ПРЕ ВРЕМЕНА РОДИ СЕ ЧАК 4.000 БЕБА: Опремање неонатологија - један од приоритета у здравственим центрима широм земље

СВАКА десета беба у свету, па и нашој земљи, роди се пре термина и њена борба за живот почиње одмах.

Фото Суботичка болница

Према речима др Катарине Лазић из београдског Института за неонатологију, око 15 милиона деце годишње дође на свет пре 37. гестацијске недеље, од чега милион не преживи. У Србији се годишње пре термина роди нешто више од 4.000 беба! За њих седам од 10 потребна је интензивна неонатална подршка лекара и родитеља, уз одговарајућу медицинску опрему, па је зато потреба у Институтима за неонатологију велика.

Превремени порођаји, упозоравају у Уницефу, узрокују 60 одсто смрти новорођенчади и 42 одсто смрти деце млађе од пет година. Ова организација у сарадњи са Министарством здравља Србије наставила је кампању "Тако мали да би у срце стали", како би прикупила средства за модернизацију и опремање неонаталних јединица. Указују и да је набавка инкубатора, респиратора, аспиратора и фотеља "кожа на кожу" кључна за повећање стопе преживљавања и омогућавање најбољих услова за раст и развој превремено рођених беба.

С обзиром на то да је у питању најосетљивија популација, њихово лечење је веома захтевно, каже др Лазић:

- Да би се постигли оптимални резултати у лечењу и највиши степен преживљавања и квалитет живота, неопходно је да у сваком моменту буду обезбеђени високи стручни кадар, опрема, простор и пратећи услови, укључујући примену најновијих метода у мониторингу, дијагностици, лечењу и нези.

Наша саговорница додаје да многобројна истраживања показују како су шансе за преживљавање и опоравак превремено рођених знатно веће ако у тим, раним данима, по стабилизацији клиничког стања остварују блиски контакт са мајком "кожа на кожу" и хране се њеним млеком.

- У савременој неонатологији примењују се принципи породично оријентисане неге. Присуство и охрабривање породице да борави уз своје превремено рођено дете, као и омогућавање блиског контакта, доводе до тога да бебе брже успостављају контролу над саморегулационим механизмима (топлота мајчиног тела савршено регулише бебину температуру тела, ритам откуцаја срца и дисања постају стабилнији, као и ниво шећера у крви). Бебе брже добијају на тежини и скраћују боравак у болници.

Јединице за интензивно лечење и негу новорођенчади постоје у девет здравствених установа у Србији - Институту за неонатологију Београд, УКЦ Србије - ГАК Вишеградска, Институту за здравствену заштиту мајке и детета "Др Вукан Чупић", Универзитетској дечјој клиници "Тиршова", ГАК Народни фронт, Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводина, УКЦ Војводина - ГАК Бетанија, УКЦ Крагујевац - на клиници за педијатрију, УКЦ Ниш, такође клиници за педијатрију.

Фото: Р. Шегрт

- У овим јединицама лече се и негују најугроженија превремено рођена и болесна новорођенчад. Јединице интензивне неге одговорне су не само за децу која се роде у њиховом граду већ и из целих региона, односно из породилишта која ка њима гравитирају. Унапређење капацитета ових јединица приоритет је наше сарадње и Министарства здравља дужи низ година - кажу у Уницефу.

Актуелна кампања посвећена је набавци недостајућих, а неопходних апарата, као и обнављању постојеће медицинске и опреме за породично оријентисану развојну негу. Ова опрема биће усмерена на све јединице интензивне неге и лечења беба, а првенствено у Крагујевцу и Нишу, који покривају велика подручја.

Иначе, стопе смртности новорођенчади у Србији бележе стални пад - са 4,63 на 1.000 беба у 2010. години на 3,06 у 2023. Значајан позитивни помак приметан је посебно у области града Ниша, где је смртност смањена са 7,14 у 2021. на 3,89 у 2023. години.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације