ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ: Реакција на нетачне наводе поводом издавања услова за заштиту природе за пројекат „Јадар“

РУКОВОДСТВО Завода за заштиту природе Србије реаговало је, како каже, на нетачне наводе поводом издавања услова за заштиту природе за пројекат „Јадар“­.

Фото: Промо

Саопштење преносимо у целости:

Поводом тенденциозних навода у медијима, који очигледно произилазе из личног става појединаца и немају упориште у прописима Републике Србије, Завод за заштиту природе Србије обавештава јавност о следећим чињеницама које се искључиво заснивају на важећим законима и подзаконским актима. Не улазећи у личне разлоге, нити питања професионалне етике везано за деловање по личној (не) наклоности одређеним пројектима, обавеза је Завода за заштиту природе Србије да обавести јавност да je приликом доношења услова заштите природе за рударски део пројекта „Јадар“, све урађено у складу са прописима и да није постојао правни основ за одбијање доношења тих услова.­

На основу Одлуке о оснивању Завода за заштиту природе Србије („Сл. гласник РС“, бр. 18/10 и 9/17), директор Завода доноси управне акте из надлежности ове институције, осим одлука које доноси Управни одбор, а које су таксативно набројане у тачки која регулише ову материју. Решење о издавању услова заштите природе на основу члана 9. Закона о заштити природе и члана 136. Закона о општем управном поступку, није садржано у овом набрајању, већ предметно решење доноси директор Завода.­

Имајући у виду да је, на основу члана 145. става 2. Закона о општем управном поступку, Завод дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка, као и да је компанија предала захтев 23.7.2024. године, решењем издатим 21.8.2024. године, јасно је да је Завод практично искористио максималан рок за издавање акта у складу са Законом о општем управом поступуку.­

Наглашавамо да је Завод за заштиту природе Србије од 2006. године у више наврата био укључен у израду планова и пројеката у вези истраживања и експлоатације лежишта литијума и бора на предметном подручју, што је информација која је већ послата Удружењу грађана „Центар за владавину права“ и Центру за истраживачко новинарство ЦИНС, који су тражили увид у списе предмета и копије докумената који садрже информацију везану за предметно издавање услова заштите природе.­

Најважнији плански документ за који је Завод издао услове 03 бр. 020-2773/2 од 26.12.2017. године и мишљење 03 бр. 020-3431/2 од 24.12.2019. године је Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар”, и то зa површину од 29.400 ha. Уредба о утврђивању предметног Плана је донета 2020. године („Службени гласник РС“, бр. 26 од 13. марта 2020, 8 од 20. јануара 2022 – др. уредба, 60 од 16. јула 2024 – др. уредба) и третира површину од 29.391 ha.

За предметни Захтев за израду Пројекта експлоатације лежишта литијума и бора „Јадар“ који се односи на део површине Плана у обухвату од 1.501,34 ha, Завод је издао услове заштите природе 030 бр. 2818/2 од 21.08.2024. године у којем је наведено следеће:

-Увидом у Централни регистар заштићених природних добара и документацију Завода, а у складу са прописима који регулишу област заштите природе, утврђено је да се предметно подручје не налази унутар заштићеног подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите нити је у границама еколошки значајног подручја еколошке мреже Републике Србије.­

-На подручју је евидентирано присуство већег броја строго заштићених и заштићених дивљих биљних и животињских врста, у складу са Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016). Неке од значајнијих врста птица које су забележене на предметном простору су: грлица (Streptopelia turtur), црна жуна (Dryocopus martius), шумска шева (Lullula arborea), дрозд имелаш (Turdus viscivorus), сива жуна (Picus canus), сеоски детлић (Dendrocopos syriacus), као и врсте сисара: дабaр (Castor fiber) и видра (Lutra lutra).­

-У оквиру експлоатационих поља идентификована су станишта приоритетна за заштиту према Правилнику о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување („Службени гласник РС“, бр. 35/2010), и то шуме лужњака (Quercus robur) и пољског јасена (Fraxinus angustifolia) и шуме сладуна (Quercus frainetto) и цера (Quercus cerris). Шуме лужњака и јасена су фрагилна станишта услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију, док су шуме сладуна и цера репрезентативна станишта на подручју Србије и фрагилна станишта услед слабе и споре обновљивости. У категорију станишта приоритетних за заштиту спадају и шуме беле врбе (Salix alba) и топола (Populus spp.) и шуме јове (Alnus spp.) и пољског јасена (Fraxinus angustifolia). Ове шуме су основни елемент крајречне вегетације водотока унутар експлоатационог поља.­

Иако се у границама Пројекта не налазе заштићена подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите, нити је у границама еколошки значајног подручја еколошке мреже Републике Србије, Завод је на основу прикупљене и постојеће документације евидентирао присуство горе наведених врста и станишта, и на основу тога прецизно дефинисао, кроз 30 тачака, Опште и Посебне услове заштите природе, Посебне услове заштите вода, земљишта и ваздуха, као и Посебне услове за рударске радове и активности. Оваквим начином дефинисања услова Завод је применио основна начела заштите природе у складу са Законом о заштити природе („Службени гласник РСˮ, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – исправка, 14/2016, 95/2018-други закон и 71/2021), односно предвидео очување евидентираних делова природе, станишта и врста, без обзира на то да ли ће Инвеститор моћи приликом израде Пројекта да их испоштује. Након издатих услова Инвеститор је у обавези да потражује мишљење о испуњености услова на израђени Пројекат, што је корак који тек треба да уследи.­

Основне примедбе, до којих је ЦИНС дошао из интерних мејлова и службених белешки, нетачне су у делу који се односи на то да су услови заштите природе направљени тако да иду на штету природе, да су мењани и усвојени без сагласности струке. Напротив, услови заштите природе и животне средине који су дефинисани у издатом документу, управо ће спречити неповратну деструкцију природе.­

С обзиром на то да је медиј анализирао искључиво интерну преписку, а у циљу разјашњења неоснованих примедби, истичемо да је део сарадника у анализама и радним верзијама текста решења/акта, узео у обзир целу површину обухваћену Просторним планом подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар” која износи 29.391 ha, без обзира на површину дефинисану у поднетом захтеву за израду Пројекта експлоатације лежишта литијума и бора „Јадар“ која износи 1.501,34 ha, због чега је директорка више пута указивала сарадницима да се држе поднетог захтева и просторног обухвата дефинисаног у њему. Осим тога, разлика у садржини радне и финалне верзије решења/акта је најпре у форми, јер су услови прегруписани у односу на тематику и тиме прецизније дефинисани. Списак врста и станишта се у радној верзији односио искључиво на површину од 29.391 ha, а не на површину за коју је поднет захтев од 1.501,34 ha, због чега је списак врста и станишта коригован у односу на површину обухваћену предметним захтевом.­

Чињеница је да је предметно Решење израђено у складу са основама заштите природе, при чему нису изостављени евидентирани приоритетни типови станишта, екосистемске и предеоне карактеристике предметног подручја и заштићених врста, што је издвојено у одељку „посебни услови заштите природе“.

Такође, нетачни су наводи да недостају кораци у процени зоне утицаја, а који се тичу губитка и фрагментације станишта, загађења вода и земљишта, као и промене водног режима, шумске деградације, буке и вибрације и инвазивних врста. Напротив, Решењем о условима заштите природе у одељку „посебни услови заштите“ прописана је додатна заштита по свим наведеним ставкама, што је јавно доступно свим заинтересованима на линку: https://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/procena-uticaja-na-zivotnu-sredinu/zahtevi/zahtevi-za-odredjivanje-obima-isadrzaja/rio-sava-exploration-doo-beograd-zahtev-za-odredjivanje-obima-isadrzaja-studije-o-proceni-uticaja-na-zivotnu-sredinu-projekta-podzemneeksploatacije-lezista.

Да бисмо разјаснили процес доношења аката о заштити природе у Заводу за заштиту природе Србије напомињемо следеће:­

Предмети које Завод обрађује су мултидисциплинарни, односно у њиховој изради учествује већи број запослених стручних сарадника различитих струка: биолошке, геолошке, шумарске, планерске, технолошке, правне и друге. Приликом обраде предмета, обрађивачи комуницарају путем и-мејла и усаглашавају ставове у вези предмета који заједнички обрађују. Сматрамо да комуникација између обрађивача аката, као и на тај начин настале белешке, не могу представљати званичан документ, имајући у виду да до изласка коначног акта има више радних верзија и тек након обраде свих битних елемената, овлашћено лице Завода доноси коначни акт, који се оверава, заводи у писарници и отпрема подносиоцу захтева.

Напомињемо да се медиј у истраживачком тексту искључиво бавио интерним препискама запослених до којих су дошли незваничним каналима, а нису се бавили документацијом коју је на њихов захтев доставио Завод за заштиту природе Србије у вези са Пројектом експлоатације лежишта литијума и бора „Јадар“, и то:­

Захтев 03 бр. 021-2818/1 од 23.07.2024.­
Допис Завода 03 бр. 021-2818/2 од 07.08.2024.­
Захтев 03 бр. 021-2818/3 од 07.08.2024.­
Захтев 03 бр. 021-1664/1 од 08.05.2023.­
Решење 03 бр. 021-1664/4 од 26.05.2023.­
Захтев 03 бр. 021-1664/5 од 12.06.2023.­
Решење 03 бр. 021-1664/6 од 11.07.2023.­
Мишљење 03 бр. 021-1664/8 од 25.07.2023.­
Захтев 03 бр. 021-2616/1 од 01.08.2022.­
Решење 03 бр. 021-2616/2 од 20.09.2022.­
Захтев 03 бр. 021-2615/1 од 01.08.2022.­
Решење 03 бр. 021-2615/2 од 27.09.2022.­
Допис Завода 03 бр. 021-2805/2 од 30.09.2021.­
Допис МЗЖС 03 бр. 030-2186/1 од 06.07.2021.­
Допис Завода 03 бр. 030-2186/2 од 23.07.2021.­
Захтев 03 бр. 021-696/1 од 11.03.2021.­
Решење 03 бр. 021-696/2 од 09.04.2021.­
Решење 03 бр. 021-372/5 од 12.04.2021.­
Захтев 03 бр. 020-3023/1 од 25.11.2020.­
Решење 03 бр. 020-3023/4 од 30.11.2020.­
Решење 03 бр. 020-3023/6 од 21.12.2020.­
Допис Завода 03 бр. 020-1075/2 од 18.06.2020.
­Допис 03 бр. 020-1075/3 од 25.06.2020
Решење 03 бр. 020-1075/8 од 19.11.2020.­
Допис 03 бр. 020-1075/9 од 27.11.2020.­
Захтев 03 бр. 020-2962/1 од 17.11.2020.­
Решење 03 бр. 020-2962/2 од 16.12.2020.­
Захтев 03 бр. 020-2962/3 од 18.06.2021.­
Допис Завода 03 бр. 020-2962/4 од 26.07.2021.­
Захтев 03 бр. 020-1331/1 од 04.06.2020.­
Решење 03 бр. 020-1331/2 од 09.09.2020.­
Решење 03 бр. 020-1053/2 од 09.06.2020.­
Захтев 03 бр. 020-3431/1 од 25.11.2019.­
Мишљење 019-3413/2 од 24.12.2019.­
Захтев 03 бр. 020-3471/1 од 28.11.2019.­
Решење 03 бр. 020-3471/4 од 03.01.2020.­

Завод за заштиту природе Србије истиче да опструисање рада кроз индивидуалне ставове и деловања никада није било део пословне праксе и духа ове институције, која не поступа на основу личних ставова, већ искључиво поштујући прописе Републике Србије и искључиво у интересу обезбеђења заштите природе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације