да је “добар православни Србин” и да “воли своју веру”. Верујући у исправност своје политике, која је подразумевала приближавање Берлину и Риму и задовољавање хрватских тежњи (а Стојадиновић је знао да само Ватикан може умирити Хрвате), он је покушавао да направи компромис, који, нажалост, није био само то.

* * * * * * * * * *

Теже је у овом животу бити човек него министар

У ПИСМУ др Нику Суботићу, Србину из Далмације, министру правде, Николај га упозорава да је “изнео пред представнике народне уговор са прастарим непријатељем Српства и Православља и да га је бранио и заступао”, па се пита да ли је Нико Суботић као Србин жив или је умро. Министру просвете Стошовићу Николај је рекао да у Конкордату уопште није реч о помоћи нашим католицима, него о учвршћивању папске власти на Балкану. Замерио му је што није посаветовао Стојадиновића, него је све препустио Маскателу, “папином експоненту”, и питао га је: “Ја ли теби ротаријанство ближе срцу него Српство и Православље и правда Божја?” И додавао: “Теже је бити човек него министар. Немој се љутити што се усуђујем дати ти један савет - можда једини и последњи у овом животу – буди човек, макар не био министар”.

Фото: Профимедија, Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Youtube /Print scren, Википедија...

Николајева антиконкордатска борба имала је начелан карактер, па је он, касније, дошао у сукоб с патријархом Гаврилом због олаког преласка преко огрешења посланика ЈРЗ и Стојадиновића. До пуног помирења између њих двојице дошло је тек 1940. године, у манастиру Каленић. Извесно време Николај чак није ни долазио на заседања Светог архијерејског сабора, сматрајући да се увреда нанета светосавској Цркви не сме багателисати, нити треба пристајати на “људска, сувише људска” договарања са политичарима. Но, наравно, као човек Цркве, Николај је прешао преко свог става и одазвао се позиву Сабора да му се придружи.

ВЛАДИКА је у доба антиконкордатске борбе био помно праћен од стране “среских шпијуна”.

Један од њих је известио начелника среза трнавског, да, приликом беседе у храму Светог Вазнесења Господњег у Чачку, када је беседио о стогодишњици чачанске Гимназије, ни једном речју није поменуо Конкордат, нити је говорио против краљевске владе и појединих њених чланова. Међутим, Николај је одбио да оде у саму Гимназију и освешта спомен-плочу, јер су се у школи налазили Стојадиновићеви посланици који су гласали за Конкордат, као и министар Војко Чвркић.

Напади на Светог Николаја жичког у то доба ишли су чак и до покушаја атентата, како сведочи оновремени жички искушеник, а сада архимандрит, Јован Радосављевић. Атентат је избегнут после сабора богомољаца о Крстовдану, септембра 1938, када је ђакон Тимотеј открио младог човека с револвером у руци како хита на спрат жичког конака где је владика седео са својим гостима. Сумњало се да је иза покушаја атентата стајао војвода Коста Пећанац, у договору са Миланом Стојадиновићем.

* * * * * * * * * *

Буђење српског слободарског духа 27. марта

ЈУГОСЛАВИЈА се, године 1941., нашла у безизлазу: Немачка је од ње тражила приступање Тројном пакту, како би онемогућила деловање Велике Британије на Балкану, и Хитлер је био спреман чак и на извесне уступке (рецимо да Југославија војно не учествује у акцијама пакта.) Влада Цветковић – Мачек, као и кнез Павле, иако невољно, били су приморани околностима да пакт потпишу, што је и учињено 25. марта 1941. године и што је наишло на буру негодовања међу Србима. Патријарх Гаврило и Сабор СПЦ били су одлучно против приступања Тројном пакту, сматрајући то издајом савезника из Првог светског рата (Француска је већ била погажена, али Велика Британија се држала).  Владика Николај се, у време ових догађаја, налазио у Краљеву. Још и пре пуча који су извели официри на челу с ђенералом Симовићем, у граду на Ибру је кључало. Уочи потписивања Тројног пакта 25. марта Краљевом су ишле протестне поворке, које су стигле до конака Николајевог, тражећи да он оде у Београд и пренесе народно расположење – верност старим савезницима. Дошло је до нереда и у школама…

Фото: Профимедија, Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Youtube /Print scren, Википедија...

Звонила су, упорно, и црквена звона, а онда се народ окупио испред Господар-Васиног конака, у коме је био владика. Он им се обратио краћим говором у коме је истакао слободарство Срба, и упитао их да ли има њихово овлашћење да пренесе антиконкордатско расположење народа  надлежнима у Београду, што му је бурно одобрено.

Патријарх Гаврило и владика Николај били су изразито антинацистички настројени, што ће их у Другом светском рату скупо стајати. Све време ће бити под немачком стражом.

* * * * * * * * * *

Предвиђање распада Југославије по диктату Ватикана

ЗБОГ СВОГ искуства из рата, Николај је знао да ће се Срби, и кад падне Тито, наћи на удару истих непријатеља. У својој књизи “Разбијање југословенске државе 1989/1992 – злочин против мира”, др Милан Булајић каже: “Одлуку о коначном разбијању југословенске државе покренуо је Ватикан – Света столица, Меморандумом државама КЕБС-а 26. новембра 1991; договорено је на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Х. Д. Геншером 29. новембра у Ватикану – да се оствари прије католичког Божића 25. децембра 1991”. Одлуку Ватикана здушно су подржале САД и Велика Британија...

Николај је на време писао:”Према извештајима из Југославије, Српски народ може се поново наћи пред страшном трагедијом. Сви говоре: нека падне Тито, па ћемо онда лако! А нико нема плана шта ће бити после пада комуниста. Хрвати имају план, инспирисан од папе и подржаван од Италије. Код њих нема странака; они не знају за демократију. Они знају и хоће једно: окупирати Босну и Срем и – Србе о врбе, или поклати или истерати из тих земаља.

Фото: Профимедија, Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Youtube /Print scren, Википедија...

У МОМЕНТУ пада комунизма (ако Русија не интервенише) Хрватима ће се одмах доставити оружје и сви ће бити наоружани, док ће Срби бити голоруки као и при првом покољу. И усташе и оружје – све чека готово на граници Југославије, у Шпанији и у Аргентини. За 24 сата сва ће Хрватска бити под оружјем и сви гаулајтери на свом месту. Папа ће опет благословити покољ Срба и ућуткати њему наклоњене Англосаксонце.

А шта Срби партијаши мисле? Они мисле да, као и 1918. г. прво расписати изборе па нека народ (јадни, тужни, голоруки српски народ) искаже своју жељу и вољу! И ништа више. У тој једној мисли садржан је план свих српских демократских и полудемократских и левичарских и полулевичарских партија, па чак и националних, четничких и патриотских. Каква фантазија и какво лудило!

Питање је, дакле, не како оборити Тита него шта ће бити после Титовог пада. Ко ће српски народ наоружавати да се брани од вечног и много страшнијег непријатеља. И каква ће се власт одмах установити у српским земљама.”   

Препоручујемо

Друштво

0 2

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УСПЕО ДА СВЕ ДИСЦИПЛИНУЈЕ: Рајко Петров Ного - Терао нас да одговоре тражимо у његовом делу

06. 11. 2024. у 22:00

Друштво

0 6

ВЕЧИТИ САМАЦ У ЖИВОТУ И КЊИЖЕВНОСТИ: Избор аутентичних сећања савременика: ко је био Иво Андрић

06. 11. 2024. у 21:00

Друштво

0 0

НОБЕЛОВАЦ ПРЕДВИДЕО РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ: Надвијене Ђиласова и сенка и часописа „нова мисао“ над Андрићем

06. 11. 2024. у 20:00

Друштво

0 1

МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА ПИСЦА И ДИПЛОМАТЕ: Андрић није волео ласкања, увреде и претурања по личном животу

06. 11. 2024. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације