ИЗУМИТЕЉ ПРВОГ МОДЕРНОГ КОМПЈУТЕРА И ПИОНИР ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ: Ко је био Џон фон Нојман, један од најгенијалнијих умова свих времена

КО је био Џон фон Нојман, генијални мађарско-амерички математичар, главни јунак једне од најпопуларнијих књига прошле године у свету и у Србији - "Манијака" аргентинског писца Бенхамина Лабатута?

Фото: Wikipedia

Чудо од детета, већ са шест година размењивао је шале са оцем на класичном грчком и делио осмоцифрене бројеве из главе. Променио је сваку област које се дотакао: био је изумитељ теорије игара и првог компјутера који се може програмирати, пионир вештачке интелигенције, дигиталног живота и целуларних аутомата, и један од математичара који је дао битан допринос прављењу прве атомске бомбе.

Рођен је као Јанош у јеврејској породици, 28. децембра 1903. у Будимпешти, а умро од рака 8. фебруара 1957. у Вашингтону. Од малих ногу показивао је невероватну меморију. Његова породица је каткад забављала госте приказујући Џонову способност да запамти телефонски именик. Гост би изабрао насумице страницу и колону. Млади Јанош би затим прочитао изабрану колону неколико пута, а онда би одговарао на било које постављено питање у вези с тим: од тога ко је власник одређеног броја, до рецитовања имена, адреса и бројева по реду. Са дванаест година био је на нивоу математичког последипломаца. Волео је и историју, нарочито Византије, живот Јованке Орлеанке, Амерички грађански рат...

Године 1913. његов отац добија титулу и породица Нојман стиче мађарску ознаку за племство. Тако је Нојман Јанош постао Јанош фон Нојман, што је касније променио у немачко Јохан фон Нојман. Предавао је на Берлинском Универзитету као најмлађи доцент у историји, од 1926. до 1930. године, када су он, мајка и браћа емигрирали у Америку.

Исте године стартује као гостујући предавач Принстонског универзитета, истовремено радећи и у Институту за напредне студије у Принстону, где ће остати до смрти. У истом институту су, у различитим временским периодима, радили и Алберт Ајнштајн, Роберт Опенхајмер и многи други. Фон Нојман је био и мозак и инспирација при дизајнирању и конструкцијии Принстонског рачунара - једног од првих рачунара који се могу програмирати, познатог као ИАС компјутер.

Генијални научник, бар како га описују пријатељи, сарадници и познаници у Лабатутовом делу, није резоновао као било које друго људско биће, нити је имао моралне дилеме или грижу савести, јер његов једини бог била је - наука. И за њен развој учинио би све. Људски животи спрам науке деловали су му "банално". Ипак, он и супруга водили су веома неконвенционалан, чак би се могло рећи "ненаучнички", начин живљења, препун забава и ноћних тулума. Током боравка у Немачкој био је стални посетилац берлинских кабареа. Обожавао је и брзу вожњу колима, мада је био јако лош возач и често имао незгоде.

Умро је од рака, вероватно као последица радијације. До последњег дана панично је одбијао помисао да ће престати да постоји, односно да ће његов ум престати да функционише. Болничку собу у којој је лежао чувале су специјалне снаге, а агенти даноноћно дежурали да у бунилу не "избрбља" државне тајне, али и да евентуално ухвате неку нову генијалну мисао, ако је изусти.

Пре него што је сасвим заћутао, фон Нојмана су питали какав би требало да буде компјутер или нека друга механичка справа да би могла да почне да размишља и понаша се као људско биће. После дуже паузе прошапутао је: "Требало би да порасте, а не да буде направљен. Морао би да разуме језик, да чита, да пише, да говори. И морао би да се игра, као дете."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације