РАТ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА ЗА НЕМЦЕ БИО ДАР СА НЕБА: Хронологија избијања братоубилачког оружаног сукоба

У ГРАЂАНСКОМ рату међу Србима, који је историјска истина упркос и другојачијим тврђењима, два главна супарничка фронта чинили су партизанска војска и војска Драже Михаиловића. Ове две стране биле су управо предодређене да воде међусобни рат, по цену истребљења.

Родољуб Чолаковић је тврдио да Дража игра двоструку улогу, Фото Насловна страна (Радосав Стојановић и Ср. Википедија), Архив Српске православне цркве, Народни музеј, Народна библиотека Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“ Википедија...

Јер циљеви које су њихова вођства желела да остваре били су толико различити да нека сарадња, сем за одређено време и у посебним ситуацијама, уопште није долазила у обзир.

Што су обе стране, међутим, стасале, како се понегде наводи, у атмосфери релативне толеранције и што су их уједињавали „жестоки антифашизам, русофилство и панславизам, као и негативан однос према бившим режимима“, све то није имало значаја и све то није могло да спречи да се оне нађу једна према другој као највећи непријатељи...

По тврђењима људи из круга Драже Михаиловића, сукоб између партизанских одреда и одреда Драже Михаиловића, рат у правом смислу те речи, почео је у октобру 1941. године, код Краљева. „Уверени да се ми припремамо за обрачун“ каже, на пример, Звонимир Вучковић, „партизани су једне ноћи крајем октобра напали у леђа наше одреде распоређене на положајима око Краљева. По њиховом доцнијем објашњењу, непосредан повод за овај корак била је акција неких наших команданата у долини Западне Мораве и западно од Чачка...“

Прва жртва у међусобној борби на страни одреда Драже Михаиловића био је капетан Јован Дероко, а на партизанској, командант Првог шумадијског партизанског одреда Милан Благојевић. После њихове погибије почеле су да падају и многе друге главе и на једној и на другој страни. Неке у борби, а неке изван борбе, какав је случај био са групом од 30 партизана заробљених од једне Дражине јединице у болници у Горњем Милановцу. Ти људи су стрељани у ноћи између 10. и 11. новембра 1941. по наређењу припадника штаба Драже Михаиловића у селу Брајићи, капетана Илије Ореља. Наводно, то је тај официр учинио на своју руку, и то је „тешко погодило“ Дражу Михаиловића.

РАТ ИЗМЕЂУ партизанске војске и војске Драже Михаиловића био је за немачког окупатора прави правцати дар са неба. А иза владу коју су они инсталирали у Србији, владу Милана Недића. Јер, највише од свега, и немачки окупатор и влада Милана Недића плашили су се да се партизани и четници сједине, да остану у савезништву. Ако 6и се то десило, прогнозирали су сви представници Немачке у Београду, у Србији био 6и створен главни предуслов за устанак најширих размера, који би тешко било могућно угушити.

За однос између комунистичког покрета и покрета Драже Михаиловића, за однос између њихових војски, још од првог часа - и знатно пре него што су почели сукоби између њих -  било је карактеристично велико међусобно неповерење. Колико је то неповерење било јако код комуниста, на пример, види се из речи Родољуба Чолаковића из времена када је вођство КПЈ настојало да са Михаиловићем нађе заједнички језик: „Дража игра дволичну улогу и врло је вјероватно да има везу са Нијемцима преко Недића. Али у нашој тактици према Дражи Михаиловићу ми се морамо руководити не оним што Дража лично значи, него оним што он објективно представља... Било би погрешно мислити да он сада нема утицаја на народ у Србији. Стога, у раскринкавању става Драже Михаиловића, треба бити упоран и стрпљив. Само тако моћи ћемо политички изоловати Дражу Михаиловића“.

Можда и зато што је мислио као и Чолаковић, Тито је и по други пут за кратко време, 26. октобра 1941, посетио Дражу Михаиловића - и овог пута инсистирајући на формирању заједничког фронта против окупатора. Управо ова друга иницијатива Јосипа Броза Тита, да се споразуме са Михаиловићем (који је своју одбојност према Титовим предлозима правдао и неспремношћу да прими на себе одговорност за масакре које Немци чине над народом после сваког напада на њихове јединице) објашњена је на сасвим различите начине. Има и мишљења да се иза ове Титове иницијативе, у ствари, крио план да се Михаиловић злоупотреби, а његов покрет преведе у партизански, и утопи у њему.

* * * * * * * * * * *

Титова војска не може да обузда своју борбеност

РАДОЈЕ Л. КНЕЖЕВИЋ  је, супротно неким другим личностима из круга политичара и историчара у емиграцији, оценио, да и оно што је углављено између Тита и Михаиловића није било некорисно. А главна корист, по њему, била је да је постигнута сагласност о каквој-таквој сарадњи, укључујући равномерну поделу плена, а затим препуштање народу да се слободно опредељује у чије ће одреде да ступи.

Само нека четири дана по другом сусрету Тита са Михаиловићем, рат између њихових одреда био је сурова стварност. Кључни моменату томе, према неким тврдњама, треба да је било „непристајање Титове војске да обузда своју борбеност и поред страховитих репресалија које су због њихових акција вршене над недужним становништвом. Дража је сматрао да са устанком треба сачекати док савезници не дођу близу и док се не стекну услови за масовни устанак. Уосталом, такву је директиву савезнички врх и упутио свим покретима отпорау окупираној Европи... “

Фото Насловна страна (Радосав Стојановић и Ср. Википедија), Архив Српске православне цркве, Народни музеј, Народна библиотека Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“ Википедија...

Ако се изузму разни мањи па и већи сукоби, код Бајине Баште и Косјерића, на пример, у септембру 1941, па у октобру код Лознице, до отворене борбе, и на свим местима, није, у ствари, дошло све до 2. новембра 1941. године. Пре тога, међутим, 1. новембра, заметнуле су се јаке борбе у околини Ужица. Партизанске јединице су, како тврди Боривоје М. Карапанџић, у току борби започетих тог дана „ликвидирале четничке посаде у Каранима, Рибашевини и Чајетини на најзверскији начин“. И, управо споменути догађаји треба да су били, како се жели доказати, непосредан повод за доношење одлуке у штабу Драже Михаиловића (2. новембра 1941) да се изврши општи напад на партизане...

Наређење за општи напад на партизане, са потписом Михаиловћевог начелника штаба, потпуковника Драгутина Т. Павловића, у целости је објавио Радоје Л. Кнежевић, 1. новембра 1952. године, у Лондону, у листу „Порука“.  То наређење било је упућено мајору Радославу Ђурићу, команданту опсаде Краљева, и у њему је  речено, да се има одмах повући главнина четничких снага од Краљева, заузети Чачак и разоружати партизанска команда у овом граду и упутити на Равну гору.

ПАВЛОВИЋЕВО НАРЕЂЕЊЕ мајор Ђурић  је примио 2. новембра 1941. године око два сата после подне. Али он га није извршио, већ је с њим упознао политичког комесара Чачанског партизанског одреда Ратка Митровића. Кад је у штабу Драже Михаиловића утврђено шта се десило, исто наређење је усмено (на француском језику) издато артиљеријском капетану II класе Јовану Дероку, и он је по њему поступио. Међутим, код Љубића, 6. новембра 1941. његове јединице биле су тешко поражене од партизана, а он сам погинуо...

Фото Насловна страна (Радосав Стојановић и Ср. Википедија), Архив Српске православне цркве, Народни музеј, Народна библиотека Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“ Википедија...

На дан 1. и 2. новембра 1941. године Михаиловићеви одреди напали су партизане код Трешнице и у Ивањици, родном месту Драже Михаиловића. Према оцени Врховног партизанског штаба, та два напада били су у ствари „општи знак за напад на партизане и њихово уништење“ .

Најзад, како је Драгојло Дудић записао у свом дневнику, догодило се оно што су наши људи с терена стално истицали да ће се догодити. Догодило се то да уместо борбе против фашистичких разбојника водимо борбу са својом браћом; уместо да пролевамо непријатељску крв, ми се међусобно крвимо...“

По сећању Звонимира А. Вучковића, општи напад одреда Драже Михаиловића на партизане почео је 4. новембра 1941. У ноћи између 6. и 7. новембра 1941, пак, извршен је напад на партизане у Горњем Милановцу. Том приликом заробљено је 125 партизана (у болници), међу којима је било и више рањеника.

Неслагање у датумима, кад се све десило, које је очевидно, за истину о почетку грађанаског рата нема у суштини одлучујући значај. Од важности је само чињеница да се почетком новембра братоубилачки сукоб већ био распламтео...

Препоручујемо

Друштво

0 4

КОСОВО ЈЕ ЗА СРБЕ СВЕТА ЗЕМЉА: Обнављање изворног значења култа Кнеза Лазара

07. 01. 2025. у 22:00

Друштво

0 0

СПАЈАЊЕ КОСОВСКОГ ЗАВЕТА И ПАТРИOТИЗМА: Oпредања и култови основ посебног идентитета српског народа

07. 01. 2025. у 20:00

Друштво

0 0

ПАШИЋ БРАНИ СЛОБОДУ ПИСАНЕ РЕЧИ: Покушаји сасецања крила разузданим београдским новинама

31. 12. 2024. у 08:30

Друштво

0 0

ЖУТА ШТАМПА ОДУВЕК БИЛА МОЋНА СИЛА: Прилози за историју српског журнализма

31. 12. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације