Друштво

У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама

В.Ц.

26. 11. 2024. у 07:00

ТОКОМ рата деведесетих на територији БиХ, према попису који је сачинио Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Републике Српске, страдало је 35.042 Срба, као и несрба који су били пројугословенски опредељени и остали уз Србе. Од тога њих 3.460 су биле жене и 504 деца.

У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама

Како је за "Новости" потврдио директор Центра Виктор Нуждић, који је промовисао издавачку делатност ове институције у Народној библиотеци у Београду, као гост Музеја жртава геноцида, око 1.600 особа и даље се води као нестало, а за злочине почињене на Србима једва да је неко одговарао.

- Не умањујемо ничије страдање, али не дозвољавамо ни да се наше умањује, а из општеприхваћеног наратива испада да "ексклузивитет" над жртвама припада искључиво Бошњацима. Из Хрватске је протерано више од 200.000 Срба само током операције "Олуја", због чега нико није правоснажно осуђен. Из Западне Крајине више од 120.000. За злочине над нашим сународницима укупно је пред Хашким трибуналом изречено 64 година затвора, док је Србима за злочине над осталима изречено више од 1.000 година и седам доживотних робија - каже Нуждић.

Додаје и да је за зверства над Србима почињена на територији БиХ у Хагу досуђено свега 45 година затвора, а пресуде за исте злочине пред сарајевским правосуђем чине свега 13 одсто свих изречених пресуда за ратне злочине.

Управо због тих покушаја, како каже, ревизије историје, Центар је направио базу података и у електронском и у облику књиге, и она обухвата страдале Србе и припаднике других народа који су са њима остали, како у РС, тако и у Хрватској, на територији некадашње РСК.

- Ово је највећа таква институционализована база о српским жртвама страдалим у неком рату, у овом случају у Одбрамбено-отаџбинском 1992-1995. Федерација такву базу нема, већ постоје само истраживања независних истраживача, многа оспоравана. Наша су поткрепљена документима, сведочењима, фотографијама - каже Нуждић.

Поред пописа жртава Центар је сачинио и Атлас злочина над Србима, који обухвата стратишта. Према Нуждићевим речима, пронађено је 76 масовних гробница (са више од по четири особе) само из 1992. Прва је она у Сијековцу, код Брода, када је, 26. марта 1992, убијено девет српских цивила, па закључно са великим масакрима у Подрињу.

НАЈВЕЋА ГРОБНИЦА У МРКОЊИЋ ГРАДУ

НАЈВЕЋА масовна гробница, каже Виктор Нуждић, налазила се у Мркоњић граду и истраживао ју је наш патолог др Зоран Станковић. У њој је била 181 жртва, махом старији, који нису хтели да беже када се "Олуја" прелила на Западну Крајину. И даље нису сви идентификовани. Нуждић наводи и гробнице у Јајцу, Гламочу, на Озрену у којима су обезглављени војници РС над којима се иживљавао одред Ел Муџахид.

- Оволики број масовних стратишта показује да Срби нису били спремни за рат. Већ следеће године број масовних стратишта пада на 11. Те године су најстрашнији били Скелани и Кравице. Обишли смо те микролокације и разговарали са сведоцима. Тешко је слушати људске судбине, нарочито кад су у питању деца. За те жртве нема правде, зато смо се, уместо судских пресуда, одлучили за научне - констатује Виктор Нуждић.

У току је израда трећег тома Атласа за 1994. годину, а следи 1995.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације