Друштво

ИШКОЛОВАО ГЕНЕРАЦИЈЕ ГЕНИЈАЛАЦА: Бивши директор Математичке гимназије сахрањен у Београду

Бранка Борисављевић

25. 02. 2025. у 11:40

НА Бежанијском гробљу у Београду јуче је сахрањен професор др Милан Распоповић (1935-2025), дугодишњи директор Математичке гимназије, човек који је најзаслужнији што је ова школа постала наша најуспешнија образовна установа. На њеном челу је био 31 годину и три месеца.

ИШКОЛОВАО ГЕНЕРАЦИЈЕ ГЕНИЈАЛАЦА: Бивши директор Математичке гимназије сахрањен у Београду

Иако је већ увелико газио девету деценију живота, професор Распоповић је и после одласка у пензију, сваке године до појаве короне, био присутан на пријемном испиту за упис малих матураната. Никада ниједног ђака није казнио, нити укорио. Говорио је да су деца наше злато, само им треба показати прави пут. Са својим ученицима је био у сталном контакту, а пре три године је објавио књигу "Стазама науке", коју је посветио њима.

Међу генерацијама младих математичара којима је предавао је 100 доктора наука и више од 200 магистара, који раде на најпрестижнијим светским универзитетима - Харварду, Берклију, Принстону, Стенфорду, Кембриџу, Оксфорду. Током професорске каријере Распоповић се водио Спенсеровим речима: "Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет".

СРЕТЕЊСКИ ОРДЕН

Распоповић је 1977. године докторирао је на Електротехничком факултету у Београду. На више факултета у Београду, Подгорици и Нишу предавао је предмете Физика и историја и филозофија природних наука. На Филозофском факултету у Нишу 1990. године изабран је у звање редовног професора. Био је један од оснивача и потпредседник Хегеловог друштва, које је готово двадесет година одржавало скупове у просторијама Математичке гимназије.

Аутор је пет научних монографија и око 90 уџбеника, збирки задатака и приручника за ученике основних и средњих школа, али и за студенте. Носилац је бројних признања и награда, од којих је најзначајнији Сретењски орден, који му је председник Републике Србије доделио 2015. године.

- Деца су наше злато. Свако од њих може бити академик, само их треба усмерити. Морамо их научити да мисле и сами открију стазу којом ће кренути - говорио је Распоповић за "Новости". - Само питањима се може доћи до великих резултата. Умети саслушати и правилно комуницирати са учеником док одговара, умешност је и захтева велику стручну и педагошку зрелост. То омогућава и објективну оцену знања. Наставник би требало пажљиво да прати учениково излагање, ток његових мисли, да га повремено усмерава на правилан одговор. Без грубих речи, констатација које негирају његово знање, способности и могућности.

Сматрао је да би његове колеге требало да имају на уму да је ђак док одговара оптерећен тремом, па би комуникација са њим требало да буде "мека", топла, суптилна, да подстиче и буди веру у сопствене могућности.