Друштво

ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ БОЖИЋ: Почела поноћна литургија у Храму Светог Саве

Предраг Стојковић

07. 01. 2025. у 00:04

ПРАВОСЛАВНИ верници славе Божић, рођење Исуса Христа, један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника, а у Храму Светог Саве у Београду и у другим већим црквама широм земље обележавање Божића почело је служењем поноћне литургије.

ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ БОЖИЋ: Почела поноћна литургија у Храму Светог Саве

У Храму Светог Саве поноћну литургију служи викар патријарха епископ хвостански Алексеј, уз саслужење свештеника београдских цркава.

Божић је испред Храма традиционално дочекан ватрометом, у присуству великог броја верника.

Патријарх Порфирије служиће сутра ујутру божићну литургију у Храму Светог Саве, са почетком у девет сати, речено је Тањугу у СПЦ.

Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.

СПЦ слави Божић три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.

Верници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди - Ваистину се роди.

Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела.

Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.

На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.

У храмовима се чита посланица архијера Српске православне цркве.

Патријарх српски Порфирије, са архијеремија СПЦ, честитао је Божић и позвао верни народ да овај празник, у години обележавања 850. годишњице рођења Светог Саве, проведу помирени и јединствени, уз поруку да не смеју да забораве на оне који ове дане радосит проводе страдајући и тугујући, прогнани из својих домова попут Христа, а пре свега народ на КиМ.

Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства - очинства и материнства.

Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.

Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.

Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.

“А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" да спасе род људски, пише у јеванђељу. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Марији у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надени му име Исус".

Христос је, према јеванђељу, рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.

-У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета, пише у јеванђељу.

Богоридица Марија је, у пећини у Витлејему, повила у сламу малог Исуса и поклонила му се као Богу.

-Звезду су 40 дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља.

Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус.

Тада је убијено, према јеванђељу, 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.

У порти Саборне цркве Христовог Рођења налази се пећина-параклис где се чувају мошти 14.000 "витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа”.

Иначе, датум обележавања Божића се први пут помиње као празник 336. у једном римском календару. До 16. века сви хришћани су Божић славили истог дана, а након 1582. и прихватања Грегоријанског календара од Ватикана, појављују се разлике.

Првих векова и православне и протестантске земље су се држале старог календара, што се касније поступно мењало.

У Србији је Божић од јула 2001. и државни празник.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица