РХМЗ ОБЈАВИО ДУГОРОЧНУ ПРОГНОЗУ: Да ли ћемо после 10 година у Србији имати снег за Нову годину?

Novosti online

14. 12. 2024. у 11:58 >> 12:39

ЗБОГ климатских промена, последњих неколико зима обележиле су готово пролећне температуре чак и за сам дочек Нове године, због чега прави снежни покривач 31. децембра памте само средње и старије генерације, јер и када га је било последњи пут његова висина није била ни приближна висини снежног покривача из друге половине 20. века.

РХМЗ ОБЈАВИО ДУГОРОЧНУ ПРОГНОЗУ: Да ли ћемо после 10 година у Србији имати снег за Нову годину?

Фото: Н.Живановић

Метеоролог Слободан Совиљ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем, ране најаве и упозорења у Републичком хидрометеоролошком заводу, каже за Блиц да смо, према статистичким подацима, снег и снежни покривач у Београду и у већини нижих предела током новогодишње ноћи последњи пут имали на прелазу из 2014. у 2015. годину.

Последњих година снег је изостао чак и на планинама због изузетно високих температура за време новогодишњих празника.

- Некада смо сваку трећу Нову годину дочекивали уз снег. Највише га је било на прелазу из 1953. у 1954. годину, око 30 центиметара, али је просечна висина ипак мања, 8 - 9 центиметара. Последњих деценија приметан је тренд смањења висине снежног покривача који је последица све топлијих зима – каже Слободан Совиљ.

Према његовим речима, након 2000. године, снег је осмотрен само током 6 новогодишњих ноћи, односно приликом дочека: 2002. године, 2003, 2008, 2009, 2011. и 2015. године.

Током тих дочека снежни покривач је био просечне висине око 5 центиметара, што је знатно мање у односу на статистичке податке из друге половине 20. века.

Фото Схуттерстоцк

Последњи Божић са снегом био је 2019. године када је измерено 15 центиметара снега. Након 2000. године то је Божић са највише снега у Београду.

- Године 2017. године било је 3 центиметара снега, 2016. године 6 центиметара, 2015. године 4 центиметара, а у периоду од 2010-2014. године за Божић није осмотрен снежни покривач – каже Слободан Совиљ.

Према подацима РХМЗ, најхладнији 31. децембар у Београду забележен је 1923. године са температуром од -16.5 степени ујутро до -7.3 степени у току дана. Најхладнији 1. јануар у Београду забележен је 1891. године са температуром од -16.6 степени ујутро до -7.2 у току дана.

Најтоплији 31. децембар у Београду био је 2009. и 2022. године када је измерено 18.2 степени, док је најтоплији 1. јануар био 2023. године са чак 18.5 степени.

Просечна минимална температура за период 31. децембар - 01. јануар у Београду износи од -1.9 до -1.5 степени, док је средња максимална вредност 4.4 степени.

-„Ледени Божић“ у претходних 10 година осмотрен је 2019, 2017., од -15 до -10 степени, и 2015. године када је мраз био умеренији. Најхладнији Божић у Београду био је 7. јануара 1888. године, када је измерено -20,9 степени, а након тога 7. јануар 1947. године, када је измерено -20, 3 степени. Најтоплији Божић у Београду осмотрен је 7. јануара 2001. године када је измерено 20,7 степени – каже Слободан Совиљ.

Фото: Танјуг

У РХМЗ кажу да климатске промене и глобални пораст температуре доводе до значајних промена које се односе на:

  • повећање средње зимске температуре ваздуха у односу на деценије из друге половине 20 века
  • смањење укупног броја мразних и ледених дана у Србији
  • смањење укупног броја дана са појавом снега и броја дана са задржавањем снежног покривача у нашој земљи

- Очекује се да ће зима 2024/25. године бити за око +1 степен топлија, односно изнад нормале која је осмотрена током референтног периода 1991 - 2020. са средњом сезонском температуром ваздуха од 1 до 4 степени, при чему је процењен број мразних дана у нижим пределима од 30 до 55, а број ледених дана од 5 до 15. Мразни дани су они током којих је само минимална температура испод 0 степени, а ледени дани у којима је температура током целог дана испод 0 степени – каже Слободан Совиљ.

У РХМЗ кажу да прогноза снежних падавина спада у краткорочне и средњорочне прогнозе времена за 7 до 10 дана унапред. Ипак, чињеница је да ће због тренда општег пораста температуре, у нижим пределима снег падати све ређе, као и да ће се краће задржавати.

- Примера ради, у Београду је у другој половини XX века у просеку осматран 31 дан са снежним покривачем. Последњих година та је вредност преполовљена и има тенденцију даљег смањења. Свако правило има изузетак и то, наравно, не значи да се више никада неће појавити хладни талас са доста снега, већ да ће такви продори бити све ређи. Како се процењује да ће температура ове зиме бити за око +1 степен изнад просека, то значи да ће на подручју Војводине, Београда, али и у нижим пределима који се налазе јужно од Саве и Дунава доминантнији тип падавина бити киша, док ће снег чешће падати само у брдско-планинским областима западне, јужне и југоисточне Србије – каже Совиљ за Блиц.

Додаје да планински предели могу очекивати више снега у односу на претходну годину, управо због чешћих продора влажног ваздуха и због ниже температуре у односу на сезону 2023/24. године.

Фото: Танјуг/АП

Како се процењује, у планинским областима снега ће ове године бити више у односу на претходне зиме. И сам почетак сезоне је оптимистичан када су зимски спортови у питању.

- Међутим, не заборавимо на тенденције општег пораста температуре, према којима се сваке деценије "морамо попети" за око 100 метара како би пропратили ефекте климатских промена. То значи да ће температурни услови који владају данас на висинама око 1.500 метара, за 10 година бити репрезентативни за области на висинама од 1.600 метара, за 20 година на 1700 метара... Будућност скијања је угрожена, нарочито у областима испод 1.500 метара. Очекује се и све краће трајање скијашких сезона. На пример, ски центар Копаник је на 1.770 метара надморске висине, али је полазна тачка за жичаре на око 1.050 метара, што је далеко испод наведене границе-поручује метеоролог.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ШЕШЕЉ О СЦЕНАРИЈУ КОЈИ НИКО НИЈЕ НИ САЊАО: Народ је био у заблуди (ВИДЕО)